1. Со вакерѓа о Давид баши е Јеховаскири понизност?

ДАЛИ чаче шај те вакерел пе кај о Јехова тано понизно? Оја. О Давид башо Јехова вакерѓа: „Ту деа ман тло штити е спасибаскоро, хем тли понизност керела ман баро“ (2. Сам. 22:36; Пс. 18:35). Кеда о Давид пишинѓа акала лафија, ов шај мислинѓа ко диве кеда о пророко о Самоил ало ко лескере дадескоро кхер те помазинел е следно царе таро Израел. Иако е Давиде сине ле ефта попхуре пхраља, о Јехова биринѓа баш лесте те овел цари наместо о Саул (1. Сам. 16:1, 10-13).

2. Со ка дикха ки акаја статија?

² О Давид сигурно би согласинела пе сине е лафенцар таро јекх јавер псалмисти кова со вакерѓа башо Јехова: „Ов тељола те шај те дикхел о небо хем и пхув, таро право ваздела е чороле. Ов ваздела е чороле... те шај те бешел водаченцар“ (Пс. 113:6-8). Ки акаја статија, прво ка разгледина несаве важна поуке баши понизност аѓаар со ка дикха несаве ситуацие ко кола о Јехова сикавѓа акаја особина. Исто аѓаар ка дикха со шај те сикљова баши скромност таро цари о Саул, о пророко о Даниел хем таро Исус.

3. Сар постапинела о Јехова аменцар, хем со сикавела адава?

³ О Јехова сикавела кај тано понизно адалеа сар постапинела пле слугенцар сој тане несовршена. Освен со прифатинела амен сар пле слуге, ов дикхела амен сар пле амала (Пс. 25:14). Те шај те ова лескере амала, о Јехова керѓа о прво чекори адалеа со денѓа пле Чхаве сар  жртва башо амаре гревија. Адалеа чаче сикавѓа кај иси ле бари милост хем кај тано сочувствително аменцар!

4. Со денѓа амен о Јехова, хем соске?

⁴ Размислин башо јавер да начин сар о Јехова сикавела понизност. Сар амаро Створители, ов шај сине те керел амен бизи способност те бирина сар ка живина. Ама, на керѓа адава. Ов керѓа амен спрема пло лико хем денѓа амен слободно волја. Иако ки споредба леа сием тикне хем слаба, леске тане важна амаре одлуке. Ов мангела те служина леске таро вило адалеске со мангаја ле хем адалеске со џанаја кај тано башо амаро шукарипе те шуна ле (5. Мој. 10:12; Иса. 48:17, 18). Амен сием бут благодарна со о Јехова тано добором понизно!

5. Сар о Јехова сикавела амен те ова понизна? (Дикх и слика тари насловно страна.)

⁵ О Јехова сикавела амен те ова понизна адалеа сар постапинела аменцар. О Јехова тано и најмудро личност ко универзум. Сепак, ов тано спремно те прифатинел предлогија таро јавера. На пример, о Јехова дозволинѓа пле Чхавеске те поможинел ле те створинел са о јавера буќа (Изр. 8:27-30; Кол. 1:15, 16). Иако о Јехова тано Семоќно, ов исто аѓаар дела одговорностија е јаверенге. На пример, ов чхивѓа е Исусе те овел Цари ко лескоро Царство, хем ка дел одредими власт е 144.000 манушенге со ка владинен заедно е Исусеа (Лука 12:32). Џанѓола пе, о Јехова обучинѓа е Исусе те шај те овел Цари хем Првосвештенико (Евр. 5:8, 9). Ов исто аѓаар, обучинела околен со ка владинен заедно лескере Чхавеа. Ама откеда ка дел лен адаја задача, о Јехова нане те проверинел лен цело време те дикхел сар керена ла. Наместо адава, иси ле доверба кај ола ка керен са адава со ов родела лендар (Отк. 5:10).

6-7. Со шај те сикљова таро амаро небесно Дад кеда дена пе одговорностија е јаверенге?

 ⁶ Ако амаро небесно Дад — каске со на ваљани нисави помош е јаверендар — дела одговорностија е јаверенге, кобор повише ваљани амен те кера адава! На пример, дали сиан поглавари ки фамилија или старешина ко собрание? Џа пало пример е Јеховаскоро аѓаар со ка де задаче е јаверенге хем нане те контролирине лен стално баши секоја бути. Ако трудинеа тут те постапине сар о Јехова, на само со ка овел завршими и бути, него ка шај те обучине е јаверен хем те поможине ленге те овел лен побари доверба ки песте (Иса. 41:10). Со шај панда те сикљовен таро Јехова окола со иси лен несаве одговорностија?

⁷ И Библија сикавела аменге кај е Јеховаске тано важно со мислинена лескере небесна чхаве, о ангелија (1. Цар. 22:19-22). Тумен со сиен родителија, сар шај те џан пало лескоро пример? Кеда тано соодветно, пучен е чхавен те ден предлог башо адава сар те керен несави бути. Хем кеда шај, прифатинен ленгере предлогија.

