1, 2. а) Сар осетинена пе несаве родителија кеда ленгере чхаве мангена те крстинен пе? б) Соске о говорнико со икерела о говор крстибаске пучела е кандидатен дали денѓе лафи кај ка служинен е Јеховаске? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

Е МАРИЈАКЕРЕ родителија дикхена пле чхаја сар терѓола заедно јаверенцар со мангена те крстинен пе. О говорнико пучља лен дуј пучиба. И Марија одговоринѓа јасно хем цело гласоја. Пало адава, ој крстинѓа пе.

² Е Маријакере родителија сине бут бахтале со ленгири чхај денѓа лафи кај ка служинел е Јеховаске цело пло живото хем крстинѓа пе. Ама, англедер адава е Маријакири дај сине хари секирими. Ој пучела пе сине: „Дали и Марија тани бут тикни те крстинел пе? Дали чаче хаљовела кобор тано сериозно те дел лафи кај ка служинел е Јеховаске? Дали ваљани те аџикерел панда  хари англедер те крстинел пе?“ Бут родителија пучена пе слична пучиба кеда ленгере чхаве ка вакерен ленге кај мангена те крстинен пе (Проп. 5:5). Најважно одлука со шај некој те анел ла тани те дел лафи кај ка служинел е Јеховаске цело пло живото хем те крстинел пе. (Дикх и рамка „ Дали денѓан лафи кај ка служине е Јеховаске?“)

3, 4. а) Сар о апостол Петар сикавѓа кобор тано важно о крштевање? б) Соске о крштевање шај те спорединел пе е градибаја и арка ко време е Ноескоро?

³ О апостол Петар спорединѓа о крштевање е градибаја и арка. Ов вакерѓа: „О крштевање, сој претставимо адалеа, акана спасинела тумен да“. (Читин 1. Петрово 3:20, 21.) И арка сине доказ кај о Ное цело вилеа мангља те керел е Девлескири волја. О Ное верно керѓа и задача со денѓа ле о Јехова. Адалеске со е Ное сине ле вера, о Јехова спасинѓа ле хем лескере фамилија ко Потоп. Со мангља те вакерел о Петар акале споредбаја?

⁴ Кеда о мануша дикхле и арка, ола џанена сине кај е Ное сине ле вера ко Девел. Кеда о мануша дикхена сар некој крстинела пе, ола џанена кај ов денѓа лафи те служинел е Девлеске цело пло живото соске верујнела ки откупнина хем ко воскресение е Исусескоро. Слично сар о Ное, окола со крстинена пе шунена е Девле хем керена и задача со денѓа лен ов. Хем исто сар со спасинѓа о Јехова е Ное ко Потоп, ов ка спасинел пле верна крстиме слуген кеда ка уништинел акава лошно свето (Мар. 13:10; Отк. 7:9, 10). Акава  јасно сикавела кобор тано важно те да лафи кај ка служина е Јеховаске цело живото хем те крстина амен. Окова со одложинела те крстинел пе, шај те нашавел и прилика те добинел вечно живото.

5. Со ка дикха ки акаја статија?

⁵ Адалеске со џанаја кобор тано важно о крштевање, ваљани те џана о одговорија башо акала трин пучиба: Со вакерела и Библија башо крштевање? Со ваљани некој те керел англедер те крстинел пе? Соске ваљани секогаш те овел амен ки годи кобор тано важно о крштевање кеда сикаваја амаре чхавен или е јаверен со проучинена и Библија?

6, 7. а) Со значинена сине о крштевања со керела лен сине о Јован? б) Каскоро крштевање сине бут појавер таро са о јавера хем соске?

⁶ О Јован Крстител тано о прво мануш колеске со и Библија вакерела кај крстинела сине јавере манушен (Матеј 3:1-6). Соске о мануша авена сине ки лесте те крстинел лен? Те сикавен кај каинена пе баши пле гревија коленцар со на икерѓе пе ко е Мојсејескоро закони. Ама, о најважно крштевање со керѓа о Јован значинела сине нешто бут појавер. Ле сине ле бари чест те крстинел е Исусе, е Девлескере совршено Чхаве (Матеј 3:13-17). О Исус никогаш на грешинѓа, адалеске на ваљани сине те каинел пе (1. Пет. 2:22). Тегани, соске о Исус крстинѓа пе? Те сикавел кај сине спремно те керел е Девлескири волја (Евр. 10:7).

⁷ Откеда о Исус почминѓа те проповединел, лескере ученикија почминѓе те крстинен јаверен (Јован 3:22; 4:1, 2). Адала мануша исто аѓаар крстинена пе сине те сикавен кај каинена пе баши пле гревија коленцар со на икерѓе пе ко е Мојсејескоро закони. Ама, откеда о Исус воскреснинѓа, окола со мангена сине те овен лескере ученикија ваљани сине те крстинен пе тари јавер причина.

