1. Саво шукар стави сикавѓе е Јеховаскере слуге ко време со накхља?

 ДАЛИ ценинеа тло амалипе е Јеховаја? Сигурно кај оја. Хем бут јавера да ценинена. Панда таро библиско време бут мануша осетинѓе о исто мангипе е Јеховаске сар со осетинеа авдиве ту (Пс. 104:33, 34). Бут џене керѓе жртве те шај те служинен леске. Баш адава керѓе о назарејција таро пурано Израел. Кој сине ола хем со шај те сикљова лендар?

2. а) Кој сине о назарејција? (4. Мој. 6:1, 2). б) Соске несаве Израелција одлучинена сине те ден завет кај ка живинен сар назарејција?

² О лафи „назарејцо“ авела таро јекх хебрејско лафи со значинела „биримо“, „одвојмо“ или „кај некој дела лафи кај ка керел несави посебно служба“. Акава лафи баш одговоринела адалеске со о назарејција сине ревносна Израелција кола со керена сине несаве жртве те шај те служинен е Јеховаске ко посебно начин. Е Мојсеескоро закони дозволинела сине јекх мурш или џувли те дел посебно завет е Јеховаске кај несаво време ка живинел сар назарејцо. a (Читин 4. Мојсеева 6:1, 2.) Кеда јекх Израелцо ка дел сине асавко завет, ваљани сине те слединел упатствија кола со на важинена сине башо јавера Израелција. Тегани, соске јекх Израелцо би дела сине завет кај ка живинел сар назарејцо? Најверојатно, адалеске со бут мангела сине е Јехова хем сине благодарно башо бут благословија со ов денѓа ле (5. Мој. 6:5; 16:17).

3. Сави сличност иси машкар е Девлескере слуге авдиве хем о назарејција?

³ Кеда „е Христосескоро закони“ заменинѓа е Мојсеескоро закони, е Девлескере слуге више нашти сине те овен назарејција (Гал. 6:2; Рим. 10:4). Сепак, слично сар о назарејција, е Јеховаскере слуге авдиве да сикавена кај иси лен бари желба  те служинен леске цело вилеа, душаја, гоѓаја хем силаја (Мар. 12:30). Англедер те крстина амен, амен спремно денѓем завет е Јеховаске кај ка служина леске. Те шај те живина спрема адава завет, мора те кера е Јеховаскири волја хем те кера жртве те шај те служина леске. Адава со ка дикха о пример е назарејцонгоро кола со живинѓе спрема пло завет, ка поможинел аменге те сикљова важна поуке башо адава сар шај амен да те живина спрема о завет со денѓем ле b (Мат. 16:24).

ОВ СПРЕМНО ТЕ КЕРЕ ЖРТВЕ

4. Спрема 4. Мојсеева 6:3, 4, сави жртва керена сине о назарејција?

⁴ Читин 4. Мојсеева 6:3, 4. Е назарејцонге на сине дозволимо те пиен алкохол а ни палем те хан дракха или шуке дракха, адалеске со лендар керела пе сине мол. О мануша машкар ленде уживинена сине ко асавко хајбе хем ко адава на сине ништо погрешно. Уствари, ки Библија пишинела кај и мол тани поклон таро Девел хем вакерела кај ој „керела е манушескоро вило радосно“ (Пс. 104:14, 15). Сепак, о назарејција коркори биринѓе те на уживинен ко асавке буќа. c

5. Саве жртве одлучинѓе те керен о Мадијан хем и Марсела хем соске?

⁵ Исто сар о назарејција, амен да кераја жртве те шај ки побари мера те служина е Јеховаске. Те дикха о пример е Мадијанескоро хем е Марселакоро. d Акале брачно паре сине ле удобно живото. О Мадијан лела сине бари плата хем адалеске шај сине те живинен ко јекх шужо стани. Ама ола мангле те керен нешто повише ки служба башо Јехова. Те шај те исполнинен адаја цел, одлучинѓе те керен несаве промене. Ола вакерена: „Почминѓем те трошина похари паре, селинѓем амен ко потикно стани хем бикинѓем амаро врда“. Лендар на родела пе сине те керен акала жртве, ама ола одлучинѓе те керен лен адалеске со адава поможинѓа ленге те керен повише ки служба башо Јехова. Ола тане задоволна хем радосна со анѓе асавке одлуке.

