1. Саво стави спрема и бути иси буте манушен?

САВО стави спрема и бути иси повише манушен ко тхан коте со живинеа? Ко бут пхувја, о мануша керена понапорно бути хем повише време таро било кеда англедер. О мануша со керена бут бути, бут пути нане лен доволно време те одморинен пе, те овен пумаре фамилијаја хем те задоволинен пумаре духовна потребе (Проп. 2:23). Тари јавер страна, несаве мануша ни хари на мангена те керен бути хем стално родена песке причине те на керен бути (Изр. 26:13, 14).

2-3. Саво пример дена амен о Јехова хем о Исус кеда керела пе лафи баши бути?

² Бут мануша ко свето или керена бут бути или на керена доволно бути. Ама, размислин башо Јехова хем о Исус колен со иси лен исправно стави баши бути. Амен џанаја кај о Јехова мангела те керел бути. О Исус јасно потврдинѓа адава кеда вакерѓа: „Мо Дад керела бути са џи акана, хем ме да керава бути“ (Јован 5:17). Размислин кобор бари бути керѓа о Девел џикоте створинѓа бут ангелија, ѕвезде хем планете ки бари вселена. Освен адава, о Јехова керѓа бут шуже буќа акате ки Пхув. Јекх псалмисти сине ле право кеда вакерѓа: „Кобор тане бут о буќа со керѓан, о Јехова! Са тане мудро керде тутар, пхерди тани и Пхув е буќенцар со керѓан лен“ (Пс. 104:24).

³ О Исус џала сине пало пример пле Дадескоро. Кеда о Јехова створинѓа о небо, о Исус керела сине бути заедно леа сар „вешто градители“ (Изр. 8:27-31). Бут покасно, џикоте сине ки Пхув, о Исус исто аѓаар бут шукар завршинѓа пли задача која со денѓа ле о Девел. Уствари, адаја бути сине леске сар храна соске уживинела сине ки лате. Хем адалеске со бут шукар завршинѓа пли задача  ки Пхув, о мануша шај сине јасно те дикхен кај сине бичхалдо таро Девел (Јован 4:34; 5:36; 14:10).

4. Со шај те сикљова таро Јехова хем таро Исус башо одмор?

⁴ Дали адава со о Јехова хем о Исус денѓе амен пример баши бути значинела кај нане потребно те одморина амен? Ни хари. И Библија вакерела кај откеда о Јехова створинѓа о небо хем и Пхув, чхинавѓа те керел бути хем кај почминѓа те одморинел пе (2. Мој. 31:17). Ки која смисла о Јехова одморинела пе? Адалеске со о Јехова никогаш на уморинела пе хем на ваљани леске физичко одмор, јасно тано кај ов чхинавѓа те створинел хем кај одвојнѓа песке време те уживинел ко адава со керѓа. О Исус да напорно керѓа бути џикоте сине ки Пхув, ама одвојнела сине време те одморинел пе хем те уживинел ко хајбе пле амаленцар (Мат. 14:13; Лука 7:34).

5. Сој тано пхаро буте Девлескере слугенге?

⁵ И Библија поттикнинела е Девлескере слуген те уживинен ки бути. Ола ваљани те овен буќарне, а на мрзале (Изр. 15:19). Шај кереа бути те шај те грижине тут тле фамилијаке. Освен адава, са е Христосескере ученикон иси лен одговорност те проповединен о шукар хабери. Ама, ваљани исто аѓаар доволно те одморине тут. Дали понекогаш туке пхаро те аракхе рамнотежа башо адава кобор време трошинеа ки бути, ки служба хем ко одмор? Со ка поможинел аменге те одлучина кобор време ка кера бути, а кобор време ка одморина?

6. Сар о стихија таро Марко 6:30-34 сикавена кај е Исусе сине ле урамнотежено стави спрема и бути хем о одмор?

⁶ Бут тано важно те овел амен урамнотежено стави спрема и бути. О цари о Соломон пишинѓа: „Са иси ле пло време“. Ов спомнинѓа садибе, градибе, ројбе, асајбе, кхелибе хем јавера активностија (Проп. 3:1-8). Јасно тано кај и бути хем о одмор тане дуј важна буќа ко амаро живото. Е Исусе сине ле урамнотежено стави баши бути хем башо одмор. Ки јекх прилика, о апостолија сине добором бут зафатиме проповедибаја со чак на сине лен време те хан маро. Тегани о Исус вакерѓа ленге: „Авен манцар ко јекх тхан коте со нане никој хем одморинен тумен хари“. (Читин Марко 6:30-34.) Иако ле хем лескере ученикон на сине лен прилика те одморинен пе секогаш кеда ка манген, о Исус џанља кај ленге ваљанела сине одмор.

7. Соске тано шукар те џана нешто повише башо сабат сој спомнимо ко е Мојсеескоро закони?

