1-2. Со шај те кера те шај те ачхова ко е Девлескоро мангипе?

 САРИНЕ мангаја те ова зорале хем састе. Адалеске пазинаја со хаја, редовно вежбинаја, хем грижинаја амен амаре телоске. Иако акава родела баро труд, амен на откажинаја амен соске џанаја кај адава тано баши амари корист. Ама, исто аѓаар, ваљани те ова зорале хем састе ко јавер да начин.

² Иако џи акана керѓем бут буќа те шај те пенџара е Јехова, амен понадари да ваљани амаро амалипе е Јеховаја те кера ле позорало. Кеда о Јуда охрабринѓа е христијанен те „ачховен ко е Девлескоро мангипе“, ов објаснинѓа сар шај те керен адава. Ов вакерѓа ленге: „Градинен тумари свето вера“ (Јуда 20, 21). Сар шај те градина зорали вера?

3-5. а) Со мангела о Сатана те мислина башо е Јеховаскере мерилија? б) Со мислинеа ту башо е Јеховаскере законија хем начелија?

³ Важно тано ту лично те ове уверимо кај е Јеховаскере мерилија тане најшукар. О Сатана мангела ту те мислине кај е Девлескере мерилија тане бут пхаре те икерен пе хем кај ка ове побахтало ако коркори одлучинеа  туке сој исправно а сој погрешно. Панда тари Еденско градина, о Бенг трудинела пе сине о мануша те верујнен ко акава (1. Мојсеева 3:1-6). Ов авдиве да трудинела пе те керел исто адава.

⁴ Дали о Сатана тано ко право? Дали е Јеховаскере мерилија бут ограничинена амен? На. На пример, замислин туке кај пхиреа ко јекх бут шужо парко. Приметинеа англи туте јекх бари ограда хем нашти џаја понадари. Шај мислинеа туке: „Соске акаја ограда пхандела мло друмо?“ Ама ко адава моменти, шунеа јекх лави сар викинела тари окоја страна тари ограда. Дали акана сметинела тут и ограда? Ту сиан бут благодарно со ој заштитинела тут те на хал тут о лави! Е Јеховаскере мерилија тане сар адаја ограда, а о Бенг тано сар о лави. И Библија предупрединела амен: „Овен џангавде! Тумаро душмани, о Бенг, тано сар лави со викинела кеда тано бокхало хем родела некас те хал“ (1. Петрово 5:8).

⁵ О Јехова мангела те овел амен бахтало живото. Ов на мангела те ова заведиме таро Сатана. Адалеске денѓа амен законија хем начелија со заштитинена амен хем со керена амен бахтале (Ефешаните 6:11). О Јаков пишинѓа: „Окова со внимателно дикхела ко совршено закони е слободакоро хем понадари да шунела ле... ка овел бахтало ко адава со керела“ (Јаков 1:25).

6. Сар шај те уверина амен кај е Јеховаскоро водство тано најшукар?

⁶ Кеда џаја пало е Јеховаскоро водство, амаро живото овела пошукар хем амаро амалипе леа овела позорало. На пример, о Јехова родела амендар често те молина амен леске хем адава тано баши амари корист (Матеј 6:5-8; 1. Солуњаните 5:17). Бахтале сием кеда шунаја  лескоро упатство те кхеда амен заедно те обожавина ле хем те охрабрина амен јекх јекхеа, а исто аѓаар, кеда проповединаја хем сикаваја е манушен (Матеј 28:19, 20; Галатите 6:2; Евреите 10:24, 25). Кеда размислинаја сар акала буќа поможинена аменге те икера амари вера зорали, амен оваја поувериме кај е Јеховаскоро водство тано најшукар.

7-8. Со ка поможинел аменге те на секирина амен башо испитија со шај те овен амен?

⁷ Шај секиринаја амен дали ки иднина ка ачхова верна кеда ка овел аменге пхаро. Ако осетинеа тут аѓаар сетин тут ко е Јеховаскере лафија: „Ме, о Јехова, сиум тло Девел, кова со сикавела тут башо тло шукарипе, окова со водинела тут ко друмо колесте со ваљани те џа. Те пазине  сине ко мле заповедија! Тло мир ка овел сине сар река хем тли праведност сар морска бранија“ (Исаија 48:17, 18).

⁸ Кеда сием послушна е Јеховаске, амаро мир ка овел сар јекх бари река која со нане те шуќол, хем и праведност ка овел сар морска бранија кола со постојано кхувена ко брего тари плажа. Било со те овел ко амаро живото, амен шај те ачхова верна. И Библија ветинела: „Фрде тло пхарипе е Јеховаске, хем ов ка поможинел туке. Никогаш нане те мукхел о праведно мануш те сопкинел пе“ (Псалм 55:22).