6. Соске е Девлескере слуге авдиве керена жртве? (Дикх хем и слика.)

⁶ О слуге е Јеховаскере авдиве радосно керена жртве те шај те овел лен повише време башо духовна активностија (1. Кор. 9:3-6). О Јехова на родела амендар те кера асавке жртве, а ни палем о буќа колендар со откажинѓем амен тане погрешна. На пример,  несаве откажинѓе пе тари бути која со бут мангена ла сине, таро адава те овел лен пло лично кхер или те аракхен несаво животно. А јавера одлучинѓе несаво периоди те на женинен пе или те на овен лен чхаве. Несаве одлучинѓе те служинен коте со иси побари потреба таро објавителија, иако адава значинела сине кај ваљани те живинен дур тари пли фамилија хем таро пле амала. Бут џене амендар спремно кераја асавке жртве адалеске со мангаја те да амаро најшукар е Јеховаске. Ов сигурно кај о Јехова ценинела секоја жртва со ка одлучине те кере ла те шај те служине леске, бизи разлика дали тани бари или тикни (Евр. 6:10).

ОВ СПРЕМНО ТЕ РАЗЛИКУЈНЕ ТУТ Е ЈАВЕРЕНДАР

7. Соске несаве назарејцонге шај сине пхаро те икерен пе ко пумаро завет? (4. Мој. 6:5; дикх хем и слика.)

⁷ Читин 4. Мојсеева 6:5. О назарејција денѓе завет кај нане те чхинен пумаре бала. Адалеа сикавена сине кај тане целосно посветиме е Јеховаске. Ако јекх Израелцо сине назарејцо повише време, лескере бала сине бут побаре таро е јаверенгере хем аѓаар о јавера шај сине локхе те приметинен адава. Ако о јавера машкар лесте поштујнена ле сине хем поттикнинена ле сине те икерел пе ко пло завет, јекхе назарејцоске нане сине те овел бут пхаро те разликујнел пе е јаверендар. Ама жално тано, со несаво време о Израелција на ценинена сине е назарејцон хем на поддржинена лен сине. Ко време кеда живинела сине о пророко о Амос, о Израелција кола со сине отпадникија, дена сине е назарејцонге те пиен мол. Најверојатно адава керена сине те шај те чхивен лен те на икерен пе ко пумаро завет те на пиен мол (Амос 2:12). Понекогаш, о назарејција ваљани сине те овен бут храбра те шај те икерен пе ко пумаро завет хем те разликујнен пе таро јавера.

8. Сар охрабринѓа тут о искуство е тикне Бенјаминескоро?

⁸ Адалеске со о Јехова поможинела амен, амен да шај те ова храбра хем те разликујна амен таро јавера чак ако сием лаџутне или дарутне. Те дикха о пример е Бенјаминескоро, јекх пхрал со живинела ки Норвешка коле со иси ле деш берш. Баши војна ки Украина, ки лескири школа икерѓа пе јекх настан те шај те сикавел пе кај поддржинена е Украинцон. Е чхавенге вакерѓе те уравен шеја со сине лен бое таро украинско знаме хем те гиљавен гили. Те шај те на учествујнел ко акава настан, о Бенјамин цидинѓа пе ки страна. Ама и наставничка дикхља ле хем дуралдан вакерѓа леске: „Мора те аве ту да, сарине аџикераја тут!“ О Бенјамин храбро гело ки пли наставничка хем вакерѓа  лаке: „Ме сиум неутрално хем на учествујнава ко активностија сој поврзиме е политикаја. Уствари, бут таро е Јеховаскере сведокија тане ко затвор адалеске со на мангена те учествујнен ки војна“. И наставничка прифатинѓа адава хем вакерѓа кај на ваљани те учествујнел. Ама лескере соученикија почминѓе те пучен ле соске ов да на мангела те учествујнел. Е Бенјамине астарѓа бари трема со чак ка ровел сине, ама сепак храбро вакерѓа англо цело класи о иста лафија кола со вакерѓа лен пле наставничкаке. Пало адава, о Бенјамин раскажинѓа пле родителенге кај осетинѓа сар о Јехова поможинѓа леске те бранинел пле верувања.