⁷ Понекогаш, сариненге ваљанела одмор или промена таро буќа со керена пе секова диве. Адава дикхела пе тари јекх заповед со денѓа ла о Јехова пле народоске ко пурано време — те икерен о сабат, е куркескоро диве башо одмор *. Иако амен авдиве на ваљани те икера е Мојсеескоро закони, шукар тано те џана со пишинела ки лесте башо сабат. Адава ка поможинел аменге те испитина дали иси амен исправно стави спрема и бути хем о одмор.

8. Спрема 2. Мојсеева 31:12-15, соске сине дендо о сабат?

⁸ Е Девлескоро Лафи вакерела кај, откеда створинѓа шов „диве“, о Девел почминѓа те одморинел, јавере лафенцар, чхинавѓа те створинел материјална буќа ки Пхув (1. Мој. 2:2). Ама, о Јехова мангела те керел бути, хем адалеске продолжинѓа те керел бути ко јавера начинија (Јован 5:17). Кеда денѓа е Израелцонге о закони башо сабат, о Јехова вакерѓа те керен шов диве бути, а те  одморинен секова ефтато диве, слично сар е Јеховаскоро диве башо одмор колеске со пишинела ки 1. Мојсеева. О Девел вакерѓа кај о сабат тано знако машкар лесте хем о Израелција. Адава сине диве „башо целосно одмор, свето е Јеховаске“. (Читин 2. Мојсеева 31:12-15.) Никој на смејнела сине те керел бути адава диве, ни о чхаве, ни о робија, па чак ни о домашна животне (2. Мој. 20:10). Аѓаар е Девлескере слуген шај сине те овел повише време башо духовна активностија.

9. Саво погрешно стави башо сабат сине несаве манушен ко време е Исусескоро?

⁹ О закони башо сабат сине бут корисно е Девлескере народоске. Ама, бут верска водачија ко време е Исусескоро чхивена сине бут строга правилија башо адава сар ваљани те икерел пе адава закони. Ола вакерена сине кај ко сабат никој на смејнела сине те чхинел ни некобор зрнија гив те хал, а ни те сасљарел некас сој насвало (Мар. 2:23-27; 3:2-5). Асавке ставија сине спротивна таро адава со мангела о Девел, хем о Исус јасно вакерѓа адава околенге со шунена ле сине.

10. Спрема Матеј 12:9-12, саво стави сине е Исусе башо сабат?

¹⁰ О Исус хем лескере следбеникија со сине Евреија икерена сине о сабат соске сине ленге дендо е Мојсеескоро закони. * Ама о Исус сикавѓа лафенцар хем постапкенцар кај нане погрешно ко адава диве те керел пе шукарипе е јаверенге. Ов јасно вакерѓа: „Дозволимо тано те керел пе шукарипе ки сабота“. (Читин Матеј 12:9-12.) Ов на мислинѓа  кај адалеа со керела пе шукарипе е јаверенге пхаѓела пе о закони башо сабат. Пле постапкенцар о Исус сикавѓа кај хаљола која тани јекх бут важно причина соске ваљани сине те икерел пе адава закони. Адалеске со одморинена сине тари бути која со керела пе сине секова диве, е Девлескере слуге шај сине те концентриринен пе ко духовна активностија. О Исус барило ки фамилија која со икерела сине о сабат те шај те овел попаше е Девлеа. Адава дикхела пе таро лафија сој пишиме баши лесте: „[О Исус] ало ко Назарет, коте со барило. Спрема пло обичај кхувѓа ки синагога ко сабат, хем уштило те читинел“ (Лука 4:15-19).

11. Кој денѓа шукар пример е Исусеске баши бути?

¹¹ Џикоте о Јосиф сикавела сине е Исусе башо столарско занати, ов сигурно сикавела ле сине башо адава да саво стави иси е Јехова спрема и бути (Мат. 13:55, 56). Освен адава, о Исус дикхела сине сар о Јосиф напорно керела бути секова диве те шај те грижинел пе пле баре фамилијаке. Интересно тано адава со о Исус покасно вакерѓа пле учениконге: „О работнико тано достојно баши пли плата“ (Лука 10:7). Спрема адава, о Исус џанела сине со значинела напорно те керел пе бути.

12. Кола стихија сикавена саво стави сине е Павле спрема и напорно бути?

¹² Слично сине е Павлеа. Најважно задача сине леске те сведочинел е јаверенге башо Исус хем те вакерел ленге лескере поуке. Сепак, о Павле исто аѓаар керела сине бути те шај те издржинел пе. Ов вакерѓа е пхраленге таро Солун: „Диве хем рат пхаре хем напорно керѓем бути те шај те на ова ко товар никаске тумендар“ (2. Сол. 3:8; Дела 20:34, 35). Кеда пишинѓа кај напорно керѓа бути, о Павле шај мислинѓа ко керибе шаторија. Џикоте сине ко Коринт, ов ачхило ко Акила хем ки Прискила. Адалеске со ола да керена сине шаторија ов ленцар керела сине бути. Адава со о Павле керела сине бути „диве хем рат“ на значинела кај керела сине бути бизо те чхинавел. На пример, ко сабат ов на керела сине шаторија. Адава диве користинела ле сине те сведочинел е Евреенге, кола со исто аѓаар на керена сине бути ко сабат (Дела 13:14-16, 42-44, фус.; 16:13, фус.; 18:1-4, фус.).

