1-2. а) Со славинена о мануша ко несаве пхувја? б) Сој тано о берш е слободакоро? (Дикх и рамка „ Со сине о берш е слободакоро?“) в) Башо со керѓа лафи о Исус ко Лука 4:16-18?

КО НЕСАВЕ пхувја икерена пе посебна прославе те шај те славинел пе о 50-то берш таро несаво важно настан. О мануша шај те славинен адаја годишница јекх диве, јекх курко па чак повише време. Ама, адала прославе иси лен крајо хем пало адава о мануша сигате бистрена лен.

² Ко секола 50 берш, о Израелција таро пурано време сине лен посебно причина те овен бахтале — ола икерена сине јекх важно годишница, која со викинена ла сине берш е слободакоро. Акаја пурани годишница анела сине слобода е Израелцонге. Соске ваљани те сикљова баши лате? Адалеске со сетинкерела амен ко нешто пошукар, нешто со керѓа о Јехова баши аменде те шај те овел амен слобода со ка трајнел вечно. Панда авдиве шај те овел амен корист тари адаја слобода баши која со керѓа лафи о Исус. (Читин Лука 4:16-18.)

3. Спрема 3. Мојсеева 25:8-12, сави корист сине е Израелцон таро берш е слободакоро?

³ Те шај пошукар те хаљова со мислинѓа о Исус кеда керѓа лафи баши слобода, шукар тано прво те дикха сави годишница ваљани сине те икерен е Девлескере слуге ко пурано време. О Јехова вакерѓа е Израелцонге: „Прогласинен о пиндато берш сар свето хем објавинен ки пхув слобода башо са лакере мануша. Ов нека овел туменге берш е слободакоро хем иранен тумен секој ко пло наследство, иранен тумен секој ки пли фамилија“. (Читин 3. Мојсеева 25:8-12.) Ки англуни статија  дикхлем сар е Израелцон сине лен корист таро адава со икерена сине о сабат. А сар користинѓа ленге о берш е слободакоро? На пример, замислин туке кај јекх Израелцо кхувѓа ко борчи хем кај мора сине те бикинел пло имот те шај те платинел пло борчи. Ко берш е слободакоро, палем ка овел леске сине ирамо о имот. Адалеске, о мануш шај сине те иранел пе ко пло наследство хем ки иднина лескере чхаве ка шај сине те наслединен о имот. А несавен сине лен добором баро борчи со мора сине те бикинен пес или несавен таро пле чхаве сар робија те шај те платинен о борчи. Ко берш е слободакоро, о робо ваљани сине те иранел пе „ки пли фамилија“. Аѓаар никој нане сине те ачховел робо џи ко крајо таро пло живото. Са акава сикавела аменге кај о Јехова бут грижинела пе сине пле народоске!

4-5. Соске тано шукар те џана нешто повише башо берш е слободакоро со икерена ле сине о Израелција ко пурано време?

⁴ Која сине панда јекх корист таро берш е слободакоро? О Јехова објаснинѓа: „Никој машкар туте на ваљани те овел чороло, соске о Јехова ка дел тут берекети ки пхув која со дела ла туке о Јехова, тло Девел, те овел тли сар наследство“ (5. Мој. 15:4). Кобор тано само поразлично таро адава со случинела пе ко свето авдиве коте со о барвале овена побарвале, а о чороле овена почороле!

⁵ Сар христијања, аменге на важинела е Мојсеескоро закони хем адалеске на икераја ле. Акава значинела кај на ваљани те икера ни о закони башо берш е слободакоро колеа со ослободинена пе сине о робија, простинена пе сине о борчија хем иранела пе сине о фамилијарно наследство (Рим. 7:4; 10:4; Еф. 2:15). Сепак, иси амен шукар причина те џана нешто повише башо берш е слободакоро. Соске? Адалеске со сетинкерела амен ко адава со керѓа о Јехова аменге те шај те ослободинел амен таро грево.

6. Таро со ваљани те овен ослободиме са о мануша?

⁶ Сарине амен ваљани те ова ослободиме таро јекх сурово ропство — о ропство е гревоскоро. Адалеске со наслединѓем о грево, сарине пхујроваја, насваљоваја хем мераја. Бут џене тане свесна башо акава кеда дикхена пе ки ајна или кеда тане насвале. Исто  аѓаар, разочаринаја амен кеда кераја несаво грево. О апостол Павле вакерѓа кај „о закони е гревоскоро“, кова сој тано ко лескоро „тело“, икерела ле сар робо. Исто аѓаар вакерѓа: „Жалибаске сиум ме! Кој ка спасинел ман таро тело кова со ингарела ман ко мерибе“ (Рим. 7:23, 24).

7. Сави слобода пророкујнѓа о Исаија?