8. Сар о Јехова сикавѓа стрпливост спрема о Авраам хем и Сара?

⁸ О Јехова исто аѓаар сикавела кај тано понизно адалеа сој тано стрпливо. На пример, ов тано стрпливо кеда јекх лескоро слуга иако бут поштујнела ле, сепак сумнинела пе ко лескере одлуке. О Јехова сине спремно те шунел е Аврааме кова со сине секиримо кеда шунѓа кај о Јехова одлучинѓа те уништинел о Содом хем о Гомор (1. Мој. 18:22-33). Освен адава, сетин тут сар о Девел постапинѓа е Авраамескере ромњаја, е Сараја. Ов на вреџинѓа пе или на хољанѓа кеда и Сара асандили башо адава со ветинѓа лаке о Јехова кај ка ачхол кхамни ко пхуре берша (1. Мој. 18:10-14). Наместо адава, ов сикавѓа лаке поштовање.

9.4 Со шај те сикљовен о родителија хем о старешине таро Јехова?

⁹ Тумен со сиен родителија или старешине, со шај те сикљовен таро Јехова? Сар реагиринена кеда тумаре чхаве или несаве пхраља таро собрание на согласинена пе тумаре одлукенцар? Дали одма бранинена тумен хем вакерена ленге кај ола нане ко право? Или, трудинена тумен те хаљовен соске размислинена аѓаар? Кеда околен со иси лен несаве одговорностија џана пало е Јеховаскоро пример, адава шукар влијајнела упро фамилие хем о собранија. Џи акана дикхлем со шај те сикљова тари е Јеховаскири понизност. Акана те дикха со шај те сикљова тари скромност со сикавѓе ла несаве слуге е Девлескере сој тане спомниме ки Библија.

10. Сар о Јехова сикавела амен преку е јаверенгоро пример?

¹⁰ О Јехова, амаро „Најбаро Учители“, денѓа амен примерија ко пло Лафи те шај те сикавел амен (Иса. 30:20, 21). Амен сикљоваја аѓаар со размислинаја башо библиска извештаија ко кола тане спомниме мануша со сикавѓе особине кола со мангела лен о Девел, сар сој и скромност. Исто аѓаар, амен сикљоваја кеда дикхаја со уло околенцар со на сикавѓе акала шуже особине (Пс. 37:37; 1. Кор. 10:11).

11. Со шај те сикљова таро е Саулескоро лошно пример?

¹¹ Размислин башо адава со уло е цареске е Саулеске. Ко почеток ов сине јекх скромно терно мануш. Сине свесно башо пле ограничувања, па чак на мангља те прифатинел побаре одговорностија (1. Сам. 9:21; 10:20-22). Ама, сар накхела сине о време о Саул уло арогантно хем керела сине буќа со на сине ле право те керел. Почминѓа те понашинел пе аѓаар кратко откеда уло цари. Ки јекх ситуација,  ов на сине стрпливо џикоте аџикерела сине е пророко е Самоиле. Наместо те сикавел доверба кај о Јехова ка грижинел пе пле народоске, о Саул денѓа жртва со тхарела пе иако на сине ле право те керел адава. Сар последица таро адава, о Саул нашавѓа е Јеховаскири милост, а ко крајо нашавѓа о царство (1. Сам. 13:8-14). Ка ова мудра ако сикљоваја таро акава предупредувачко пример хем избегинаја те кера буќа со нане амен право те кера.

12. Сар о Даниел сикавѓа скромност?

¹² Спротивно таро е Саулескоро лошно пример, те дикха о шукар пример таро пророко о Даниел. Цело пло живото о Даниел сине скромно хем понизно слуга е Девлескоро кова со секогаш родела сине водство таро Јехова. На пример, кеда о Јехова користинѓа ле те вакерел со значинела о суно е Навуходоносорескоро, о Даниел на фалинѓа коркори пес башо адава. Наместо адава ов скромно денѓа и фалба хем и чест е Јеховаске (Дан. 2:26-28). Со сикљоваја таро акава? Ако е пхраленге свиџинена пе амаре говорија или ако иси амен шуже искуствија ки служба, башо са адава ваљани те фалина е Јехова. Ваљани скромно те признајна кај, бизи лескири помош, нашти те кера акала буќа (Фил. 4:13). Ако кераја акава, тегани амен џаја пало е Исусескоро шужо пример. Сар?

13. Со сикљоваја баши скромност таро е Исусескере лафија сој тане пишиме ко Јован 5:19, 30?

¹³ Иако сине совршено Чхаво е Девлескоро, о Исус сине свесно кај нашти те керел ништо бизо Јехова. (Читин Јован 5:19, 30.) Ов никогаш на мангља те лел и власт пле небесно Дадескири. Ко Филипјаните 2:6 пишинела кај о Исус „никогаш на мислинѓа те лел е Девлескоро тхан хем те овел јекх леа“. О Исус сине свесно башо пле границе хем поштујнела сине о авторитети пле Дадескоро.