9-10. Со значинела те ове духовно зрело?

⁹ Кобор повише бајрареа тло амалипе е Јеховаја, добором повише ка ’напредујне џи ки зрелост‘ (Евреите 6:1). Со значинела те ове зрело?

¹⁰ И духовно зрелост нане директно поврзими е бершенцар. Те шај те ова зрела, мора те овел о Јехова амаро најшукар амал хем те трудина амен те дикха ко буќа сар ов со дикхела (Јован 4:23). О Павле пишинѓа: „Адала со живинена спрема о тело размислинена башо телесна буќа, а адала со живинена спрема о духо, башо буќа со мангела лен е Девлескоро духо“ (Римјаните 8:5). Јекх духовно зрело мануш на концентриринела пло живото ко задоволствија хем ко материјална буќа. Наместо адава, ов концентриринела пе те служинел е Јеховаске хем те анел мудра одлуке ко пло живото. (Изреки 27:11; читин Јаков 1:2, 3.) Ов на дозволинела те влијајнел упри лесте нешто со ка теринел ле те керел погрешна буќа. Јекх зрело мануш џанела сој тано исправно хем одлучно тано секогаш те керел адава.

11-12. а) Со вакерѓа о Павле баши „способност хаљојбаске“? б) Сар шај те ова зрела христијања? Вакер пример.

 ¹¹ Ваљани труд те овел пе зрело. О апостол Павле пишинѓа: „И зорали храна тани е зрела манушенге, каскири способност хаљојбаске преку искуство тани вежбими те разликујнел о исправно хем о погрешно“ (Евреите 5:14). О лафи „вежбими“ шај потсетинела амен ко јекх спортисти.

¹² Јекх шукар спортисти мора често хем повише време те вежбинел. Ов на бијандило сар спортисти. Кеда бијанѓовела јекх бебе, ов на џанела сар те движинел пле васта хем пле пре. Ама, сар накхела о време, ов сикљола те астарел о буќа хем сикљола сар те пхирел. Ов шај те овел шукар спортисти ако вежбинела. Ко слично начин, те шај те ова зрела христијања ваљани аменге време хем те вежбина.

13. Со ка поможинел аменге те размислина сар о Јехова?

¹³ Ко акава лил, дикхлем сар шај те размислина сар о Јехова хем те дикха ко буќа сар ов со дикхела. Сиклилем те ценина хем те манга е Јеховаскере мерилија. Кеда анаја одлуке ваљани те пуча амен: „Кола законија или начелија тари Библија шај те поможинен манге ки акаја ситуација? Сар шај те применинав лен? Со мангела о Јехова те керав?“ (Читин Изреки 3:5, 6; Јаков 1:5.)

14. Сар шај те бајрара амари вера?

¹⁴ Са џикоте сием џивде, ка градина амари вера ко Јехова. Исто сар и здраво храна со керела те овел амаро тело зорало, аѓаар адава со сикљоваја башо Јехова керела амари вера зорали. Кеда почминѓем те проучина и Библија, сиклилем о основна чачипа башо Јехова. Ама сар со накхела о време, амен ваљани те хаљова похор буќа. Баш адава мислинѓа о Павле кеда вакерѓа: „И зорали  храна тани е зрела манушенге“. Кеда применинаја о буќа со сикљоваја, амен оваја мудра. И Библија вакерела аменге: „И мудрост тани најважно“ (Изреки 4:5-7; 1. Петрово 2:2).

15. Соске тано важно искрено те манга е Јехова хем амаре пхрален хем пхењен?

¹⁵ Ако некој мангела те ачхол зорало хем састо, мора те керел нешто башо адава. Ко слично начин, о зрело мануш џанела кај ваљани бут те трудинел пе те шај лескоро амалипе е Јеховаја те овел позорало. О Павле потсетинела амен: „Испитинен тумен дали сиен ки вера, испитинен тумен те шај те проверинен саве сиен“ (2. Коринќаните 13:5). Освен со ваљани те овел амен зорали вера, амаро мангипе да ваљани те бајрол спрема о Јехова хем спрема амаре пхраља хем пхења. О Павле вакерѓа: „Ако иси ман... џандипе, хем ако иси ман вера сој тани добором зорали со ка шај те преместинав планине, а мангипе нане ман, ништо на сиум“ (1. Коринќаните 13:1-3).