⁷ Ама, шукар тано адава со о Девел керѓа нешто те шај те ова ослободиме таро грево. Асавки слобода шај те добина ла само преку о Исус. Повише таро 700 берш англедер те авел о Исус ки Пхув, о Исаија пророкујнѓа кај ки иднина о мануша ка добинен јекх бут побари слобода тари адаја со шај сине те добинен о Израелција ко берш е слободакоро. Ов пишинѓа: „О духо е Најбаре Господарескоро е Јеховаскоро тано упра манде, соске о Јехова помазинѓа ман те вакерав шукар хабери е кротконге. Бичхалѓа ман те пхандав о ране адаленгере сој пхаѓе вилеа, те објавинав слобода е заробениконге“ (Иса. 61:1). Упри касте применинела пе акава пророштво?

8. Упри касте применинела пе е Исаијаскоро пророштво баши слобода?

⁸ Адава важно пророштво баши слобода почминѓа те исполнинел пе откеда о Исус почминѓа пли служба ки Пхув. Кеда гело ки синагога ки диз коте со бијандило, ко Назарет, о Исус читинѓа о лафија таро Исаија е Евреенге со сине адатхе: „Е Јеховаскоро духо тано упри манде соске о Девел помазинѓа ман те вакерав о шукар хабери е чороленге, бичхалѓа ман те проповединав ослободибе е заробениконге хем пхрајбе о јакхја е короленге, те мукхав ки слобода околен сој пхаѓе, те проповединав о берш баши е Јеховаскири милост“. Ки адаја прилика, о Исус објаснинѓа кај акава пророштво применинела пе упри песте (Лука 4:16-19, 21). Сар исполнинѓа о Исус акава пророштво?

9. Саво ослободибе аџикерена сине бут мануша ко време е Исусескоро?

⁹ Ко прво веко тари амари ера, о мануша почминѓе те добинен и слобода која со пророкујнѓа ла о Исаија хем баши која со читинѓа о Исус. Шај те ова сигурна ко акава соске о Исус вакерѓа: „Авдиве акала лафија таро Писмо кола со читинѓум лен исполнинѓе пе“ (Лука 4:21). Бут џене кола со шунѓе о лафија со читинѓа лен о Исус веројатно аџикерѓе несави политичко промена, јавере лафенцар, те овен ослободиме тари власт е Римјаненгири. Е Исусескере ученикија да веројатно аџикерена сине о исто. Адава дикхела пе таро лафија со вакерѓе лен дуј лендар покасно: „Амен надинѓем амен кај ов тано адава со ка спасинел е Израеле“ (Лука 24:13, 21). Ама, амен џанаја кај о Исус на поттикнинѓа пле  следбеникон те бунинен пе против о сурово владибе е Римјаненгоро. Наместо адава, ов вакерѓа ленге те платинен „е цезарескоро е цезареске“ (Мат. 22:21). Тегани, сар ослободинѓа о Исус е манушен ко адава време?

10. Таро со ослободинѓа о Исус е манушен?

¹⁰ Е Девлескоро Чхаво ало те ослободинел е манушен таро дуј буќа. Прво, о Исус поможинѓа ленге те овен ослободиме таро погрешна сикљојба со ширинена сине о верска водачија. Бут Евреија ко адава време сине робија е манушикане традициенге хем башо погрешно верување (Мат. 5:31-37; 15:1-11). Окола со вакерена сине кај поможинена е манушенге те служинен е Девлеске, уствари сине короле ко духовно поглед. Адалеске со отфрлинѓе е Месија хем о чачипе башо кова со ов сикавела сине, ола на пенџарена сине е Девле, ачхиле ки духовно темница хем ленгере гревија на сине простиме (Јован 9:1, 14-16, 35-41). Адалеа со сикавела сине о чачипе хем пле шукар примереа, о Исус сикавѓа е понизна манушен сар те ослободинен пе таро ховавне сикљојба (Мар. 1:22; 2:23 — 3:5).

11. Која тани и дујто бути колатар со о Исус денѓа прилика те ослободинен пе о мануша?

¹¹ И дујто бути колатар со о Исус денѓа прилика е манушен те ослободинен пе тани о ропство таро наследимо грево. Адалеске со о Исус денѓа пло живото сар откупнина, о Девел шај те простинел о гревија околенгере со иси лен вера ки откупнина хем со сикавена пли вера ко постапке (Евр. 10:12-18). О Исус вакерѓа: „Ако о Чхаво ослободинела тумен, ка овен чаче слободна“ (Јован 8:36). Асавки слобода сигурно сине побари тари слобода која со о Израелција шај сине те добинен ла ко берш е слободакоро! На пример, некој со сине ослободимо ко берш е слободакоро шај сине палем те овел робо, ама те на овел да сине адава, јекх диве ка мора сине те мерел.

