Џа ко тексто

Џа ки содрежина

Ов сочувствително сар о Јехова

Ов сочувствително сар о Јехова

Јехова! Јехова! Девел сој милостиво хем сочувствително (2. МОЈ. 34:6)

ГИЛА: 142, 12

1. Со вакерѓа о Јехова е Мојсејеске баши песте хем соске тано важно адава?

КИ ЈЕКХ прилика, о Девел вакерѓа е Мојсејеске кој тано адалеа со објавинѓа леске пло анав хем пле особине. О Јехова шај сине те истакнинел пли моќ или пли мудрост, ама наместо адава ов прво керѓа лафи баши пли милост хем сочувство. Ки Библија пишинела: „О Јехова накхља англи лесте хем објавинѓа: ’Јехова! Јехова! Девел сој милостиво хем сочувствително, на хољанела сигате, пхердо тано шукарипе хем чачипе‘“ (2. Мојсеева 34:5-7). О Јехова мангља те уверинел е Мојсеје кај поддржинела ле. Адалеске, о Јехова истакнинѓа пле особине кола со сикавена кај чаче мангела те поможинел пле слугенге (2. Мој. 33:13). Сар влијајнела ки туте адава со џанеа кај о Јехова бут грижинела пе аменге? Ки акаја статија ка кера лафи башо сочувство, особина која со керела те овел аменге жал кеда е јаверенге тано пхаро хем керела те манга те поможина ленге.

2, 3. а) Со сикавела кај е манушенге тано природно те овен сочувствителна? б) Соске тано важно те џана со вакерела и Библија башо сочувство?

2 О Јехова тано сочувствително хем о мануша тане керде спрема лескоро лико. Адалеске тано природно е манушенге те грижинен пе е јаверенге. Чак окола со на пенџарена е Јехова, бут пути сикавена сочувство (1. Мој. 1:27). Ки Библија иси бут извештаија башо мануша со сикавѓе сочувство. На пример, кеда дуј џувља акошле пе башо адава каскоро тано о бебе, о Соломон ваљани сине те решинел адава проблеми. Те шај те дознајнел кој тани и дај е бебескири, ов нарединѓа те чхинен е бебе ко екваш. Е даја сине ла баро сочувство пле чхавеске, адалеске молинѓа те на мударен е бебе хем те ден ле е јавере џувљаке (1. Цар. 3:23-27). Јекх јавер пример башо сочувство тани е фараонескири чхај. Кеда аракхља е Мојсеје сар бебе, ој халили кај ов тано еврејско чхаво хем кај ваљани те овел мудардо. Ама, сине ла сочувство баши лесте хем одлучинѓа те бајрарел ле сар пло чхаво (2. Мој. 2:5, 6).

3 Соске ваљани те сикљова повише башо сочувство? Адалеске со о Јехова мангела те постапина сар лесте (Еф. 5:1). Амен сием керде аѓаар те шај те сикава сочувство, ама адалеске со сием несовршена локхе шај те ова себична. Понекогаш тано аменге пхаро те одлучина дали те поможина е јаверенге или те дикха само аменге. Со шај те поможинел амен повише те грижина амен е јаверенге? Прво, те дикха сар о Јехова хем јавера сикавѓе сочувство. Дујто, те дикха сар шај те постапина сар о Девел хем сар шај те користинел аменге адава со ка сикава сочувство сар лесте.

О ЈЕХОВА ТАНО СОВРШЕНО ПРИМЕР БАШО СОЧУВСТВО

4. а) Соске о Јехова бичхалѓа ангелија ко Содом? б) Со шај те сикљова таро адава со случинѓа пе е Лотескере фамилијаке?

