СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 7
ГИЛИ 15 Фалинен е Царе!
О Јехова простинела — со значинела акава туке
Ту простинеа чаче (ПС. 130:4)
СО КА СИКЉОВА
Ка дикха несаве сликовита споредбе тари Библија кола со ка бајрарен амаро ценење башо посебно начин сар о Јехова простинела.
1. Соске тано пхаро те џана со точно некој мислинела кеда вакерела кај простинела аменге?
„ПРОСТИНАВА ТУКЕ.“ Ако некој вакерела туке акала лафија веројатно ка локхјол туке посебно ако вакерѓан или керѓан нешто со поврединѓа ле! Ама, со шај некој те мислинел е лафенцар „простинава туке“? Дали адале лафенцар мангела те вакерел туке кај сиен панда шукар амала? Или едноставно кај на мангела више те керел лафи башо адава со случинѓа пе? Кеда о мануша вакерена кај простинена аменге, пхаро тано те џана со чаче мислинена.
2. Сар ки Библија тано опишимо о начин сар о Јехова простинела? (Дикх хем и фуснота.)
2 О начин сар о Јехова простинела е несовршена манушенге бут разликујнела пе таро начин сар амен простинаја јекх јекхеске. О Јехова чаче простинела ко посебно начин. Башо Јехова о псалмисти вакерѓа: „Ту простинеа чаче, адалеске о мануша хор поштујнена тут“ a (Пс. 130:4). Оја, о Јехова чаче простинела. Ов сикавела аменге со значинела те простинел пе. Ко несаве стихија таро хебрејска списија, о библиска писателија башо простибе користинѓе хебрејско лафи кова со никогаш на користинѓе ле те шај те опишинен сар о мануша простинена.
3. Ко со разликујнела пе е Јеховаскоро простибе таро амаро? (Исаија 55:6, 7).
3 Кеда о Јехова простинела, о грево адале манушескоро целосно тано косло. Ов шај палем те овел паше амал е Јеховаја. Бут сием благодарна со о Јехова спремно хем целосно простинела. (Читин Исаија 55:6, 7.)
4. Сар о Јехова поможинела аменге те хаљова сој чачутно простибе?
4 Адалеске со е Јеховаскоро простибе разликујнела пе таро амаро, сар шај амен сар несовршена мануша те хаљова со значинела те простина? О Јехова користинела сликовита споредбе те шај те поможинел аменге те хаљова сар ов простинела. Ки акаја статија ка дикха несаве лендар. Ола поможинена аменге те хаљова кај кеда каинаја амен о Јехова цидела амаро грево хем прифатинела амен палем сар амала. Исто аѓаар, џикоте разглединаја акала споредбе ка бајрара панда повише амари благодарност амаре Дадеске кова со милостиво простинела аменге ко бут начинија.
О ЈЕХОВА ЦИДЕЛА О ГРЕВО
5. Со случинела пе кеда о Јехова простинела амаре гревија?
5 Ки Библија, бут пути о гревија тане споредиме сар баро пхарипе. О цари о Давид башо пле гревија вакерѓа акава: „Мле гревија навасинѓе ман сар јекх баро пхарипе, бут тане манге пхаре“ (Пс. 38:4). Ама, о Јехова простинела о гревија адаленгере со каинена пе (Пс. 25:18; 32:5). О хебрејско лафи сој тано преведимо сар „простибе“ ко акала стихија уствари значинела „ваздела“ или „ингарела“. Значи, кеда о Јехова простинела амаре гревија, ов цидела амендар о баро пхарипе или јавере лафенцар поможинела амен те на осетина амен крива. Адава тано сар те пхене иси амен баро пхарипе ко пиќе, а о Јехова лела адава пхарипе хем ингарела ле.
„Ту простинѓан“ (Пс. 32:5)
6. Кобор дур о Јехова цидела амаре гревија амендар?
