1, 2. а) Со вакерѓа аменге о Јехова? б) Кова ветување иси ко Исаија 46:10, 11 хем 55:11?

И БИБЛИЈА почминела акале едноставна ама хор лафенцар: „Ко почеток о Девел керѓа о небо хем и пхув“ (1. Мој. 1:1). Амен дикхлем само хари таро буќа со керѓа лен о Девел ко универзум, хем на џанаја бут башо буќа сар сој и вселена, и светлина хем и гравитација (Проп. 3:11). Ама, о Јехова вакерѓа аменге пли намера баши Пхув хем башо мануша. Ов керѓа е манушен спрема пло лико хем мангља ола те уживинен ко живото ки Пхув (1. Мој. 1:26). Ола ваљанѓе те овен лескере чхаве, а ов ленгоро Дад.

² Тари 1. Мојсеева трито поглавје, дикхаја кај некој противинѓа пе е Девлеске хем мангља те чхинавел лескири намера те исполнинел пе (1. Мој. 3:1-7). Ама, нане проблеми со о Јехова нашти те решинел ле. Никој нашти те чхинавел е Јехова те исполнинел пли намера (Иса. 46:10, 11; 55:11). Амен шај те ова сигурна кај ка исполнинел пе ко право време!

3. а) Кола важна чачипа тари Библија поможинена амен пошукар те хаљова лакири порака? б) Соске акана ка кера лафи башо адала чачипа? в) Башо кола пучиба ка кера лафи?

 ³ Амен џанаја сави тани е Јеховаскири намера е Пхувјаја хем е манушенцар, хем сави улога иси е Исусе ки адаја намера. Акала бут важна чачипа тари Библија тане јекх таро прва буќа со сиклилем лен кеда почминѓем те проучина и Библија. Акана амен да мангаја те поможина е јаверенге те сикљовен акала важна буќа. Акава периоди таро берш иси амен посебно прилика те кера адава, аѓаар со ка канина е манушен те авен ки Спомен-свеченост (Лука 22:19, 20). Адала со ка авен ко акава посебно настан ка сикљовен повише баши е Девлескири намера. Адалеске, акана тано шукар време те размислина саве пучиба те користина те шај те охрабрина е манушен те авен ко акава настан. Ки акаја статија, ка кера лафи башо акала трин пучиба: Сави тани е Девлескири намера е Пхувјаја хем е манушенцар? Саво проблеми иклило? Соске е Исусескири откупно жртва тани о кључо кова со пхравела о удар те шај те исполнинел пе е Девлескири намера?

4. Сар о буќа со керѓа лен о Јехова сикавена лескири слава?

⁴ О Јехова тано единствено Створители. Са со керѓа тано совршено (1. Мој. 1:31; Ерем. 10:12). Со шај те сикљова таро са о шуже буќа со керѓа лен хем о редо со иси лен? Кеда дикхаја о буќа со керѓа о Јехова, хаљоваја кај тане керде те овен корисна. Сар осетинеа тут кеда размислинеа башо ѕвезде ко небо, кеда дикхеа јекхе бебе или кеда дикхеа о кхам сар перела? Сигурно сиан воодушевимо таро акала буќа, соске о Јехова денѓа амен способност те приметина о буќа сој тане шуже. (Читин Псалм 19:1; 104:24.)

5. Со керѓа о Јехова те шај са ко универзум те функциониринел сар со ваљани?

⁵ О Јехова чхивѓа границе, или законија са е буќенге со керѓа лен. Ов денѓа законија ки природа хем законија е манушенге сар ваљани те живинен, те шај са те функциониринел сар со ваљани (Пс. 19:7-9). Са о буќа ко универзум иси лен точно одредимо тхан хем функција. На пример, о закони баши гравитација икерела и атмосфера паше узи Пхув, контролиринела о океанија, а исто аѓаар и плима хем и осека. Бизи гравитација нашти те овел живото ки Пхув. О законија со чхивѓа о Јехова ки природа керена те овел совршено редо ко универзум. Адава сикавела кај иси ле намера баши Пхув хем о мануша. Ки служба, амен шај те поможина е јаверенге те пенџарен е Створителе кова со керѓа акава прекрасно универзум (Отк. 4:11).

6, 7. Саве поклонија денѓа о Јехова е Адамеске хем е Еваке?

⁶ Е Јеховаскири намера сине о мануша те живинен засекогаш ки Пхув (1. Мој. 1:28; Пс. 37:29). Ов тано дарежливо, хем адалеске денѓа е Адаме хем е Ева различна скапоцена поклонија. (Читин Јаков 1:17.) Денѓа лен слободно волја, способност те размислинен, те сикавен мангипе хем те овел лен амалипе. О Девел керела сине лафи е Адамеа хем дела  ле сине упатствија сар те овел леске послушно. Исто аѓаар, о Адам сиклило сар те грижинел пе песке, е животненге хем е пхувјаке (1. Мој. 2:15-17, 19, 20). О Јехова денѓа е Адамеске хем е Еваке сетило башо дикхиба, шуниба, пипиба, мирис хем вкус. Аѓаар ола шај сине те уживинен ко пло живото ко рај хем вечно те сикљовен неве буќа.