4 Ки Библија тане пишиме бут ситуацие кеда о Јехова сикавѓа сочувство. На пример, размислин сар постапинѓа е Лотеа. О Лот сине праведно мануш хем сине леске пхаро башо неморална буќа со керена сине о мануша ко Содом хем Гомор. Адала мануша на поштујнена сине е Девле, адалеске о Јехова одлучинѓа те уништинел лен (2. Пет. 2:7, 8). О Јехова бичхалѓа ангелен ко Лот те вакерен леске кај о Содом хем о Гомор ка овен уништиме хем кај ов ваљани те нашел. Ки Библија пишинела: „Ама [о Лот] почминѓа те задржинел пе хем адалеске со е Јехова сине ле сочувство баши лесте, [о ангелија] астарѓе таро вас ле, лескере ромња хем лескере дује чхајен, хем тегани икалѓе лен хем мукхле лен аври тари диз“ (1. Мој. 19:16). О Јехова џанља ки сави ситуација сине о Лот, адалеске шај те ова увериме кај ов џанела саве проблеменцар боринаја амен авдиве (Иса. 63:7-9; Јак. 5:11; 2. Пет. 2:9).

О Јехова џанела саве проблеменцар боринаја амен

5. Сар е Девлескоро Лафи сикавела амен те ова сочувствителна?

5 О Јехова исто аѓаар сикавѓа пле слуген те овел лен акаја особина. Размислин башо јекх таро законија со денѓа ле е Израелцонге. Ако некој леља паре некастар, адава со денѓа о паре шај сине те лел лескере шеја сар гаранција кај ов ка иранел о паре. (Читин 2. Мојсеева 22:26, 27.) Ама, адава со денѓа о паре мора сине џи ко акшами те иранел е манушескере шеја те шај те на овел леске шудро раќате. Окова со на сине сочувствително шај на мангела сине те иранел о шеја, ама о Јехова сикавѓа пле слуген те овел лен сочувство. Со сикљоваја таро начело со бешела пало акава закони? Секогаш те ла ко предвид о потребе амаре пхраленгере. Кеда шај те поможина јекхе пхрале или пхења со иси лен проблеми, мангаја те кера адава. (Кол. 3:12; Јак. 2:15, 16; читин 1. Јованово 3:17.)

6. Со шај те сикљова таро сочувство со сикавѓа о Јехова е Израелцонге со на сине верна?

6 О Јехова сикавѓа сочувство е Израелцонге чак кеда грешинена сине леске. Ко 2. Летописи 36:15 пишинела: „О Јехова, о Девел ленгере парапапонгоро, бизо те чхинавел опоменинела лен сине преку пле гласникија, соске сине леске жал башо лескоро народо хем башо лескоро храми“. Слично, ваљани те ова сочувствителна околенцар со панда на џанена е Јехова, а шај ка кајнен пе хем ка овен лескере амала. О Јехова на мангела никој те овел уништимо (2. Пет. 3:9). Адалеске, са џикоте иси панда време, те да амендар са те вакера е манушенге башо крајо со ка авел хем те поможина ленге те овел лен корист таро е Девлескоро сочувство.

7, 8. Соске јекх фамилија верујнѓа кај о Јехова сикавѓа ленге сочувство?

7 Авдиве, бут слуге е Јеховаскере осетинѓе лескоро сочувство. На пример, ко 1990-та берша ки Босна, мануша таро различна етничка групе марена пе хем мударена пе сине машкар песте. Ко адава време, јекх чхаво со викинела пе Милан сине ле 12 берш. * Ов, лескоро пхрал, лескере родителија хем јавера Сведокија патујнена сине автобусеа тари Босна ки Србија. Ола џана сине ко конгрес коте со е Миланескере родителија планиринѓе те крстинен пе. Ама, ки граница, несаве војникија дикхле кај о Милан хем лескири фамилија тане тари јавер етничко група хем теринѓе лен те икљон таро автобуси. А е јавере пхраленге вакерѓе кај шај те продолжинен пло друмо. О војникија дуј диве на мукхле акале фамилија те џал песке. Тегани, јекх војнико јавинѓа пе ко главно офицери хем пучља ле со те керел ленцар. И фамилија терѓола сине узо војнико хем шај сине те шунел о одговор: „Циден лен ки страна хем мударен лен!“