6 Јекх јавер споредба сикавела кобор о Јехова дујрарела амендар амаре гревија. Ко Псалм 103:12 пишинела: „Кобор сој дур о исток таро запад добором дур ов цидела амендар амаре грешке“. О исток тано добором дур таро запад со ола о дуј никогаш нашти те авен паше. Адава значинела кај о Јехова амаре гревија цидела лен најдур со шај те замислина аменге. Акаја споредба уверинела амен кај о Јехова шај целосно те простинел аменге.
„Кобор сој дур о исток таро запад“ (Пс. 103:12)
7. Сар и Библија опишинела со керела о Јехова амаре гревонцар? (Михеј 7:18, 19).
7 Иако ко симболично начин, о Јехова лела амендар хем ингарела амаре гревија, дали адава значинела кај ов икерела лен ки песте? На. О цари о Езекија башо Јехова пишинѓа: „Са мле гревија ту фрдинѓан лен пало тло думо“ (Иса. 38:9, 17). Акаја споредба сикавела кај о Јехова лела о гревија околенгере со каинена пе, фрдела лен дур хем никогаш више на дикхела ки ленде. Акала лафија шај те превединен пе аѓаар да: „Ко мле гревија ту дикхеа сар те пхене никогаш на керѓум лен“. Ки Библија, акаја мисла тани истакними јекхе јавере споредбаја која сој пишими ко Михеј 7:18, 19. (Читин.) Ко акала стихија пишинела кај о Јехова амаре гревија фрдела лен ко дно таро море. Ко пурано време, ако нешто фрдела пе сине ко дно таро море, никогаш више нашти сине те аракхел пе.
„Са мле гревија ту фрдинѓан лен пало тло думо“ (Иса. 38:17)
„Са ленгере гревија ка фрде лен ко дно таро море“ (Мих. 7:19)
8. Со сиклилем џи акана?
8 Таро акала споредбе дикхлем кај кеда о Јехова простинела аменге, ов ослободинела амен таро пхарипе амаре гревонгоро. Чаче тано адава со о Давид вакерѓа: „Радосна тане окола каскере со постапке коленцар со пхагена о закони тане простиме хем каскере гревија тане учхарде. Радосно тано о мануш кас со о Јехова на кривинела башо грево“ (Рим. 4:7, 8). Акава тано чачутно простибе!
О ЈЕХОВА КОСЕЛА АМАРЕ ГРЕВИЈА
9. Сави споредба користинела о Јехова те шај те поможинел аменге те хаљова кобор простинела аменге?
9 О Јехова користинела јавера да споредбе те шај те поможинел амен те ценина и откупно жртва преку колате со косела о гревија околенгере со каинена пе. Ко симболично начин башо Јехова вакерела пе кај ов тховела адала гревија. Адалеске, адава со грешинѓа тано чисто (Пс. 51:7; Иса. 4:4; Ерем. 33:8). Коркори о Јехова вакерѓа сар керела адава: „Ако тумаре гревија тане сар лоло платно, ка овен парне сар ив; ако тане сар темно лоли боја, ка овен сар волна“ (Иса. 1:18). Бут тано пхаро те икалел пе јекх лоли флека таро шеј. Ама, о Јехова акале споредбаја уверинела амен кај амаре гревија шај те овен тховде темелно со чак ни нане те дикхјон.
„Ако тумаре гревија тане сар лоло платно ка овен парне сар ив“ (Иса. 1:18)
10. Сави јавер споредба о Јехова користинела те шај те сикавел аменге кобор простинела?
10 Сар со дикхлем ки англуни статија, о гревија исто аѓаар тане споредиме дугонцар (Мат. 6:12, фус.; Лука 11:4). Значи, секова пути кеда грешинаја е Јеховаске, амаро дуго овела са побаро. Амен е Јеховаске бут дужинаја! Ама о Јехова кеда простинела аменге, сар те пхене поништинела о дуго кова со ваљани те платина ле. Ов никогаш нане те родел те платина леске башо гревија со више простинѓа лен аменге. Акаја споредба сикавела кобор локхјола аменге кеда о Јехова простинела аменге!
„Простин аменге амаре дугија“ (Мат. 6:12, фус.)