14. Сар постапинѓа о Исус кеда о Јаков хем о Јован родинѓе лестар нешто со на сине ле власт те дел лен?

¹⁴ Размислин сар постапинѓа о Исус кеда лескере ученикија о Јаков хем о Јован але ки лесте заедно пумаре дајаја хем родинѓе лестар нешто со е Исусе на сине ле власт те дел лен. О Исус одма вакерѓа ленге кај лескоро небесно Дад тано адава со одлучинела кој ка бешел тари е Исусескири десно хем лево страна ко Царство (Мат. 20:20-23). О Исус сикавѓа кај тано свесно башо пле границе. Ов сине скромно. Никогаш на керѓа нешто башо  кова со о Јехова на денѓа ле власт (Јован 12:49). Сар шај те џа пало е Исусескоро шужо пример?

15-16. Сар шај те применина о совет таро 1. Коринќаните 4:6?

¹⁵ Шај те ова скромна сар о Исус ако икераја амен ко совет сој тано дендо ко 1. Коринќаните 4:6. Адатхе пишинела: „Ма џан преку адава сој тано пишимо“. Адалеске, кеда некој ка родел амендар совет, на мангаја те терина лен те прифатинен амаре идее или те вакера ленге и прво бути со ка авел аменге ки годи. Наместо адава, ваљани те сикава ленге о советија со дела лен и Библија хем амаре публикацие. Аѓаар сикаваја кај сием свесна кај на џанаја са. Кеда кераја акава, амен сием скромна соске признајнаја кај е Јеховаскере советија тане секогаш пошукар таро амаре (Отк. 15:3, 4).

¹⁶ Значи кеда сикаваја скромност, амен даја чест е Јеховаске. Ама шукар тано те ова скромна таро јавера да причине. Акана ка дикха сар шај и понизност хем и скромност те керен амен бахтале хем сар поможинена аменге те ова ко шукар односија е јаверенцар.

17. Соске о понизна хем о скромна мануша тане бахтале?

¹⁷ Ако сием понизна хем скромна, ка ова побахтале. Соске? Ако сием свесна башо амаре ограничувања, ка ова благодарна хем бахтале баши секоја помош со добинаја ла е јаверендар. На пример, размислин со уло кеда о Исус сасљарѓа деше лепрозна манушен. Само јекх лендар иранѓа пе те заблагодаринел пе е Исусеске адалеске со сасљарѓа ле таро акава страшно насвалипе. Адалеске со сине свесно кај нашти коркори те сасљарел пе, акава понизно хем скромно мануш сине благодарно баши и помош со добинѓа ла таро Исус, хем денѓа чест е Девлеске (Лука 17:11-19).

18. Сар и понизност хем и скромност поможинена аменге те ова ко шукар односија е јаверенцар? (Римјаните 12:10)

 ¹⁸ Окола сој тане понизна хем скромна обично иси лен шукар односија е јаверенцар хем иси лен паше амала. Соске? Ола сигате дикхена о шуже особине ко јавера хем иси лен доверба ки ленде. О понизна хем о скромна мануша тане бахтале кеда о јавера успешно завршинена пумаре задаче, хем користинена секоја прилика те фалинен лен хем те сикавен ленге чест. (Читин Римјаните 12:10.)

19. Соске на ваљани те ова горда?

¹⁹ Спротивно лендар, е горда манушенге тано пхаро те фалинен е јаверен. Ола повише мангена о јавера лен те фалинен. Иси лен навика те спорединен пе е јаверенцар хем мангена те овен пошукар е јаверендар. Наместо те обучинен е јаверен хем те ден лен одговорностија, о горда мануша мислинена кај коркори шај те завршинен о буќа, соске спрема ленде, никој јавер нашти те завршинел и бути сар со ваљани. Ола обично тане амбициозна хем љубоморна (Гал. 5:26). Асавке манушен ретко иси лен трајна амалипа. Ако приметинаја кај амен сием горда, тегани ваљани искрено те молина е Јехова те менинел амаро начин сар размислинаја те шај те на дозволина акаја лошно особина те мукхел коренија ки аменде (Рим. 12:2).

20. Соске ваљани те ова понизна хем скромна?

²⁰ Бут сием благодарна со о Јехова денѓа амен бут шужо пример баши понизност! Дикхаја кај тано понизно таро адава сар постапинела пле слугенцар, хем мангаја амен да те ова сар лесте. Освен адава, мангаја те џа пало шукар пример таро е Јеховаскере скромна слуге кола со понизно служинѓе леске. Ваљани секогаш те да е Јеховаске и чест хем и фалба која со заслужинела (Отк. 4:11). Ако кераја адава, ка шај засекогаш те ова амала амаре небесно Дадеа, кова со мангела е понизна хем е скромна манушен.