Ко Евреите 12:16 пишинела кај о Исав на ценинѓа о света буќа хем кај е Јаковеске денѓа пле правија со сине ле сар првобијамо само јекхе хајбаске. Адалеске, мислинаја сине кај некој мора те овел првобијамо те шај те овел дело тари фамилијарно лоза е Месијаскири. Мислинѓем кај адалеске со о Јаков добинѓа о правија сар првобијамо, адалеа добинѓа и предност те овел дело тари фамилијарно лоза е Месијаскири (Мат. 1:2, 16; Лука 3:23, 34).

Ама, откеда шукар проучинѓем јавера библиска извештаија, халилем кај некој на ваљани те овел првобијамо те шај те овел дело тари фамилијарно лоза е Месијаскири. Те дикха несаве таро акала извештаија.

Е Јаковескоро првобијамо чхаво е Лијаја сине о Рувим, а е Рахелаја о Јосиф. Кеда о Рувим керѓа неморал, ов нашавѓа пле правија сар првобијамо хем акала правија сине денде е Јосифеске (1. Мој. 29:31-35; 30:22-25; 35:22-26; 49:22-26; 1. Лет. 5:1, 2). Ама, о Месија на ало ни преку о Рувим ни преку о Јосиф. Ов ало преку о Јуда, е Јаковескоро штарто чхаво е Лијаја (1. Мој. 49:10).

Ко Лука 3:32 тане пишиме панџ јавера мануша со сине дело тари фамилијарно лоза е Месијаскири хем секова јекх лендар веројатно сине првобијамо. На пример, о Вооз сине о дад е Овидескоро, а о Овид сине о дад е Јесејескоро (Рут 4:17, 20-22; 1. Лет. 2:10-12).

Е Јесејескоро чхаво о Давид на сине првобијамо. Ов сине о најтикно таро лескере офто чхаве. Ама, о Месија ало преку о Давид (1. Сам. 16:10, 11; 17:12; Мат. 1:5, 6). Исто аѓаар, о Соломон сине  дело тари фамилијарно лоза е Месијаскири, иако на сине е Давидескоро првобијамо чхаво (2. Сам. 3:2-5).

Акава на значинела кај некој со сине првобијамо чхаво на сине важно. Е првобијаме чхаве сине ле предностија кола со е јавере чхавен на сине лен. Бут пути, ов овела сине о поглавари ко кхер хем добинела сине дупло дело таро наследство (1. Мој. 43:33; 5. Мој. 21:17; Ис. Нав. 17:1).

Ама о правија со сине е првобијаме чхаве шај сине те лен пе лестар хем те ден пе јавере чхавеске. Кеда о Авраам палдинѓа е Исмаиле, лескере правија сар првобијамо чхаво денѓе пе е Исакоске (1. Мој. 21:14-21; 22:2). Хем сар со дикхлем англедер, е Рувимескере правија сар првобијамо чхаво денѓе пе е Јосифеске.

Тегани, со мангља те вакерел о апостол Павле ко Евреите 12:16? Адатхе пишинела: „Пазинен машкар туменде те на овел некој сој неморално или некој со на ценинела о света буќа, исто сар о Исав кова со јекхе хајбаске откажинѓа пе таро пле правија со сине ле сар првобијамо“.

Акате о Павле на керела сине лафи башо окола сој дело тари фамилијарно лоза е Месијаскири, него денѓа предупредување е христијаненге. Ов вакерѓа ленге: „Исправинен о друмија коленде со пхирена тумаре пре“ те шај „нијекх те на ачхол бизо е Девлескоро шукарипе со на заслужинаја ле“. Акава шај сине те случинел пе ако керѓе неморал (Евр. 12:12-16). Тегани, ола ка овен сине сар о Исав, кова со на ценинѓа о света буќа него мангља те задоволинел пле желбе.

Спрема о обичај со сине ко адава време, е Исаве шај понекогаш сине ле предност те дел жртве е Јеховаске (1. Мој. 8:20, 21; 12:7, 8; Јов 1:4, 5). Ама е Исавеске сине најважна лескере желбе со чак денѓа пле правија сар првобијамо баши јекх чинија хајбе. О Исав шај на мангља те доживинел о муке кола со о Јехова вакерѓа кај ка доживинел е Авраамескоро потомство (1. Мој. 15:13). Ов исто аѓаар сикавѓа кај на ценинела о света буќа кеда женинѓа пе дује џувљенцар со на обожавинена сине е Јехова, хем адалеске лескере родителија сине бут тажна (1. Мој. 26:34, 35). Кобор само појавер сине о Јаков, кова со керѓа са со шај те женинел пе некасаја со служинела е чачутне Девлеске! (1. Мој. 28:6, 7; 29:10-12, 18).

Со сикавена амен акала извештаија башо мануша сој тане дело тари фамилијарно лоза е Месијаскири? Несаве лендар сине првобијаме чхаве, а несаве на. О Евреија халиле акаја бути хем прифатинѓе ла. Котар џанаја акава? Адалеске со вакерѓе кај о Христос ваљани те авел таро Давид, е Јесејескоро најтикно чхаво (Мат. 22:42).