1. Соске о Јехова спорединѓа пе дајаја?

КО ВРЕМЕ е Исаијаскоро, о Јехова пучља пле народо: „Шај ли и дај те бистрел пле максме?“ А пало адава вакерѓа: „Чак ој да те бистрел ле, ме тут нане те бистрав ту“ (Иса. 49:15). О Девел ретко спорединела пе дајаја. Ама, ки акаја прилика ов керѓа адава. О Јехова користинѓа и врска со иси машкар и дај хем о чхаво те сикавел кобор бут мангела пле слуген. Бут пхења сигурно ка сложинен пе јекхе пхењаја со викинела пе Јасмин, која со вакерѓа кај кеда иси тут чхаво „ту поврзинеа тут леа ко посебно начин хем адаја врска трајнела цело живото“.

2. Сар осетинела пе о Јехова кеда некој таро лескере чхаве цидела пе лестар?

² О Јехова приметинела чак кеда јекх таро лескере чхаве чхинавела те џал ко состанокија хем ки служба. Замислин кобор леске пхаро кеда дикхела кај секова берш бут таро лескере слуге овена неактивна! *

3. Со мангела о Јехова?

³ Бут таро акала мангле пхраља хем пхења кола со уле неактивна, иранена пе ко собрание, хем амен сием бут бахтале башо адава! О Јехова мангела те иранен пе, а о исто мангаја амен да (1. Пет. 2:25). Сар шај те поможина лен ко адава? Англедер те одговорина ко акава пучибе, те дикха соске несаве чхинавена те џан ко состанокија хем ки служба.

4. Сар шај те влијајнел и бути упри некасте?

⁴ Несаве дозволинѓе и бути те овел ленге најважно нешто ко живото. Јекх пхрал тари Југоисточно Азија, кова со викинела пе Хунг, * признајнела: „Ачховава сине бут време ки бути. Ховава ман сине кај, ако иси ман повише паре, ка шај те служинав е Јеховаске ки побари мера. Адалеске керава сине бути прекувремено. Почминѓум те пропуштинав несаве состанокија, хем ко крајо скроз чхинавѓум те џав ко состанокија. Ка пхене о Сатана керѓа о свето само те шај те цидел е манушен таро Девел“.

5. Со случинѓа пе јекхе пхењаке кола со сине ла бут проблемија?

⁵ Несаве пхрален хем пхењен иси лен бут проблемија. И Ени тари Англија, кола со иси панџ чхаве, вакерела: „Јекхе таро мле чхаве иси ле пхаро хендикеп, аѓаар бијандило. Покасно, јекх таро мле чхаја сине исклучими, а мле најбаре чхавеске појавинѓа пе психичко насвалипе. Пељум ки добором бари депресија со чак чхинавѓум те џав ко состанокија хем ки служба. Ко крајо, уљум неактивно“. Чаче аменге бут жал баши Ени хем баши лакири фамилија, хем башо са о јавера со иси лен слична проблемија.

6. Соске некој шај те цидел пе таро е Девлескоро народо ако на применинела о совет таро Колошаните 3:13?

⁶ Читин Колошаните 3:13. Понекогаш шај те случинел пе несаво пхрал или пхен те поврединел амен. О Павле вакерѓа кај понекогаш ка овел амен оправдано причина те осетина амен повредиме таро несаво пхрал или пхен. Шај некој чак сине неправедно аменцар. Ако на пазинаја, шај те ова хољаме. Кеда некас иси холи ки песте, ко крајо шај те цидел пе таро е Јеховаскоро народо. Размислин башо адава со случинѓа пе јекхе пхралеске тари Јужно Америка со викинела пе Пабло. Некој вакерѓа ховајба баши лесте хем кривинѓа ле кај керѓа нешто погрешно, хем сар последица таро адава, леле лестар и одговорност со сине ле ко собрание. Сар влијајнѓа акава упри лесте? О Пабло вакерела: „Сиум сине бут хољамо, хем сар со накхела сине о време цидинѓум ман таро собрание“.

7. Со шај те случинел пе некаске со мучинела ле и совест?

⁷ Ако некој англедер пхагља е Јеховаскоро закони, шај те мучинел ле и совест хем адалеске те мислинел кај о Јехова на мангела ле више. Чак ако каинѓа пе хем сикавѓа пе леске милост, шај мислинела песке кај нане више добором шукар те шај те овел дело таро е Јеховаскоро народо. Јекх пхрал со викинела пе Франциско осетинела пе сине аѓаар. Ов вакерела: „Сиум сине укоримо адалеске со керѓум неморал. Иако ко почеток понадари да џава сине ко состанокија, уљум бут разочаримо хем мислинава сине кај више на заслужинава те овав машкар е Јеховаскоро народо. Понадари да осетинава ман сине криво хем уверимо сиум сине кај о Јехова на простинѓа манге. Ко крајо, чхинавѓум те џав ко состанокија хем ки служба“. Сар дикхеа ко асавке пхраља хем пхења со накхена таро несаве проблемија со дикхлем лен џи акана? Дали иси тут ленге сочувство хем дали хаљовеа лен? Сој панда поважно, со осетинела о Јехова баши ленге?

