СТАТИЈА ПРОУЧИБАСКЕ 38
Мудро користин о време џикоте иси мир
Ки пхув сине мир. На сине војне против лесте адала берша, соске о Јехова денѓа ле мир (2. ЛЕТ. 14:6)
ГИЛИ 60 Хабери со дела живото
БАШО СО КА КЕРА ЛАФИ *
1. Кеда шај те овел аменге пхаро те служина е Јеховаске?
СО МИСЛИНЕА, кеда тано попхаро те служине е Јеховаске — кеда иси тут сериозна проблемија или кеда туке релативно са шукар? Кеда аменге пхаро обично одма родаја помош таро Јехова. Ама со кераја кеда нане амен проблемија? Дали понекогаш бистраја кобор тано важно те служина е Девлеске? О Јехова предупрединѓа е Израелцон кај шај те случинел пе ленге асавко нешто (5. Мој. 6:10-12).
2. Саво пример денѓа амен о Аса?
2 О цари о Аса денѓа амен бут шужо пример. Ов постапинѓа мудро аѓаар со сине ле целосно доверба ко Јехова. Ов служинѓа е Јеховаске хем ко пхаро време хем кеда са сине мирно. Ко е Девлескоро Лафи пишинела: „О Аса служинѓа верно само е Девлеске цело вилеа“ (1. Цар. 15:14). О Аса сикавѓа кај служинела е Девлеске аѓаар со цидинѓа о идолопоклонство тари Јуда. Баши лесте и Библија вакерела: „Ов цидинѓа о жртвеникија таро туѓа девела хем о уче тхана обожавибаске, пхагља о света стубија хем чхинѓа о света дирекија“ (2. Лет. 14:3, 5). О Аса, исто аѓаар цидинѓа пле баба е Мааха тари бари положба со сине ла ко царство. Соске? Адалеске со поттикнинела сине е народо те клајнинел пе јекхе идолеске (1. Цар. 15:11-13).
3. Со ка дикха ки акаја статија?
3 Освен со цидинѓа о идолија е ховавне девленгере, о Аса керѓа нешто повише. Ов поможинѓа е народоске тари Јуда палем те служинел е Јеховаске ко исправно начин. Адалеске о Девел денѓа лен мир. * И Библија вакерела кај, ко периоди таро деш берш џикоте владинела сине о Аса, ки пхув сине мир (2. Лет. 14:1, 4, 6). Ки акаја статија ка кера лафи башо адава сар о Аса користинѓа акава мирно периоди. Пало адава ка дикха о пример е христијаненгоро таро прво веко кола со, исто сар о Аса, користинѓе о време кеда сине мир. Ко крајо, ка одговорина ко акава пучибе: Ако живинеа ки Пхув коте со шај слободно те служине е Јеховаске, сар шај мудро те користине о време џикоте иси мир?
САР О АСА КОРИСТИНЃА О МИРНО ПЕРИОДИ
4. Спрема 2. Летописи 14:2, 6, 7, сар о Аса користинѓа о мирно периоди?
4 Читин 2. Летописи 14:2, 6, 7. О Аса вакерѓа е народоске кај о Јехова тано адава со денѓа лен мир ки цело пхув. Ама о Аса на мислинела сине кај ко акава периоди ваљани само те уживинел. Наместо адава, ов почминѓа те градинел дизја, ѕидија, куле хем порте. О Аса вакерѓа е манушенге тари Јуда: „И пхув панда тани амари“. Адалеа мангља те вакерел кај ки пхув која со денѓа лен о Девел на сине душмања кола со ка чхинавен лен слободно те движинен пе хем те градинен. Ов поттикнинѓа е народо те користинел адава мирно периоди.
5. Соске о Аса зајакнинѓа пле војска?
5 О Аса исто аѓаар користинѓа акава 2. Лет. 14:8). Дали акава значинела кај на сине ле доверба ко Јехова? На. О Аса џанља кај, сар цари, иси ле должност те спреминел е народо башо неволје со шај те авен ки иднина. Освен адава ов сине свесно кај о мирно периоди ки Јуда нане те трајнел засекогаш, хем чаче сине аѓаар.
мирно периоди те зајакнинел пле војска (САР О ХРИСТИЈАЊА ТАРО ПРВО ВЕКО КОРИСТИНЃЕ О МИРНО ПЕРИОДИ
6. Сар о христијања таро прво веко користинѓе о периоди кеда сине мир?