11. Со значинела кеда и Библија вакерела кај амаре гревија тане целосно косле? (Апостолија 3:19).
11 О Јехова на само со поништинела амаре дугија или гревија, него хем косела лен. (Читин Апостолија 3:19.) Те вакера јекх пример башо акава. Замислин туке кај некој шкртинела и сума таро паре со ваљани те платине. Сепак, о бројке тели адаја линија панда дикхјона. Ама бут појавер тано кеда нешто целосно косела пе. Те шај те хаљова акаја споредба, ваљани те џана кај ко пурано време о мастило со користинела пе сине шај сине бут локхесте те косел пе пањеа. Шај сине влажно сунгереа те косел пе адава со сине пишимо. Адалеске, кеда несаво дуго ка косел пе сине, адава значинела кај целосно тано поништимо. Никој нашти сине те дикхел со сине пишимо англедер, сар те пхене о дуго никогаш на постојнѓа. Чаче, бут тано утешно со о Јехова на само со шкртинела амаре гревија него исто аѓаар целосно косела лен (Пс. 51:9).
„Те шај те косен пе тумаре гревија“ (Апо. 3:19)
12. Со сикљоваја тари споредба е облаконцар?
12 О Јехова исто аѓаар користинела јавер да споредба те шај те сикавел сар косела амаре гревија. Ов вакерела: „Ка косав тле грешке, хем ка овел сар те пхене гаравѓа лен облако хем тле гревија сар те пхене гаравѓе лен облакија“ (Иса. 44:22). Кеда о Јехова простинела, сар те пхене користинела густа облакија те гаравел амаре гревија те шај те на дикхел лен ни ов, а ни амен.
„Ка косав тле грешке хем ка овел сар те пхене гаравѓа лен облако“ (Иса. 44:22)
13. Сар осетинаја амен кеда о Јехова простинела амаре гревија?
13 Со значинела акава аменге? Кеда о Јехова простинела амаре гревија, на ваљани те мислина кај ваљани цело живото те пхирава и флека таро амаре гревија. Пле ратеа, о Исус целосно платинѓа о дуго башо амаре гревија. Кеда о Јехова простинела несаво грево, адава тано сар те пхене никогаш на керѓем ле. Кеда каинаја амен башо амаре гревија, о Јехова простинела аменге баш ко асавко начин. Ов чаче простинела аменге.
О ЈЕХОВА ПАЛЕМ ПРИФАТИНЕЛА АМЕН САР ПАШЕ АМАЛА
Адалеске со амаро небесно Дад простинела аменге шај те ова леа паше амала (Дикх ко пасус 14)
14. Соске шај те овел амен доверба кај о Јехова целосно ка простинел аменге? (Дикх хем о слике.)
14 О чачутно простибе со авела таро Јехова поможинела амен те ова леа шукар амала. Адалеске со о Јехова простинела целосно амен на ваљани понадари да те осетина амен крива. На ваљани те дара кај о Јехова тано аменге панда хољамо хем дикхела сар те казнинел амен. Адава никогаш нане те случинел пе. Соске шај те верујна е Јеховаске кеда вакерела кај простинела аменге? Е пророкоске е Еремијаске о Јехова вакерѓа: „Ка простинав ленге ленгере грешке хем нане више те сетинав ман ко ленгоро грево“ (Ерем. 31:34). О апостол Павле цитиринѓа акала лафија кеда вакерѓа: „Више нане те сетинав ман ко ленгере гревија“ (Евр. 8:12). Ама, со уствари значинела акава?
„Нане више те сетинав ман ко ленгоро грево“ (Ерем. 31:34)
15. Ки сави смисла о Јехова више на сетинела пе ко амаре гревија?