8. Дали о Јехова бистрела околен со служинѓе леске? Објаснин.

⁸ О Јехова на бистрела околен со англедер служинѓе леске, а кола со акана, таро несаве причине цидинѓе пе лестар. Ов на бистрела ни адава со керѓе баши лесте џикоте  служинѓе леске (Евр. 6:10). О пророко о Исаија денѓа јекх бут шужи споредба те шај те сикавел сар о Јехова грижинела пе пле народоске. Ов пишинѓа: „Сар пастири ов ка грижинел пе пле стадоске. Пле вастеа ка кхедел е бакхрен хем ка пхиравел лен ки пли ангали“ (Иса. 40:11). Сар осетинела пе о Јехова, о баро Пастири, кеда некој таро лескере слуге ка цидел пе таро стадо? О Исус денѓа амен о одговор кеда пучља пле ученикон: „Со мислинена, ако јекхе мануше иси ле шел бакхре хем јекх лендар нашавѓола, нане ли те мукхел околе ењавардешу ења бакхрен ки планина хем те џал те родел околе со нашавдило? Хем ако аракхела ле, чаче вакерава туменге, повише ка овел бахтало баши лесте него башо окола ењавардешу ења со на нашавдиле“ (Мат. 18:12, 13).

9. Сар о шукар пастирија грижинена пе пумаре бакхренге? (Дикх и слика тари насловно страна.)

⁹ Соске о Јехова тано споредимо пастиреа? Адалеске со јекх шукар пастири бут грижинела пе пле бакхренге. На пример, о Давид боринѓа пе лавеа хем мечкаја те шај те заштитинел пле бакхрен (1. Сам. 17:34, 35). О шукар пастири ка приметинел чак ако јекх бакхро фалинела (Јован 10:3, 14). Ов ка мукхел е јавере 99 бакхрен ко безбедно тхан или ка мукхел лен јавере пастиренге, хем ка џал те родел околе бакхре со нашавдило. О Исус користинѓа акаја споредба те шај те сикавел амен јекх бут важно чачипе. Ов вакерѓа: „Мо Дад, кова сој ко небо, на мангела те мерел нијекх таро акала тикне“ (Мат. 18:14).

10. Спрема Езекиел 34:11-16, со ветинѓа о Јехова кај ка керел пле бакхренге со нашавдиле?

¹⁰ О Јехова мангела секоле јекхе амендар, чак „е тикнен“ кола со цидинѓе пе таро лескоро стадо. Преку о пророко о Езекиел, о Девел ветинѓа кај ка родел пле бакхрен со нашавдиле хем кај ка поможинел ленге те сасљовен ко духовно поглед. Исто аѓаар, вакерѓа кола буќа ка керел те шај те спасинел лен. О иста буќа керена сине о пастирија ко Израел кеда ка нашавѓовел сине несаво бакхро. (Читин Езекиел 34:11-16.) Најангле о пастири џала сине  те родел е бакхре. Башо адава ваљани сине време хем трудо. Пало адава, кеда ка аракхел сине е бакхре, иранела ле сине ко стадо. Ако сине повредимо или бокхало, о пастири мангипаја грижинела пе сине леске аѓаар со ка пхандел лескере ране, ка лел ле ко васта хем ка дел ле те хал. О старешине, кола со грижинена пе башо „е Девлескоро стадо“, ваљани те керен о иста буќа те шај те поможинен секаске со цидинѓа пе таро собрание (1. Пет. 5:2, 3). Ола родена лен, поможинена ленге те иранен пе ко собрание хем сикавена ленге мангипе аѓаар со дена лен и помош со ваљани ленге те шај те сасљовен ко духовно поглед. *

11. Башо со сине свесно јекх шукар пастири?

¹¹ Јекх шукар пастири сине свесно кај о бакхре шај те нашавѓовен. Ако јекх бакхро икљола таро стадо, о пастири на казнинела ле сине. Те дикха саво пример денѓа амен о Јехова адалеа сар поможинѓа несаве пле слугенге кола со несаво време цидинѓе пе лестар адалеске со дарандиле или сине обесхрабриме.

12. Сар постапинѓа о Јехова е Јонаја?

¹² Ки јекх прилика, о пророко о Јона на шунѓа е Јехова хем на керѓа и задача со денѓа ле. Ама, о Јехова на ваздинѓа одма пле васта таро пло слуга. Сар шукар пастири, о Јехова спасинѓа ле хем денѓа ле и потребно сила те шај те керел пли задача (Јона 2:7; 3:1, 2). Покасно о Јехова користинѓа јекх дудум те шај те поможинел е Јонаске те хаљовел кобор врединела секова манушикано живото (Јона 4:10, 11). Со шај те сикљова таро акава? О старешине на смејнена сигате те откажинен пе таро окола со уле неактивна. Наместо адава, ваљани те пробинен те хаљовен соске несаво бакхро цидинѓа пе таро стадо. А кеда некој ка иранел пе ко Јехова, ола понадари да сикавена леске мангипе хем грижинена пе леске.