13. Со шај те сикљова таро пример е Павлескоро?

¹³ О апостол Павле денѓа амен шужо пример. Иако мора сине те керел бути те шај те издржинел пе, ов одвојнела сине време редовно те учествујнел ки „свето бути башо проповедибе о шукар хабери башо Девел“ (Рим. 15:16; 2. Кор. 11:23). О Павле поттикнинела сине е јаверен да редовно те проповединен. Адалеске, о Акила хем и Прискила сине лескере „соработникија ко Христос“ (Рим. 12:11; 16:3). О апостол Павле пишинѓа: „Ако некој на мангела те керел бути, ни ма те хал!“ (2. Сол. 3:10). Ама о Јехова исто аѓаар поттикнинѓа ле те пишинел е Коринќаненге те овен „зафатиме ки бути е Господареске“ (1. Кор. 15:58; 2. Кор. 9:8).

14. Со мислинѓа о Исус кеда вакерѓа о лафија сој пишиме ко Јован 14:12?

¹⁴ И најважно бути со шај те кера ла авдиве тани те проповедина хем те поможина е јаверенге те овен е Христосескере ученикија. Уствари, о Исус пророкујнѓа кај лескере ученикија ка керен чак побаре буќа таро адала ов со керѓа! (Читин Јован 14:12.) Адалеа на мислинѓа кај лескере следбеникија ка керен побаре чудија лестар, него кај ка проповединен ко бут побаро подрачје, бут повише манушенге хем бут повише време лестар.

15. Кола пучиба ваљани те пуча амен, хем соске?

¹⁵ Ако кереа бути, пуч тут: „Дали ки бути сиум пенџардо сар вредно работнико? Дали керава и бути ко време хем најшукар со шај?“ Ако шај те одговорине оја ко акала пучиба, тегани веројатно е шефе иси ле доверба ки туте. Исто аѓаар, адалеа поможинеа тле  колегенге те овен поспремна те шунен о шукар хабери. А башо адава сар кереа тли служба, шај те пуче тут акала пучиба: „Дали сиум пенџардо сар некој со вредно керела и служба? Дали шукар спреминава ман англедер те џав ки служба? Дали сигате посетинава е манушен со сикавѓе интерес? Хем дали редовно учествујнава ко различна гранке ки служба проповедибаске?“ Ако шај те одговорине оја, сигурно уживинеа ки служба.

16. Сар о стави е Исусескоро хем е апостоленгоро спрема о одмор разликујнела пе таро стави буте манушенгоро авдиве?

¹⁶ О Исус џанља кај леске хем е апостоленге понекогаш ваљани сине одмор. Ама, бут мануша таро адава време хем бут џене авдиве тане слична сар о барвало мануш тари споредба е Исусескири. Адава мануш вакерела сине песке: „Одморин, ха, пи хем уживин!“ (Лука 12:19; 2. Тим. 3:4). Ов мислинѓа песке кај о одмор хем о задоволствија тане најважна ко живото. Спротивно лестар, е Исусеске хем е апостоленге на сине ленге најважно те угодинен песке.

17. Сар амен авдиве користинаја амаро слободно време?

¹⁷ Авдиве амен трудинаја амен те џа пало пример е Исусескоро аѓаар со о слободно време на користинаја ле само башо одмор, него хем те сведочина е јаверенге хем те ова присутна ко амаре состанокија. Уствари, аменге тано бут важно те џа ки служба хем те ова присутна ко амаре состанокија хем адалеске кераја са со шај редовно те учествујна ко акала духовна активностија (Евр. 10:24, 25). Чак кеда сием негде ко одмор, амен понадари да џаја ко состанокија хем сведочинаја е јаверенге секогаш кеда иси амен прилика башо адава (2. Тим. 4:2).

18. Со мангела амаро Цари, о Исус Христос, те кера?

¹⁸ Бут сием благодарна со амаро Цари, о Исус Христос, на аџикерела амендар повише таро адава со шај те кера хем поможинела аменге те овел амен исправно стави спрема и бути хем о одмор! (Евр. 4:15). Ов мангела те одморина кеда адава ваљани аменге. Исто аѓаар, мангела вредно те кера бути те шај те грижина амен башо амаре материјална потребе хем те учествујна ки проповедничко активност која со анела аменге бахталипе. Ки јавер статија ка кера лафи башо адава со керѓа о Исус те шај те ослободинел амен таро јекх сурово ропство.