8. а) Која заповед денѓа о Исус откеда воскреснинѓа? б) Објаснин кобор тано важно о крштевање е христијаненге.

⁸ Ко 33 берш а.е., кратко откеда воскреснинѓа, о Исус керѓа лафи англо повише таро 500 мурша, џувља хем шај чак чхаве да. Ки акаја прилика шај вакерѓа: „Адалеске џан хем керен ученикија таро мануша таро са о народија, хем крстинен лен ко анав е Дадескоро хем е Чхавескоро хем е свети духоскоро. Сикавен лен те икерен са со заповединѓум туменге“ (Мат. 28:19, 20; 1. Кор. 15:6). О Исус денѓа заповед пле следбениконге те керен ученикија. Секој со мангела те лел лескоро „јарем“, или јавере лафенцар те овел лескоро ученико, ваљани те крстинел пе (Мат. 11:29, 30). Секој со мангела те служинел е Девлеске ко исправно начин ваљани те прифатинел кај о Јехова преку о Исус исполнинела пли намера. Тегани, лескоро крштевање ка овел прифатимо таро Девел. Ки Библија иси бут доказија кај е Исусескере ученикија таро прво веко џанена сине кобор тано важно о крштевање. Ола на мислинена сине кај ваљани те одложинен пло крштевање (Дела 2:41; 9:18; 16:14, 15, 32, 33).

9, 10. Со шај те сикљова башо крштевање таро Етиопјани хем таро Савле?

⁹ Читин Дела 8:35, 36. Јекх Етиопјани кова со прифатинѓа и еврејско вера иранела пе сине кхере таро храми ко Ерусалим коте со гело те обожавинел е Девле. Е Јеховаскоро ангели бичхалѓа е Филипе те проповединел акале манушеске о шукар хабери башо Исус. Сар реагиринѓа о Етиопјани? Ов халило кобор тано важно те прифатинел е Исусе сар пло Господари хем мангела сине те керел адава со родела о Јехова таро христијања. Адалеске, ов крстинѓа пе бизо те одложинел.

¹⁰ Панда јекх пример тано јекх Евреи со викинела пе сине Савле. Цело еврејско нација сине ко завет е Девлеа, ама о Јехова отфрлинѓа лен соске на шунѓе ле. О Савле верујнела сине кај о Евреија понадари да служинена сине е Девлеске ко исправно начин, адалеске прогонинела сине е христијанен. Ама, јекх диве, о воскреснимо Исус баши касте о Савле мислинела сине кај тано муло, керѓа леа лафи таро небо. Сар реагиринѓа о Савле? Спремно прифатинѓа и помош таро христијанско ученико о Ананија. И Библија вакерела: „Уштило, хем крстинѓа пе“ (Дела 9:17, 18; Гал. 1:14). Ов пало адава уло пенџардо сар апостол Павле. Значи, само со халило кај о Девел преку о Исус исполнинела пли намера, о Савле крстинѓа пе бизо те одложинел. (Читин Дела 22:12-16.)

11. а) Со поттикнинела околен со проучинена и Библија те крстинен пе? б) Сар осетинаја амен кеда некој крстинела пе?

¹¹ Авдиве да тано слично буте манушенцар со проучинена и Библија, бизи разлика дали тане терне или пхуре. Адалеске со мангена хем верујнена ко адава со вакерела и Библија, ола бизо те одложинен мангена те ден лафи кај ка служинен е Јеховаске цело пло живото хем те крстинен пе. Уствари, о говор околенге со мангена те крстинен пе тано бут важно дело таро секова конгрес. Е Јеховаскере сведокија тане бахтале кеда о интересентија ка прифатинен о чачипе тари Библија хем ка крстинен пе. О родителија да тане бут бахтале кеда ленгере чхаве крстинена пе. Ко 2017 службено берш, повише таро 284.000 мануша денѓе лафи кај ка служинен е Јеховаске цело пло живото хем крстинѓе пе (Дела 13:48). Ола халиле кај ваљани те крстинел пе секој со мангела те овел христијани. Ама, со ваљани сине те керен англедер те крстинен пе?

12. Со ваљани некој те керел англедер те крстинел пе?