9. Сар шај те радујна е Јеховаскоро вило?

⁹ Адалеске со одлучинаја те ова послушна е Јеховаске, о јавера приметинена кај разликујнаја амен лендар. Ваљани аменге храброст те шај те вакера амаре соучениконге или амаре колегенге, кај сием е Јеховаскере сведокија. Адава со о условија ко свето овена полошна хем о мануша понашинена пе са полошно, веројатно ка овел аменге попхаро те живина спрема о библиска начелија хем те проповедина о шукар хабери (2. Тим. 1:8; 3:13). Ама ма бистре, амен кераја е Јеховаскоро вило радосно кеда сием храбра хем кеда разликујнаја амен таро окола со на служинена леске (Изр. 27:11; Мал. 3:18).

О ЈЕХОВА НЕКА ОВЕЛ ТУКЕ ПОНАДАРИ ДА КО ПРВО ТХАН КО ТЛО ЖИВОТО

10. Спрема и заповед сој пишими ки 4. Мојсеева 6:6, 7, соске шај сине те овел пхаро е назарејцонге те ачхон послушна?

¹⁰ Читин 4. Мојсеева 6:6, 7. О назарејција на смејнена сине те овен паше узо муло мануш. Акава шај некаске те дикхјол кај нане бари жртва. Ама ко библиско време, акава шај сине те овел баро испит јекхе назарејцоске колестар со муло некој паше. Ко адава време, ко адетија парујбаске сине вклучимо те ове паше узо муло (Јован 19:39, 40; Апо. 9:36-40). Ама јекх назарејцо кова со денѓа завет, нашти сине те икерел пе ко асавке адетија. Чак ако некој муло таро лескере паше, иако осетинела сине бари дукх, јекх назарејцо икерела пе сине ко пло завет. О Јехова сигурно дела сине сила акале верна слугенге те шај те икљон ко крајо асавке пхарипаја.

11. Ко со ваљани те овел одлучно јекх христијани кеда анела одлуке поврзиме лескере фамилијаја? (Дикх хем и слика.)

¹¹ Сар христијања, амен дикхаја сериозно ко завет со денѓем ле е Јеховаске. Акава  влијајнела упро одлуке со анаја лен хем упро адава сар ка постапина ко несаве ситуацие кеда керела пе лафи баши амари фамилија. Бут трудинаја амен те грижина амен башо потребе амаре фамилијакере, ама аменге секогаш тано поважно адава со родела о Јехова наместо о желбе амаре фамилијакере (Мат. 10:35-37; 1. Тим. 5:8). Понекогаш шај ка ваљани те ана одлуке кола со нане те свиџинен пе ленге, ама адала одлуке радујнена е Јехова.

12. Сар о Александру иклило ко крајо е пхаре ситуацијаја со сине ле ки фамилија?