6 Иако о христијања таро прво веко бут пути сине прогониме, сине периодија кеда живинена сине ко мир. Со керѓе адава време? Акала верна мурша хем џувља проповединена сине о шукар хабери бизо те чхинавен. О извештај таро Дела вакерела кај ола џана сине „ки дар таро Јехова“. Адалеске со понадари да проповединена сине о шукар хабери, ленгоро број бајрола сине. Сигурно о Јехова денѓа лен берекети соске ревно проповединена сине ко време џикоте сине мир (Дела 9:26-31).
7-8. Сар о Павле хем о јавера христијања користинѓе и прилика со сине лен?
7 О христијања таро прво веко користинена сине секоја прилика те вакерен о шукар хабери. На пример, џикоте о апостол Павле сине ко Ефес, сине ле прилика те проповединел буте манушенге, хем адалеске ачхило повише време ки адаја диз (1. Кор. 16:8, 9).
8 Е Павле хем е јавере христијанен сине лен прилика те проповединен буте манушенге ко 49 берш а.е., кеда о старешине ко Ерусалим одлучинѓе сар те решинел пе о спор башо обрежување (Дела 15:23-29). Откеда и одлука сине вакерди ко собранија, о ученикија понадари да ревно вакерена сине „о шукар хабери башо е Јеховаскоро лафи“ (Дела 15:30-35). Саво сине о резултати? И Библија вакерела: „О собранија понадари да овена сине зорале ки вера хем бајрона сине таро диве ко диве“ (Дела 16:4, 5).
САР ТЕ КОРИСТИНА О МИРНО ВРЕМЕ АВДИВЕ
9. Сави тани и ситуација ко бут пхувја авдиве, хем со ваљани те пуча амен?
9 Авдиве ко бут пхувја ко свето шај слободно те проповедина. Дали ту да живинеа ки асавки пхув? Ако оја, пуч тут: „Сар користинава акаја слобода?“ Ко акала возбудлива последна диве, е Јеховаскири организација тани зафатими е најважно буќаја со постојнела — о проповедибе хем о сикајбе е манушен (Мар. 13:10). Е Јеховаскере народо иси ле бут со те керел ки акаја бути.
10. Спрема о 2. Тимотеј 4:2, со сием охрабриме те кера?
10 Сар шај те користине о мирно периоди? (Читин 2. Тимотеј 4:2.) Соске на испитинеа тле околностија те шај те дикхе дали ту или некој тари тли фамилија шај те проповединел ки побари мера, па чак те служинел сар пионери? Акана нане време те кхеда барвалипа или материјална буќа — буќа колендар нане те овел амен нисави корист ки бари неволја (Изр. 11:4; Мат. 6:31-33; 1. Јов. 2:15-17).
11. Со керѓе несаве те шај те проповединен повише манушенге?
11 Бут објавителија сиклиле неви чхиб те шај те поможинен е јаверенге те сикљон башо Јехова. Е Девлескири организација поддржинела лен адалеа со дела библиско литература ко са повише чхибја. На пример, ко 2010 берш, амари литература икљола
сине ко 500 чхибја. Авдиве, адава број барило ко повише таро 1.000 чхибја!12. Сар осетинена пе о мануша кеда вакераја ленге башо е Девлескоро Царство ки ленгири чхиб? Вакер пример.
12 Сар осетинена пе о мануша кеда шунена башо Јехова ки пумари чхиб? Те дикха о пример тари јекх пхен која со сине ко регионално конгрес ко Мемфис (Тенеси, САД). И конгресно програма сине ки чхиб кинјаруанда, акаја чхиб керела пе лафи ки Руанда, ко Конго (Киншаса) хем ки Уганда. Пало конгрес, и пхен која со керела лафи ки чхиб кинјаруанда, вакерѓа: „Акава тано прво пути со халиљум цело програма пало 17 берш сар аљум ко САД“. Сигурно, ој сине бут погодими адалеске со шунѓа и програма ки пли чхиб. Ако дозволинена туке тле околностија, шај ли те сикљове јавер чхиб те шај те поможине е манушенге ко тло подрачје? Дали шај ка овен поспремна те шунен о шукар хабери ако кереа лафи ки ленгири чхиб? Тло трудо ка овел наградимо.
13. Сар о пхраља ки Русија користинѓе о мирно периоди?
13 Ко несаве пхувја, амаре пхраља нашти слободно те проповединен адалеске со о властија забранинена те керел пе адава. На пример, размислин башо амаре пхраља ки Русија. Ола сине прогониме бут берша, ама ко март 1991 берш и влада дозволинѓа ленге слободно те проповединен. Ко адава време ки Русија сине околу 16.000 објавителија. Биш берш покасно, о број барило ко повише таро 160.000 објавителија! Јасно тано кај амаре пхраља постапинѓе мудро хем користинѓе и прилика кеда шај сине слободно те проповединен. Ама адава мирно периоди на трајнѓа бут време. Иако о буќа менинѓе пе ки адаја пхув, ола панда тане ревна е Јеховаске. Понадари да керена са со шај те служинен леске.
