Бијандиљум ко 19 мај 1940 берш, ки диз Амјон, Либан. Некобор берш пало адава ме фамилијаја селинѓем амен ки диз Триполи. Бариљум ки јекх бахтали фамилија која со џанела хем мангела сине е Јехова. Сием сине панџ чхаве, трин чхаја хем дуј мурша, а ме сиум сине о најтикно. Мле родителенге на сине најважно те заработинен паре. Амаре фамилијаке и најважно бути сине те проучинел пе и Библија, те џал пе ко состанокија хем те поможинел пе е јаверенге те пенџарен е Девле.

Ко амаро собрание сине некобор помазаникија. Јекх лендар сине о Мишел Абуд, кова со водинела сине јекх таро амаре состанокија. Ов дознајнѓа о чачипе ко Њујорк хем почминѓа те проповединел ко Либан ко 1921 берш. Посебно сетинава ман кобор поштујнела сине хем поможинела сине дује терне мисионеркен кола со але тари Школа Гилеад, и Ен хем и Гвен Бивор, кола со уле аменге шукар амала. Сиум сине бут бахтало кеда пало бут берша ме хем и Ен дикхљем амен ки Америка. А пало некобор време исто аѓаар дикхљум е пхења Гвен хем лакере роме о Вилфред Гуч, кола со служинена сине ко Бетел ко Лондон (Англија).

Кеда сиум сине тикно сине само некобор Сведокија ко Либан. Ама амен ревно проповединаја сине, иако сине амен противибе таро несаве религиозна водачија. Бут шукар сетинава ман ко несаве буќа со случинѓе пе аменге.

Јекх диве ме хем ми пхен и Сана, проповединаја сине ки јекх зграда. Џикоте кераја сине лафи е манушенцар, ало јекх свештенико. Сигурно некој вакерѓа леске кај сием атхе. Ов почминѓа те вреџинел ме пхења хем уло добором насилно со чак гуринѓа ла таро басамакија хем поврединѓа ла. Некој јавинѓа пе ки полиција хем ола грижинѓе пе некој те поможинел ме пхењаке. Ола леле е свештенико ки полициско станица хем тегани дикхле кај сине ле пиштоли. О полициско командири пучља ле: „Дали ту сикавеа е манушен башо Девел или сикавеа лен те овен насилна?“

Јекх јавер ситуација колате со бут шукар сетинава ман тани кеда амаро собрание леља автобуси те шај те џал те проповединел ко јекх тхан кова со сине дур тари диз. Накхлем аменге бут шукар, са џикоте о свештенико таро адава тхан на шунѓа со кераја. Тегани, кхединѓа буте манушен хем почминѓе те нападинен амен, чак фрдена сине аменге баренцар хем кхувѓе ме даде. Сетинава ман кај лескоро муј сине са ко рата. Ов хем ми дај сигате иранѓе пе ко автобуси хем сарине амен гелем пали ленде. Ама никогаш нане те бистрав со вакерѓа ми дај џикоте косела сине о рата таро мо дад. Ој пхенѓа: „Јехова молинава тут простин ленге. Ола на џанена со керена“.

Ки јекх јавер прилика гелем те дикха амаре фамилија. Ко ме папоскоро кхер сине јекх познато религиозно водачи. Ов џанела сине кај ме родителија тане е Јеховаскере сведокија. Иако сине ман само шов берш, ов мангља те лаџакерел ман хем пучља ман: „Соске панда на сиан крстимо?“ Вакерѓум леске кај сиум панда чхаво хем кај те шај те крстинав ман мора те сикљовав повише баши Библија хем те овел ман зорали вера. На свиџинѓа пе леске адава со вакерѓум хем адалеске ме папоске вакерѓа кај ме на сиум шукар воспитимо.

Акала сине само некобор лошна искуствија. Ама обично о мануша таро Либан тане гостопримлива хем љубезна. Адалеске шај сине те овен амен шукар разговорија е манушенцар хем те проучина и Библија бутенцар.

Џикоте џава сине панда ки школа, јекх терно пхрал тари Венецуела ало ко Либан. Ов авела сине ко состанокија хем аѓаар ми пхен и Вафа хем ов почминѓе те запознајнен пе. Пало несаво време, ола леле пе хем геле ки Венецуела. Адалеске со бут фалинаја лаке сине, ми пхен преку писмија пробинела сине те убединел ме даде те селина амен цело фамилија ки Венецуела. Ко крајо успејнѓа те убединел амен!