⁷ Со сине јавер дело тари е Девлескири намера? О Јехова денѓа е Адаме хем е Ева способност те овел лен совршена чхаве. Исто аѓаар, ленгере чхавен да ваљани сине те овел лен чхаве, са џикоте цело Пхув на пхерѓола манушенцар. Е Јехова сине ле намера о родителија те манген пумаре чхавен, исто сар со мангела сине ов пле совршено чхавен, е Адаме хем е Ева. Ов денѓа е манушенге и Пхув хем са о шуже буќа со керѓа лен ки лате. Адава ваљани сине вечно те овел ленгоро кхер (Пс. 115:16).

8. Соске о Јехова денѓа е Адамеске хем е Еваке и заповед таро 1. Мојсеева 2:16, 17?

⁸ О буќа на уле одма аѓаар сар со мангља о Јехова. Со уло? О Јехова денѓа е Адаме хем е Ева јекх едноставно заповед те сикавел кај ленгири слобода иси ла границе. Ов вакерѓа: „Таро секова каш ки градина шај те ха џикоте на чаљовеа. Ама таро каш башо пенџарибе сој шукар хем сој лошно, на смејнеа те ха, соске ко адава диве кеда ка ха лестар, сигурно ка мере“ (1. Мој. 2:16, 17). Е Адамеске хем е Еваке на сине пхаро те хаљовен акаја заповед. Исто аѓаар, на сине ленге пхаро те шунен акаја заповед, соске ки рајско градина сине бут вкусно храна.

9, 10. а) Башо со кривинѓа о Сатана е Јехова? б) Со одлучинѓе те керен о Адам хем и Ева? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

⁹ О Сатана користинѓа јекх сап те влијајнел упри Ева те овел непослушно е Јеховаске. (Читин 1. Мојсеева 3:1-5; Отк. 12:9.) Ов кривинѓа е Јехова кај неправедно ограничинѓа лен адалеа со забранинѓа ленге те хан „таро секова каш ки градина“. Јавере лафенцар, о Сатана сар те пхене вакерѓа ленге: „Значи, тумен нашти те керен са со мангена?“ Пало адава, вакерѓа е Еваке: „На, тумен нане те мерен“. Адава сине ховајбе. Тегани, мангља те убединел ла кај на ваљани те овел послушно е Девлеске. Ов вакерѓа лаке: „О Девел џанела кај ко адава диве кеда ка хан лестар, ка пхравѓон тумаре јакхја“. Адалеа, о Сатана мангља те вакерел кај о Девел гаравела лендар те џанен несаве буќа хем адалеске на мангела те хан таро каш. Ко крајо, ов денѓа ла акава ховавно ветување: „Ка овен сар о Девел, ка џанен сој шукар, а сој лошно“.

¹⁰ О Адам хем и Ева ваљанѓе те одлучинен касте ка шунен, е Јехова или е сапе. Жално тано адава со ола одлучинѓе те на шунен е Девле. Ола отфрлинѓе е Јехова сар пло Дад хем уле тари е Бенгескири страна. Адалеске, ачхиле коркори хем нашавѓе и заштита таро Јехова (1. Мој. 3:6-13).

11. Соске о Јехова мора сине те керел нешто кеда о Адам хем и Ева грешинѓе?

¹¹ Кеда о Адам хем и Ева на шунѓе е Јеховаскири заповед, нашавѓе пли совршеност. Ама, исто аѓаар ола уле е Девлескере душмања адалеске со о  Девел мрзинела о лошнипа. И Библија вакерела кај лескере „јакхја тане бут чиста те дикхел о лошнипа“ (Авак. 1:13). Те на керел сине нешто о Јехова кеда грешинѓе о Адам хем и Ева, сариненгири иднина ка овел сине ки опасност. О ангелија хем о мануша ка нашавен сине пли доверба ко Девел. Ама, о Јехова верно икерела пе ко пле мерилија хем никогаш на газинела лен (Пс. 119:142). Иако о Адам хем и Ева сине лен слободно волја, ола нашти сине те избегинен о последице таро адава со сине непослушна е Јеховаске. Адалеске, ко крајо ола муле хем иранѓе пе ки Пхув котар со сине керде (1. Мој. 3:19).

12. Со уло е Адамескере чхавенцар?

¹² Кеда о Адам хем и Ева хале таро забранимо плоди, ола нашти сине више те овен дело тари е Јеховаскири фамилија. Ов палдинѓа лен тари рајско градина хем ола нашти сине те иранен пе палал (1. Мој. 3:23, 24). О Јехова мукхља лен те осетинен о последице тари ленгири одлука. (Читин 5. Мојсеева 32:4, 5.) Ола уле несовршена, адалеске нашти сине целосно те сикавен е Јеховаскере особине. О Адам нашавѓа и прилика ле хем лескере чхавен те овел лен прекрасно иднина. Ов шај сине те дел лен само несовршеност, грево хем мерибе (Рим. 5:12). Ов леља лендар и прилика те живинен вечно. Ни е Адаме хем е Ева, ни ленгере чхавен нашти сине те овел лен совршена чхаве. Таро почеток па са џи авдиве о Сатана трудинела пе са о мануша те овен непослушна е Јеховаске, исто сар со сине о Адам хем и Ева (Јован 8:44).