¹² Англедер некој те крстинел пе, ваљани те сикљол о чачипе башо Девел, која тани лескири намера е  Пхувјаја хем е манушенцар, хем со керѓа ов те шај те спасинел е манушен (1. Тим. 2:3-6). Пало адава ваљани те овел ле вера која со ка поможинел леске те шунел е Девлескере законија хем те на керел више адава со мрзинела о Јехова (Дела 3:19). Акава тано важно соске о Јехова нане те прифатинел о ветување со дела ле некој кај ка служинел леске ако понадари да керела нешто со мрзинела о Девел (1. Кор. 6:9, 10). Ама, адава нане са. Окола со мангена те ден лафи кај ка служинен е Јеховаске ваљани те џан ко состанокија, редовно те проповединен о шукар хабери хем те сикавен е јаверен башо Девел. Акава родела пе секоле јекхестар со мангела те џал пало Христос (Дела 1:8). Ов ваљани те керел са акала буќа, а пало адава коркори ки молитва шај те дел лафи кај ка служинел е Јеховаске цело пло живото хем те крстинел пе.

13. Џикоте проучинаја е јаверенцар, соске на ваљани те бистра кај ола нашти те овен чачутне христијања ако на крстинена пе?

¹³ Џикоте поможинаја амаре чхавенге хем е јаверенге со проучинена те керен промене, на ваљани те бистра кај окола со чаче мангена те џан пало Исус мора те крстинен пе. Тегани, нане те дара ко соодветна прилике те вакера ленге кобор тано важно те ден лафи е Јеховаске кај ка служинен леске хем те крстинен пе. Мангаја амаре чхаве хем о јавера со проучинена и Библија те напредујнен духовно хем те крстинен пе!

14. Соске на ваљани никаске те кера притисок те крстинел пе?

 ¹⁴ Џанѓола пе, никој на ваљани те керел притисок пле чхавеске или јавереске со проучинела те крстинел пе. О Јехова на чхивела никас силаја те служинел леске (1. Јов. 4:8). Џикоте сикаваја е јаверен, мора те поможина ленге те хаљовен кобор тано важно те овен паше амала е Јеховаја. Ако о интересенти тано чаче благодарно со џанела о чачипе башо Девел хем чаче мангела те керел са со родела пе таро јекх чачутно христијани, ов ка мангел те крстинел пе (2. Кор. 5:14, 15).

15, 16. а) Дали тано одредимо ко кобор берш некој шај те крстинел пе? Објаснин. б) Соске јекх интересенти ваљани те крстинел пе сар Јеховаскоро сведоко иако сине крстимо ки несави јавер религија?

¹⁵ Нане одредимо ко кобор берш некој шај те крстинел пе. Секој тано различно, хем несаве интересентија напредујнена посигате таро јавера. Бут џене крстинѓе пе кеда сине терне, хем бершенцар тане верна е Јеховаске. Јавера сине бут попхуре кеда шунѓе о чачипе хем крстинѓе пе. Несаве лендар иси лен чак повише таро 100 берш!

¹⁶ Јекх манушни која со проучинела сине и Библија, англедер сине крстими ко некобор различна религие. Адалеске пучља е пхења колаја со проучинела сине дали чаче ваљани палем те крстинел пе. И пхен сикавѓа лаке некобор библиска стихија со одговоринѓе ко лакоро пучибе. И манушни крстинѓа пе откеда халили со вакерела и Библија, иако сине ла паше 80 берш. Со сикљоваја таро акава искуство? О Јехова ка прифатинел амаро крштевање само ако точно џанаја која тани лескири волја. Адалеске, чак кеда некој сине крстимо ки јавер религија, ваљани те крстинел пе сар Јеховаскоро сведоко. (Читин Дела 19:3-5.)

17. Башо со ваљани те размислинел некој ко диве кеда ка крстинел пе?

¹⁷ О диве кеда некој крстинела пе тано бут радосно диве. Исто аѓаар, адава тано диве кеда ваљани шукар те размислинел со значинела те дел пе лафи те служинел пе е Јеховаске цело живото хем со значинела о крштевање. Ако некој мангела те живинел сар чачутно христијани, ваљани бут те трудинел пе. Е Исусескере ученикија на ваљани „те живинен више песке, него леске кова со муло ленге хем сине воскреснимо“ (2. Кор. 5:15; Мат. 16:24).

18. Баши кола пучиба ка кера лафи ки јавер статија?

¹⁸ Сар со дикхлем ки акаја статија, и одлука те овел пе христијани тани бут сериозно. Адалеске е Маријакири дај пучља пе о пучиба со спомнинѓем лен ко почеток тари акаја статија. Ако сиан родители, шај пучеа тут: „Дали мо чхаво тано спремно те крстинел пе? Дали ов доволно пенџарела е Јехова те шај те дел лафи кај ка служинел леске цело живото? Дали ме чхаве ваљани те овел ле шукар школа хем бути англедер те крстинел пе? Со ако керела сериозно грево откеда ка крстинел пе?“ Баши акала пучиба ка кера лафи ки јавер статија хем ка дикха сар шај о родителија исправно те дикхен ко крштевање.