13. Со сикљоваја таро адава сар о Јехова дикхела сине ко писатели таро 73 Псалм?

¹³ О писатели таро 73 Псалм обесхрабринѓа пе кеда дикхела сине сар о лошна мануша  напредујнена. Ов пучела пе сине дали врединела о мануш те живинел спрема е Девлескири волја (Пс. 73:12, 13, 16). Сар дикхља о Јехова ки лесте? Ов на осудинѓа ле. Уствари, о Девел мукхља лескере лафија те овен пишиме ки Библија. Ко крајо, акава псалмисти халило кај о шукар амалипе е Јеховаја врединела највише таро са, хем кај адава дела чачутни смисла е животоске (Пс. 73:23, 24, 26, 28). Со шај те сикљова таро акава? О старешине на ваљани одма те судинен околенге со шај почминѓе те пучен пе дали врединела те служинен е Јеховаске. Наместо те осудинен лен, о старешине мора те пробинен те хаљовен соске адала пхраља хем пхења керена аѓаар лафи или понашинена пе ко асавко начин. Само тегани ка шај те ден лен о охрабрување со ваљанела ленге тари Библија.

14. Соске е Илијаске ваљани сине помош, хем сар о Јехова поможинѓа ле?

¹⁴ О пророко о Илија нашља тари царица и Језавела (1. Цар. 19:1-3). Ов мислинѓа кај само ов ачхило те служинел сар пророко е Јеховаске, хем мислинела сине кај са со керела тано џабе. О Илија добором бут разочаринѓа пе со чак мангља те мерел (1. Цар. 19:4, 10). Наместо те осудинел ле, о Јехова уверинѓа ле кај нане коркори, кај шај те овел ле доверба ки е Девлескири сила хем кај аџикерела ле панда бут бути. О Девел сочувствително шунѓа е Илија џикоте ов вакерела леске сине со мучинела ле, а пало адава денѓа ле неве задаче (1. Цар. 19:11-16, 18). Со шај те сикљова таро акава? Сарине амен, а посебно о старешине, ваљани те ова сочувствителна јекх јекхеа. Бизи разлика дали некој керела лафи  тари холи или мислинела кај на заслужинела е Јеховаскири милост, о старешине ваљани те шунен ле кеда ка вакерел ленге со мучинела ле. А пало адава ка трудинен пе те уверинен ле кај о Јехова чаче мангела ле хем ценинела ле.

15. Спрема Јован 6:39, сар дикхела сине о Исус ко пле Дадескере бакхре?

¹⁵ Сар мангела о Јехова те дикха ко лескере бакхре со нашавдиле? О Исус денѓа амен шукар пример башо акава. Ов џанља кај са е Јеховаскере слуге тане леске скапоцена. Адалеске керѓа са со шај те поможинел е „бакхренге сој нашавде таро е Израелескоро кхер“ те иранен пе ко Девел (Мат. 15:24; Лука 19:9, 10). Освен адава, сар шукар пастири, о Исус денѓа пестар са те шај те на нашавел нијекхе таро е Јеховаскере бакхре. (Читин Јован 6:39.)

16-17. Сави одговорност иси е старешинен спрема окола со цидинѓе пе таро Јехова, хем сар ваљани те дикхен ки лате? (Дикх и рамка „ Сар шај те осетинел пе јекх бакхро со нашавдило“.)

¹⁶ О апостол Павле поттикнинѓа е старешинен ко собрание таро Ефес те џан пало е Исусескоро пример. Ов вакерѓа ленге: „Мора те керен бут бути сар асавке со поможинена околенге сој слаба, хем те икерен ки годи о лафија таро о Господари о Исус, кова со коркори вакерѓа: ‚Повише иси бахталипе кеда дела пе него кеда лела пе‘“ (Дела 20:17, 35). Таро акава јасно дикхјола кај е старешинен иси лен посебно одговорност ко акава поглед. О Салвадор, јекх старешина тари Шпанија, вакерела: „Кеда размислинава башо адава кобор о Јехова грижинела пе башо пле бакхре со нашавдиле, адава поттикнинела ман те керав са со шај те поможинав ленге. Џанава кај о Јехова аџикерела те грижинав ман ленге“.

¹⁷ Ки акаја статија сине спомниме некобор пхраља хем пхења кола со цидинѓе пе таро Јехова, ама добинѓе и помош со ваљанѓа ленге те иранен пе ки лесте. Ко акава моменти, панда бут јавера амаре пхраља хем пхења кола со цидинѓе пе таро Јехова мангена те иранен пе леске. Ки следно статија ка дикха кола конкретна буќа шај те кера те шај поможинаја ленге ко адава.