13. Сави намера иси е Јехова е манушенцар?

¹³ О Јехова панда мангела е манушен. Иако о Адам хем и Ева уле против лесте, ов понадари да мангља о мануша те овен паше леа. Ов никогаш на мангља о мануша те мерен (2. Пет. 3:9). Адалеске, о Девел одма керѓа нешто те шај о мануша палем те овен леа паше. Сар шај сине те керел адава бизо те пхагел пле праведна мерилија?

14. а) Спрема о Јован 3:16, со керѓа о Девел те шај те спасинел е манушен таро грево хем таро мерибе? б) Башо кова пучибе шај те кера лафи е манушенцар?

¹⁴ Читин Јован 3:16. Акава стихо бут пути читинаја ле е манушенге кеда канинаја лен ки Спомен-свеченост. Ама, сар е Исусескири жртва шај те дел амен вечно живото? Иси амен прилика те поможина е манушенге те добинен одговор башо акава пучибе кеда канинаја лен те авен ко акава важно настан, кеда сием ленцар ки Спомен-свеченост хем пало адава кеда посетинаја лен. Кобор повише ка сикљовен баши откупнина, добором повише ка хаљовен кобор  бут о Јехова мангела е манушен хем кобор тано мудро. Кола мисле баши откупнина шај те вакера ленге?

15. Сар разликујнела пе сине о Исус таро Адам?

¹⁵ О Јехова бичхалѓа совршено мануш ки Пхув те шај те дел пло живото сар откупнина. Ов ваљанѓа те овел верно е Јеховаске хем те овел спремно те дел пло живото е манушенге (Рим. 5:17-19). О Јехова пренесинѓа е Исусескоро живото таро небо ки Пхув (Јован 1:14). Адалеске о Исус сине совршено мануш исто сар со сине о Адам. Ама, о Исус разликујнела пе сине таро Адам соске икерѓа о мерилија кола со о Јехова аџикерела сине таро јекх совршено мануш те икерел лен. Чак кеда сине ле бут пхаре искушенија, ов на пхагља нијекх заповед е Девлескири.

16. Соске и откупнина тани скапоцено поклон?

¹⁶ Адалеа со муло сар совршено мануш, о Исус шај те спасинел е манушен таро грево хем таро мерибе. Ов сине мануш саво со ваљанѓа те овел о Адам — совршено мануш кова со сине верно хем послушно ко са е Девлеске (1. Тим. 2:6). Ов муло баши аменде хем адалеске саринен иси амен прилика те живина вечно (Мат. 20:28). И откупнина тани о кључо со пхравела о удар те шај те исполнинел пе е Девлескири намера (2. Кор. 1:19, 20).

17. Сави прилика иси амен преку и откунина?

¹⁷ О Јехова платинѓа бут баши откупнина (1. Пет. 1:19). Ов добором  бут мангела амен со сине спремно те дел пле мангле чхаве те мерел аменге (1. Јов. 4:9, 10). Шај те вакера кај о Исус уло амаро дад ко тхан е Адамескоро (1. Кор. 15:45). Адалеске со денѓа пло живото, амен шај те живина вечно хем јекх диве те ирана амен ки е Девлескири фамилија. Преку и откупнина, о мануша ка овен совршена хем о Јехова шај те прифатинел лен палем ки пли фамилија бизо те пхагел пле законија. Замислин туке кобор ка овел шукар кеда ка овен совршена сарине сој верна е Јеховаске! Тегани, сарине сој ко небо хем ки пхув ка овен сар јекх фамилија. Сарине ка ова е Девлескере чхаве (Рим. 8:21).

18. Кеда о Јехова ка овел „сариненге са“?

¹⁸ Амаре родителија отфрлинѓе е Јехова, ама ов на чхинавѓа те мангел е манушен хем адалеске денѓа и откупнина. Иако сием несовршена, о Сатана нашти те чхинавел амен те ова верна е Јеховаске. Преку и откупнина, о Јехова ка поможинел аменге те ова праведна ко са. Замислин туке саво ка овел о живото кеда секова јекх со верујнела ко Исус ка живинел вечно! (Јован 6:40). Амаро грижливо хем мудро Дад ка исполнинел пли намера хем ка поможинел е манушенге те овен совршена. Тегани о Јехова ка овел „сариненге са“ (1. Кор. 15:28).

19. а) Ко со ваљани те поттикнинел амен амари благодарност баши откупнина? (Дикх и рамка „ Понадари да те рода адален сој достојна“.) б) Башо со ка кера лафи ки статија со авела?

¹⁹ Амари благодарност баши откупнина ваљани те поттикнинел амен те вакера е јаверенге башо акава скапоцено поклон. О мануша ваљани те џанен кај преку и откупнина о Јехова дела лен прилика те живинен вечно. Ама, преку лате керела пе нешто панда поважно. Ој дела одговор ко спорна пучиба со але таро Сатана ки рајско градина. Башо акава ка кера лафи ки статија со авела.