16. Сар мангела о Сатана те осетина амен?

¹⁶ О Сатана мангела те мислина кај амен на сиен доволно шукар те угодина е Јеховаске. Ов мангела те обесхрабринел амен хем те мислина кај нане решение башо амаре проблемија. Ов на мангела те овел амен доверба ко амаре пхраља хем пхења, хем на мангела те ова бахтале (Ефешаните 2:2). О Сатана џанела кај о негативно размислибе шај те овел штетно аменге хем штетно те влијајнел упро амаро амалипе е Девлеа. Ама о Јехова денѓа амен нешто со поможинела аменге те борина  амен против о негативно размислибе. Ов денѓа амен надеж.

17. Соске тани важно и надеж?

¹⁷ Ко 1. Солуњаните 5:8 „и надеж башо спасение“ тани споредими е шлемеа, кова со заштитинела сине е војникоскоро шеро ки борба. Слично аѓаар, и надеж ко е Јеховаскере ветувања шај те заштитинел амаре мисле хем те поможинел аменге те борина амен против о негативна мисле.

18-19. Сар и надеж денѓа сила е Исусеске?

¹⁸ И надеж денѓа е Исусе сила. И рат англедер те мерел, о Исус соочинѓа пе пхаре ситуациенцар. Лескоро паше амал издајнѓа ле. Јекх јавер вакерѓа кај на пенџарела ле. О јавера мукхле ле хем нашле. Лескоро народо сине против лесте хем родинѓе те мучинен ле хем те мударен ле. Со поможинѓа леске те истрајнел ко акала пхаре  моментија? Ки Библија пишинела: „Башо бахталипе со сине англи лесте, трпинѓа муке ко стубо, бизо те мислинел ки лаџ, хем бешља тари десно страна таро е Девлескоро престол“ (Евреите 12:2).

¹⁹ О Исус џанља кај ако ачхило верно, ка анел слава пле Дадеске хем ка докажинел кај о Сатана тано ховавно. Акаја надеж керѓа ле бут бахтало. Ов исто аѓаар џанља кај панда хари ка овел заедно пле Дадеа ко небо. Акаја надеж поможинѓа леске те истрајнел. Амен да, сар о Исус, мора те концентририна амен ки амари надеж. Адава ка поможинел аменге те истрајна бизи разлика со ка овел.

20. Со ка поможинел туке те на нашаве тли надеж?

²⁰ О Јехова дикхела тли вера хем тли истрајност. (Исаија 30:18; читин Малахија 3:10.) Ов ветинела кај „ка добине са со мангела тло вило“ (Псалм 37:4). Адалеске  понадари да концентририн тут ки тли надеж. О Сатана мангела те нашаве тли надеж хем те мислине кај е Јеховаскере ветувања никогаш нане те исполнинен пе. Ама, ма дозволин о негативна мисле те влијајнен упри туте! Ако приметинеа кај тли надеж ослабинела, молин е Јехова те поможинел туке. Ма бистре о лафија таро Филипјаните 4:6, 7: „Ма секиринен тумен башо ништо, него ко са — молитваја, молбаја хем благодарибаја — вакерен е Девлеске со родена. Хем о мир таро Девел, кова сој упредер секоја мисла, ка аракхел тумаре виле хем тумаре мисле преку о Христос Исус“.

21-22. а) Сави намера иси е Јехова е Пхувјаја? б) Со сиан одлучно те кере?

²¹ Редовно одвојн туке време те размислине баши бут шужи иднина сој тани англи аменде. Панда хари, сарине ка обожавинен е Јехова (Откровение 7:9, 14). Размислин саво ка овел о живото ко нево свето. Ка овел пошукар него со шај те замислина аменге! О Сатана, лескере демонија, хем са о лошнипе нане те постојнен више. Ту нане те насваљове хем нане те мере. Наместо адава, секова диве кеда ка уште ка ове пхердо сила хем ка ове бахтало со сиан џивдо. Сарине ка керен заедно бути те шај и Пхув те керен ла рај. Саринен ка овел лен бут хајбаске хем безбедно тхан живибаске. О мануша нане те овен груба или насилна, него ка овен љубезна јекх јекхеа. Сар со ка накхел о време, са о мануша ки Пхув ка уживинен ки „славно слобода е Девлескере чхавенгири“ (Римјаните 8:21).

²² О Јехова мангела те овел тло најшукар амал. Адалеске, де тутар са те ове послушно е Јеховаске хем секова диве те ове леа попаше. Тегани, ка ачхове ко е Девлескоро мангипе засекогаш! (Јуда 21).