12. Кој сине о прва со добинѓе и слобода со објавинѓа ла о Исус?

¹² Ки Педесетница 33 берш а.е., о Јехова помазинѓа е апостолен хем јавере верна слуген. Ов посвојнѓа лен сар пле чхаве те шај ки иднина те овен воскресниме ко небо хем те владинен заедно е Исусеа (Рим. 8:2, 15-17). Ола сине о прва кола со добинѓе и слобода која со објавинѓа ла о Исус ки синагога ко Назарет. Акала мурша хем џувља на сине више робија е ховавне сикајбаске е еврејско верско водаченгере хем ленгере обичаенге кола со на авена сине таро е Девлескоро Лафи. О Девел исто аѓаар дикхела лен сине сар слободна таро грево кова со анела мерибе. О симболично берш е слободакоро кова со почминѓа е помазибаја е Христосескере  следбеникон ко 33 берш а.е. ка завршинел ко крајо таро милја берша коленде со ка владинел о Исус. Кола шукар буќа ка случинен пе џи тегани?

13-14. Освен о помазаникија, кој јавер шај те добинел и слобода која со објавинѓа о Исус?

¹³ Авдиве, милиоња искрена мануша таро са о народија тане дело таро „јавера бакхре“ (Јован 10:16). Ола нане бириме таро Девел те владинен ко небо е Исусеа. Наместо адава и Библија вакерела кај иси лен прилика те живинен вечно ки Пхув.

¹⁴ Ако туте да иси тут асавки надеж, шај панда акана те добине несаве таро берекетија со иси е помазаникон. Адалеске со иси тут вера ки жртва е Исусескири, шај те молине е Јехова те простинел тле гревија. Аѓаар шај те ове паше е Девлеа хем те овел тут чисто совест (Еф. 1:7; Отк. 7:14, 15). Размислин исто аѓаар башо берекетија со иси тут адалеске со сиан ослободимо таро ховавне сикљојба. О Исус вакерѓа: „Ка џанен о чачипе, хем о чачипе ка ослободинел тумен“ (Јован 8:32). Асавки слобода анела аменге баро бахталипе!

15. Сави слобода хем саве берекетија шај те аџикера ки иднина?

¹⁵ Шај те добине бут побари слобода. Панда хари, о Исус ка уништинел и ховавни религија хем е неправедна владен. О Девел ка заштитинел јекх „баро мноштво“ мануша кола со верно служинена леске хем пало адава ка  дозволинел ленге те уживинен ко берекетија ко рај ки Пхув (Отк. 7:9, 14). Ка воскреснинен бут мануша кола со ка шај те овен ослободиме таро са о последице е гревоскере со наслединѓем лен таро Адам (Дела 24:15).

16. Која бари слобода аџикерела е манушен ки иднина?

¹⁶ Џикоте трајнена о милја берша коте со ка владинел о Исус, ов хем окола со ка владинен леа ка поможинен е манушенге те овен совршено састе хем палем те овен е Девлескере чхаве. Сар со дикхлем англедер, ко берш е слободакоро о Израелција добинена сине слобода. Ама ко милја берша коте со ка владинел о Исус, о мануша ка добинен и најбари слобода со шај. Акава значинела кај са о мануша со верно ка служинен е Јеховаске ка овен совршена хем нане више те грешинен.

17. Спрема Исаија 65:21-23, со ка случинел пе е Девлескере народоја? (Дикх и слика тари насловно страна.)

¹⁷ Ко пророштво таро Исаија 65:21-23 пишинела саво ка овел о живото ки Пхув ко време со авела. (Читин.) Несаве мануша мислинена кај ко рај нане те керел пе бути него само ка одморинел пе. Ама, и Библија сикавела кај ко адава време е Девлескере слуге ка керен бути која со ка овел корисно хем колате со ка уживинен. Кеда ка завршинен адала берша, шај те ова сигурна кај о мануша „повише нане те овен робија е гревоскере хем е мерибаскере хем ка добинен и славно слобода е Девлескере чхавенгири“ (Рим. 8:21).

18. Соске шај те овел амен доверба кај аџикерела амен бут шужи иднина?

¹⁸ О Јехова керѓа е Израелцон те овел лен време баши бути хем башо одмор. О исто ка керел пле слугенге ко милја берша коленде со ка владинел о Исус. Ко нево свето сигурно ка овел амен време хем башо духовна активностија соске тегани, исто сар акана, амаро бахталипе ка зависинел таро амаро амалипе е Јеховаја. Џикоте трајнена о милја берша коте со ка владинел о Христос, ка овен амен бут причине те ова бахтале соске ка служина верно е Јеховаске хем ка овел амен бути колате со ка уживина.