¹² Те дикха о искуство е пхралескоро Александру хем лескере ромњакоро и Дорина. Откеда проучинѓе и Библија јекх берш, и Дорина одлучинѓа те чхинавел те проучинел хем мангела сине те чхивел е Александру да те керел адава. Сепак, ов смирено хем тактично вакерѓа лаке кај ов ка продолжинел. Е Доринаке адава на свиџинѓа пе хем понадари да пробинела сине те теринел ле те чхинавел е проучибаја. О Александру вакерела кај трудинела пе сине те хаљол соске ој понашинела пе аѓаар, иако на сине леске локхо. Понекогаш, кеда и Дорина критикујнела ле сине хем вакерела леске сине пхаре лафија, ов размислинела сине те чхинавел те проучинел и Библија. Сепак о Александру понадари да чхивела сине е Јехова ко прво тхан. Ама ко исто време, ов сикавела сине баро мангипе хем поштовање пле ромњаке. Лескоро шукар пример поттикнинѓа ла палем те почминел те проучинел и Библија хем те крстинел пе. (Ки jw.org дикх о видеоклипи Александру и Дорина Вакар: „Љубовта е долготрпелива и љубезна ки рубрика „Вистината менува животи“.)

13. Сар шај те сикава мангипе спрема о Јехова хем амари фамилија?

¹³ О Јехова керѓа и фамилија хем ов мангела те овел амен среќно фамилија (Еф. 3:14, 15). Ако мангаја те ова чаче среќна, ваљани те кера о буќа аѓаар сар со вакерела аменге о Јехова. Ов уверимо кај о Јехова бут ценинела о жртве кола со кереа те шај те служине леске џикоте грижинеа тут баши тли фамилија хем сикавеа ленге мангипе хем поштовање (Рим. 12:10).

ТЕ ОХРАБРИНА АМЕН ЈЕКХ ЈЕКХЕА ТЕ ОВА САР О НАЗАРЕЈЦИЈА

14. Кас посебно ваљани те охрабрина амаре лафенцар?

¹⁴ Сарине со одлучинена те служинен е Јеховаске ваљани те овен спремна те керен жртве адалеске со мангена ле. Понекогаш, адава нане локхо. Сар шај те поможина јекх јекхеске те кера жртве е Јеховаске? Аѓаар  со ка охрабрина амен амаре лафенцар (Јов 16:5). Дали ко тло собрание иси некој со трудинела пе те керел поедноставно пло живото, те шај ки побари мера те учествујнел ко теократска активностија? Дали џанеа несаве тернен со сикавена храброст аѓаар со разликујнена пе таро јавера чхаве ки школа, иако адава нане ленге локхо? Дали иси несаве интересентија или пхраља кола со шај боринена пе те ачховен верна е Јеховаске адалеске со иси лен противибе тари фамилија? Те користина секоја прилика те шај те охрабрина асавкен аѓаар со ка вакера ленге кобор ценинаја лен адалеске со керена жртве хем тане храбра (Филим. 4, 5, 7).

15. Сар несаве поможинена околенге сој тане ки полновремено служба?

¹⁵ Понекогаш, шај ка овел амен прилика те поможина ко практично начин некаске сој ки полновремено служба (Изр. 19:17; Евр. 13:16). Асавки искрено желба сине јекхе попхуре пхења со живинела ки Шри Ланка. Лаке бајрарѓе и пензија хем адалеске мангља те поможинел дује терне пионеркенге те продолжинен е службаја иако сине лен финансиска проблемија. Адалеске одлучинѓа секова масек те поможинел лен те платинен о сметке башо телефони. Акаја пхен сикавѓа бут шукар стави!

16. Со сикљоваја таро назарејција?

¹⁶ Шај бут те сикљова таро шукар пример е назарејцонгоро. Исто аѓаар, таро ленгоро завет шај те сикљова нешто башо амаро небесно Дад, о Јехова. Ов тано уверимо кај амен иси амен искрено желба те кера адава со родела амендар хем кај спремно кераја жртве те шај те живина спрема о завет со денѓем леске. Ов сикавела аменге чест аѓаар со мукхела коркори те бирина ко саво начин ка сикава леске амаро мангипе (Изр. 23:15, 16; Мар. 10:28-30; 1. Јов. 4:19). Таро назарејција сикљоваја кај о Јехова дикхела хем ценинела о жртве кола со кераја лен те шај те служина леске. Адалеске те ова одлучна понадари да те служина е Јеховаске аѓаар со таро вило ка да леске амаро најшукар.