15 Ки Библија е лафеа „сетинела пе“ на мислинела пе секогаш ки некасте кова со размислинела башо буќа со случинѓе пе англедер. Наместо адава, шај те мислинел пе ки некасте кова со керела нешто. О криминалцо кова со сине ковимо узо Исус, вакерѓа: „Исус, сетин тут ки манде кеда ка ове Цари“ (Лука 23:42, 43). Ов на родинѓа таро Исус само те сетинел пе ки лесте ко адава време. О Исус вакерѓа е криминалцоске кај ка воскреснинел ле. Значи, кеда о Јехова вакерела кај нане више те сетинел пе ко амаре гревија, адава значинела кај ов нане те керел нешто против аменде. Ов нане те казнинел амен ки иднина башо гревија со више простинѓа лен.
16. Сар и Библија опишинела и слобода која со авела таро чачутно простибе?
16 И Библија користинела панда јекх споредба те шај те поможинел аменге те хаљова кај сием слободна адалеске со о Јехова чаче простинела. Адалеске со сием несовршена хем склона те грешина, амен сием „робија е гревоскере“. Ама, адалеске со о Јехова простинела аменге амен сием сар робија кола сој тане „ослободиме таро грево“ (Рим. 6:17, 18; Отк. 1:5). Чаче, кеда џанаја кај о Јехова простинѓа аменге шај те ова радосна исто сар јекх робо кеда тано ослободимо.
„Сиен сине ослободиме таро грево“ (Рим. 6:18)
17. Сар о простибе керела те ова сасљарде? (Исаија 53:5).
17 Читин Исаија 53:5. Ки последно споредба со ка дикха ла сием споредиме манушенцар колен со иси лен насвалипе колестар со мерела пе. Адалеске со о Јехова обезбединѓа и откупно жртва преку пло Чхаво, амен ко симболично начин сием сасљарде (1. Пет. 2:24). Кеда грешинаја, амен руминаја амаро амалипе е Јеховаја или јавере лафенцар насваљоваја ко духовно поглед. Ама, адалеске со сине денди и откупно жртва, ов шај те простинел аменге хем палем те ова леа шукар амала. Исто сар некој сој тано бут радосно кеда тано сасљардо таро несаво пхаро насвалипе, аѓаар амен да сием бут радосна кеда сием сасљарде ко духовно поглед хем кеда о Јехова палем прифатинела амен.
„Баши лескере ране амен сием сине сасљарде“ (Иса. 53:5)
СО ЗНАЧИНЕЛА АМЕНГЕ Е ЈЕХОВАСКОРО ПРОСТИБЕ
18. Со сиклилем башо е Јеховаскоро простибе таро различна споредбе сој тане пишиме ки Библија? (Дикх хем и рамка „Сар о Јехова простинела аменге“.)
18 Со сиклилем башо е Јеховаскоро простибе таро библиска споредбе? Кеда о Јехова простинела амаре гревија адава тано сар те пхене никогаш на керѓем лен хем шај те ова сигурна кај ов нане те казнинел амен баши ленде ки иднина. Адава керела те ова паше амала амаре небесно Дадеа. Ама, амен џанаја кај о чачутно простибе тано поклон кова со о Јехова дела ле аменге адалеске со мангела амен хем тано дарежливо, а на адалеске со амен заслужинаја (Рим. 3:24).
19. а) Башо со ваљани те ова благодарна? (Римјања 4:8). б) Со ка дикха ки јавер статија?
19 Читин Римјања 4:8. Бут радујнаја амен со о Јехова тано Девел кова со чаче простинела! (Пс. 130:4). Ама, ако мангаја те простинел пе аменге ваљани те кера нешто бут важно. О Исус вакерѓа: „Ако тумен на простинена е манушенгере грешке, тегани ни тумаро Дад нане те простинел тумаре грешке“ (Мат. 6:14, 15). Спрема акава, дикхаја кај мора те џа пало е Јеховаскоро пример хем те простина е јаверенге. Сар шај те кера адава? Ки јавер статија ка дикха со са тано вклучимо ко адава.
ГИЛИ 46 О фала Јехова
a Ко оригинално хебрејско тексти користинела пе о лафи „простинеа“ колеа со мислинела пе ко единствено чачутно простибе иако иси јавера да начинија сар простинела пе. Ко бут библиска преводија ко Псалм 130:4 нане акаја важно разлика, ама ко Превод Нево свето иси.