8 Џикоте о војникија керена сине лафи, дуј непозната мануша але попаше узо Милан хем лескири фамилија. Ола похари вакерѓе ленге кај тане Сведокија хем кај о пхраља таро автобуси вакерѓе ленге со случинѓа пе. О дуј Сведокија вакерѓе е Миланеске хем лескере пхралеске те кхувен ко ленгоро врда хем заедно ленцар те накхен и граница соске о војникија на проверинена сине е чхавенгере документија. Пало адава, о пхраља вакерѓе ленгере родителенге те обиколинен и граница хем те аракхен пе тари јавер страна. О Милан добором дарандило со на џанела сине дали те асал или те ровел. О родителија пучле: „Мислинена ли кај ка мукхен амен аѓаар локхесте те џа аменге?“ Ама, кеда почминѓе те џан, изглединела сине кај о војникија ни на дикхле лен. О Милан хем лескоро пхрал аракхле пе пумаре родителенцар ки јавер страна тари граница хем геле ко конгрес. Сине увериме кај о Јехова одговоринѓа ко ленгере молитве! Тари Библија џанаја кај о Јехова на заштитинела секогаш ко асавко директно начин пле слуген (Дела 7:58-60). Ама, баши акаја ситуација о Милан вакерела: „Изглединела сине манге кај о ангелија пханле е војниконгере јакхја хем о Јехова спасинѓа амен“ (Пс. 97:10).

Дали ту да сар о Исус бут мангеа те поможине е манушенге хем те сикаве лен башо Јехова?

9. Саве чувствија сине е Исусе башо мануша со џана сине пали лесте? (Дикх и слика ко почеток тари статија.)

9 О Исус сикавѓа сочувство. Сине леске жал башо мануша соске сине „мучиме хем отфрлиме сар бакхре бизо пастири“. Со керѓа о Исус? Почминѓа „те сикавел лен башо бут буќа“. (Мат. 9:36; читин Марко 6:34.) О фарисеија на сине сар о Исус, ола на сине сочувствителна хем на мангена сине те поможинен е манушенге (Мат. 12:9-14; 23:4; Јован 7:49). Дали ту да сар о Исус бут мангеа те поможине е манушенге хем те сикаве лен башо Јехова?

10, 11. Дали ваљани те сикава сочувство ки секоја ситуација? Објаснин.

10 Ама, акава на значинела кај ваљани ки секоја ситуација те сикава сочувство. На пример, о цари о Саул шај мислинѓа кај сикавѓа сочувство адалеа со на мударѓа е Агаге, кова со сине цари ко Амалик хем непријатели е Девлескере народоскоро. О Саул исто аѓаар на мударѓа са е Амаличаненгере животнен. Ама, о Јехова вакерѓа е Саулеске те мударел са е Амаличанен хем ленгере животнен. Адалеске со о Саул сине непослушно, о Јехова отфрлинѓа ле сар цари (1. Сам. 15:3, 9, 15). О Јехова тано праведно Судија кова со шај те читинел о виле е манушенгере хем џанела ко саве ситуацие на ваљани те сикавел сочувство (Плач 2:17; Езек. 5:11). Панда хари, ов ка осудинел са околен со на мангена те шунен ле (2. Сол. 1:6-10). Тегани, о Јехова нане те сикавел сочувство е лошнонге. Ама, адалеа со ка уништинел лен, ка сикавел сочувство е праведна манушенге кола со ка овен спасиме.

11 Амен нане амен право те одлучина кој ваљани те овел уништимо а кој те овел спасимо. Наместо адава, ваљани те кера са со шај те поможина е манушенге. Кола тане несаве практична начинија сар шај те сикава сочувство е јаверенге? Аке некобор предлогија.

САР ШАЈ ТЕ СИКАВА СОЧУВСТВО

12. Сар шај те сикава сочувство е јаверенге?

12 Поможин е јаверенге. О Јехова аџикерела таро пле слуге те сикавен сочувство пле пхраленге хем е јавере манушенге (Јован 13:34, 35; 1. Пет. 3:8). О лафи сочувство исто аѓаар значинела „заедно те циден пе муке“. Окова сој сочувствително трудинела пе те поможинел околенге со цидена муке. Ваљани те рода прилике те поможина е јаверенге, шај аѓаар со ка поможина лен ки несави бути (Мат. 7:12).

Сикав сочувство е јаверенге аѓаар со ка поможине ленге (Дикх о пасус 12)

13. Сар е Девлескере слуге сикавена сочувство кеда ка случинел пе несави природно катастрофа?