Ки Венецуела селинѓем амен ко 1953 берш хем живинаја сине ко Каракас, паше узи е  претседателескири вила. Адалеске со сиум сине тикно, секогаш сине манге интересно кеда дикхава сине сар накхела о претседатели пле луксузно врдаја. Ама мле родителенге на сине локхо те прилагодинен пе ки неви пхув, чхиб, култура, хајбе хем клима. Уствари, само со почминѓе те прилагодинен пе случинѓа пе нешто страшно.

Мо дад почминѓа те на осетинел пе шукар. Адава сине аменге чудно, соске ов сине бут силно хем састо мануш. На памтинаја сине кеда последно пути насвалило. Ама тегани, аракхле леске рако ко панкреас, хем мора сине те керен ле операција. Жално тано со пало јекх курко муло.

Нашти те вакерел пе лафенцар кобор сине аменге пхаро. Сине ман само 13 берш. На очекујнѓем кај мо дад ка мерел, хем мислинѓем кај никогаш нашти те ава упри аменде. Бут време ми дај нашти сине те прифатинел кај лакоро ром муло. Ама, халилем кај о живото мора те џал англе хем о Јехова поможинѓа аменге те истрајна. Кеда сине ман 16 берш завршинѓум е средно школаја ко Каракас, хем сине ман бари желба те поможинав ме фамилијаке.

Околу адава периоди, ми пхен и Сана леља пе е пхралеа Рубен Араухо, кова со сине ки Школа Гилеад хем иранѓа пе ки Венецуела. Ола селинѓе пе ко Њујорк. Мли фамилија мангља те џав ко факултети. Адалеске гељум ко Њујорк, коте со шај сине те живинав ме пхењаја хем ме џамутреа џикоте џава сине ко факултети. Џикоте живинава сине ленцар ола бут поможинѓе манге духовно те напредујнав. Исто аѓаар, ко шпанско собрание ко Бруклин, коте со џаја сине амен, сине бут зрела пхраља. Сиум сине бут бахтало со запознајнѓум е пхрален Милтон Хеншел хем Фредерик Франц, кола со служинена сине ко Бетел ко Бруклин.

Ко крајо таро мло прво берш ко факултети, почминѓум те размислинав башо адава со керава мле животоја. Читинава сине хем размислинава сине башо статие таро списание Стражарско кула, коте со керела пе сине лафи башо христијања кола со чхивѓе песке духовна целија. Дикхљум кај о пионерија хем о бетелитија ко амаро собрание сине бут бахтале, хем ме да мангљум те овав сар ленде. Ама панда на сиум сине крстимо. Џанљум кај ваљани те дав лафи е Јеховаске кај ка служинав леске цело живото. Хем баш адава керѓум, крстинѓум ман ко 30 март 1957 берш.

Откеда крстинѓум ман, почминѓум те размислинав баши пионерско служба. Са повише хем повише мангава сине те овав пионери, ама џанљум кај нане те овел локхо те керав адава. На сиум сине сигурно дали ка шај ко исто време те успејнав ки служба хем ко факултети. Адалеске одлучинѓум те чхинавав е факултетеа, те иранав ман ки Венецуела хем те служинав сар пионери. Мангљум те објаснинав мли одлука мле фамилијаке хем адалеске ваљани сине те пишинав ленге повише писмија.

 Ко јуни 1957 берш, иранѓум ман ко Каракас. Ама тегани дикхљум кај мли фамилија финансиски на сине баш шукар. Ваљани сине јавер да некој тари фамилија те керел бути, адалеске мангљум те поможинав. Нудинѓе манге бути ки банка, ама исто аѓаар бут мангава сине те овав пионери. Ме уствари адалеске да иранѓум ман. Хем ко крајо одлучинѓум те керав солдуј буќа. Некобор берша керава сине цело работно време бути ки банка, хем ко исто време сиум сине пионери. Никогаш на сиум сине добором зафатимо, а ко исто време добором бахтало!

Сиум сине бут бахтало кеда запознајнѓум хем женинѓум ман е Силвијаја, јекх шужи пхен тари Германија, која со бут мангела сине е Јехова. Ој селинѓа пе пле родителенцар ки Венецуела. Пало несаво време сине амен дуј чхаве, о Мишел (Мајк) хем амари чхај и Самира. Исто аѓаар, лељум ме даја те живинел аменцар. Иако мора сине те чхинавав е пионерско службаја те шај те грижинав ман мле фамилијаке, понадари да сине ман пионерско духо. Секогаш кеда шај сине ме хем и Силвија служинаја сине сар помошна пионерија.