13 Поможин ко акцие баши помош. Кеда дикхаја сар о мануша цидена муке адалеске со иси природна катастрофе, мангаја те сикава ленге сочувство. Е Јеховаскере слуге тане пенџарде пало адава со спремно поможинена е манушенге ко асавке ситуацие (1. Пет. 2:17). На пример, јекх пхен тари Јапонија живинела сине ко тхан кова со сине погодимо таро земјотрес хем цунами ко 2011 берш. Ој вакерела кај сине „бут охрабрими хем утешими“ кеда дикхља сар авена доброволција таро различна тхана тари Јапонија хем таро јавера пхувја те поправинен о кхера е пхраленгере хем о дворане. Ој понадари вакерела: „Акава искуство уверинела ман кај о Јехова хем амаре пхраља грижинена пе аменге хем кај бут пхраља хем пхења ко цело свето молинена пе аменге“.

14. Сар шај те поможине е насваленге хем е попхуренге?

14 Поможин е насваленге хем е попхуренге. Кеда дикхаја сар о мануша мучинена пе несаве насвалипаја или пхурипаја, жал аменге баши ленде. Едвај аџикераја те авел крајо акале мукенге хем адалеске молинаја те авел е Девлескоро Царство. Џи тегани, кераја са со шај те поможина околенге сој насвале хем е попхуренге. Јекх писатели пишинѓа кај јекх диве лескири дај, која со сине насвали таро Алцхајмер, мељарѓа пле шеја. Џикоте пробинела сине те чистинел, некој ѕвонинѓа ко удара. Адала сине дуј пхења кола со редовно посетинена ла сине. Ола пучле ла дали шај те поможинен ла. Ој вакерѓа: „Хари манге незгодно, ама шај“. О пхења поможинѓе ла те чистинел. Пало адава керѓе лаке чај хем ачхиле те керен лафи. О чхаво сине бут благодарно хем вакерѓа кај о Сведокија „чаче живинена спрема адава со проповединена“. Дали о сочувство башо попхуре хем о насвале охрабринела тут те де тутар са те поможине ленге? (Фил. 2:3, 4).

15. Сар поможинаја е манушенге адалеа со проповединаја?

15 Поможин е манушенге те пенџарен е Јехова. Најшукар начин сар шај те поможина е манушенге тано аѓаар со ка сикава лен башо Девел хем башо лескоро Царство. Јавер начин тано аѓаар со ка поможина ленге те хаљовен кај адава со ка шунен е Јеховаскере мерилија тано башо ленгоро шукарипе (Иса. 48:17, 18). И служба тани јекх бут шукар начин сар шај те фалина е Јехова хем те сикава сочувство е јаверенге. Дали шај те џа повише ки служба? (1. Тим. 2:3, 4).

САР КОРИСТИНЕЛА АМЕНГЕ АДАВА СО СИКАВАЈА СОЧУВСТВО

16. Сар користине аменге адава со сикаваја сочувство?

16 О докторија башо психичко састипе вакерена кај окола со сикавена сочувство тане посасте хем пошукар накхена е јаверенцар. Кеда трудинаја амен те поможина околенге со иси лен муке, ка ова побахтале, попозитивна хем нане те осетина амен кај сием коркори. Амен да иси амен корист кеда сикаваја сочувство (Еф. 4:31, 32). Кеда поможинаја е јаверенге адалеске со мангаја лен, иси амен чисто совест соске џанаја кај кераја адава со о Јехова родела амендар. Исто аѓаар, о сочувство поможинела аменге те ова пошукар родителија, брачна партнерија хем амала. Освен адава, окола со сикавена сочувство е јаверенге, бут пути добинена помош кеда ка ваљани ленге. (Читин Матеј 5:7; Лука 6:38.)

17. Соске сиан одлучно те сикаве сочувство?

17 Иако иси амен корист кеда сикаваја сочувство, и главно причина соске сикаваја акаја особина тани адаја соске мангаја те постапина сар о Јехова хем те фалина ле. Лестар авена о мангипе хем о сочувство (Изр. 14:31). О Јехова денѓа аменге совршено пример. Адалеске, те да амендар са те сикава сочувство сар о Јехова. Тегани ка ова попаше амаре пхраленцар хем пхењенцар хем ка накха пошукар е јавере манушенцар (Гал. 6:10; 1. Јов. 4:16).

^ пас. 7 О анав тано менимо.