О чхаве панда џана сине ки школа кеда размислинава сине башо адава со спомнинѓум ко почеток тари акаја статија. Мора те признајнав кај сине амен удобно живото хем о мануша тари бути поштујнена ман сине. Ама повише мангава сине о јавера те дикхен ки манде сар е Јеховаскоро слуга. Размислинава сине со шај те керав те шај о мануша те дикхен ки манде аѓаар. Адалеске, ме хем ми ромни бешлем те кера лафи баши амари финансиско состојба. Шај сине те дав отказ ки бути ки банка, хем аѓаар ка добинав сине доволно паре. Адалеске со на сине амен нисаве дугија размислинѓем те поедноставина амаро живото хем аѓаар ка овел амен сине доволно паре те шај те накха ленцар бут време.

На сине локхо те анел пе адаја одлука, ама ми мангли ромни хем ми дај поддржинѓе ман. Адалеске палем одлучинѓум те овав пионери. Бут сиум сине бахтало! Сиум сине спремно те почминав е пионерско службаја, ама тегани изненадинѓа амен јекх хабери.

Јекх диве, о доктори вакерѓа аменге кај и Силвија тани кхамни. Бут изненадинѓем амен! Сиум сине бут бахтало, ама исто аѓаар размислинѓум баши одлука со анѓум ла те овав пионери. Дали ка шај сине акана те исполнинав мли  цел? Сигате прилагодинѓем амен ки неви ситуација, хем едвај аџикераја сине е бебе. Ама понадари да пучава ман сине, дали ка шај те овав пионери?

Откеда керѓем лафи башо амаре целија, сепак одлучинѓем те овав пионери. Амаро чхаво о Габриел бијандило ко април 1985 берш. Пало адава, денѓум отказ тари банка хем палем почминѓум е општо пионерско службаја ко јуни 1985 берш. Пало несаво време, уљум члени ко Одбор е подружницакоро. Ама, о Бетел на сине ко Каракас, адава значинела сине кај ваљанѓа те патујнав околу 80 километре по дуј или трин диве ко курко.

Адалеске со и подружница аракхљовела сине ки Ла Викторија, одлучинѓем сар фамилија те селина амен адари те шај те ова попаше џи ко Бетел. Адава сине аменге бари промена. Бут сиум благодарно мле фамилијаке хем ценинава лен. О стави со сине лен бут поможинѓа манге. Ми пхен и Баха сине спремно те лел ме даја ки песте. О Мајк сине женимо, ама и Самира хем о Габриел панда живинена сине аменцар. Адава со селинѓем амен ки Ла Викторија, значинела сине кај мора те мукхен пумаре амален ко Каракас. Исто аѓаар, ми мангли ромни сине сикли ки бари диз, ама акана мора сине те прилагодинел пе ки тикни диз. Хем исто аѓаар, сарине амен мора сине те сикљова те живина ко потикно кхер. Бут буќа ваљанѓем те менина те шај те селина амен таро Каракас ки Ла Викторија.

Ама о буќа палем менинѓе пе. О Габриел женинѓа пе, а и Самира иклили коркори те живинел. Пало адава, ко 2007 берш ме хем и Силвија сием сине викиме те служина ко Бетел, коте со сием панда. О Мајк, амаро најбаро чхаво, служинела сар старешина хем сар пионери заедно пле ромњаја е Моникаја. О Габриел исто аѓаар тано старешина хем служинела ки Италија заедно пле ромњаја е Амбраја. А и Самира, освен сој тани пионерка, служинела исто аѓаар сар надворешно бетелско соработнико.

Мора сине те анав бут баре одлуке ко мло живото, ама нане соске те жалинав. Палем би анава сине о иста одлуке. Бут сиум благодарно башо са о буќа со шај сине те керав ки служба е Јеховаске. Ко са акала берша, дикхљум кобор тано важно те ове паше амал е Јеховаја. Бизи разлика дали ваљани те ана тикне или баре одлуке, ов шај те дел амен „о мир кова сој упредер секоја мисла“ (Фил. 4:6, 7). Ме хем и Силвија уживинаја со служинаја ко Бетел хем дикхлем сар о Јехова денѓа берекети ко амаре одлуке, соске секогаш чхивѓем ле ко прво тхан ко амаро живото.