О МИРНО ПЕРИОДИ НАНЕ БУТ ТЕ ТРАЈНЕЛ
14-15. Сар о Јехова користинѓа пли сила те поможинел е Асаске?
14 Ко е Асаскоро време, о периоди кеда сине мир завршинѓа. Јекх бари војска таро јекх милиони војникија але тари Етиопија те нападинен лен. Ленгоро заповеднико о Зара, сине сигурно кај ка побединел е Јуда пле војскаја. Ама, о цари о Аса, сине ле доверба ко пло Девел, о Јехова, а на ки пли војска. Ов молинѓа пе: „Поможин амен, Јехова, амаро Девел, соске иси амен доверба ки туте хем ко тло анав иклилем против акава мноштво“ (2. Лет. 14:11).
15 Иако и етиопско војска сине скоро дуј пути побари, о Аса џанља кај о Јехова тано посилно хем кај шај те поможинел пле народоске. А о Јехова на разочаринѓа ле — и етиопско војска сине победими (2. Лет. 14:8-13).
16. Котар џанаја кај о мирно периоди нане те трајнел бут време?
16 Иако на џанаја ки иднина со ка овел секоле јекхеа амендар, џанаја кај о мирно периоди ко кова со уживинена авдиве е Девлескере слуге нане те трајнел бут време. Уствари, о Исус вакерѓа кај лескере ученикија ка овен мрзиме таро са о народија (Мат. 24:9). О апостол Павле да вакерѓа кај „сарине со мангена те живинен ко јекхипе е Христос Исусеа хем те обожавинен е Девле, ка овен прогониме“ (2. Тим. 3:12). О Сатана „бут тано хољамо“, хем ховаваја коркори амен кеда мислинаја кај шај те наша таро последице тари лескири холи (Отк. 12:12).
17. Сар шај те овел испитими амари вера?
17 Панда хари, саринен ка овел амен испит ки амари вера. Ка овел „бари неволја сави со на сине таро почеток е светоскоро џи акана“ (Мат. 24:21). Ко адава време, некој тари амари фамилија шај те овел против аменде хем амаро проповедибе шај те овел забранимо (Мат. 10:35, 36). Дали ту да, сар о Аса, ка овел тут доверба кај о Јехова ка поможинел туке хем ка заштитинел тут?
18. Спрема Евреите 10:38, 39, со ка поможинел аменге те ова спремна кеда ка завршинел о мирно периоди?
18 О Јехова панда акана духовно спреминела амен башо адава со ка овел. Ов водинела Мат. 24:45). Ама, секој амендар мора те керел пло дело те шај те бајрарел пли вера ко Јехова. (Читин Евреите 10:38, 39.)
е „верно хем разборито робо“ те дел амен духовно „храна ко право време“ те шај те овел амен са со ваљани аменге те ачхова зорале (19-20. Ко склад е лафенцар таро 1. Летописи 28:9, кола пучиба ваљани те пуча амен, хем соске?
19 Исто сар о цари о Аса, ваљани те рода е Јехова (2. Лет. 14:4; 15:1, 2). Амен почминѓем те рода е Јехова кеда сиклилем баши лесте хем кеда крстинѓем амен. Користинаја секоја прилика те бајрара амаро мангипе спрема о Јехова. Те шај те испитина амен дали понадари да кераја адава, шај те пуча амен: „Дали редовно џава ко состанокија?“ Ко состанокија добинаја сила понадари да те служина е Јеховаске хем те охрабрина амен амаре пхраленцар хем пхењенцар (Мат. 11:28). Исто аѓаар, шај те пуча амен: „Дали редовно проучинава и Библија? Ако живинеа заедно тле фамилијаја, дали секова курко иси тумен и Фамилијарно рат? Ако живинеа коркори, дали одвојнеа туке време лично те проучине? Хем дали деа тутар са те проповедине хем те сикаве е јаверен?“
20 Соске ваљани те пуча амен акала пучиба? И Библија вакерела кај о Јехова испитинела амаре мисле хем амаро вило, адалеске амен да ваљани те кера адава. (Читин 1. Летописи 28:9.) Ако дикхаја кај ваљани те кера несаве промене ко амаре целија, ставија или размислибе, ваљани те молина е Јехова те поможинел аменге те кера адала промене. Акана тано о време те спремина амен башо испитија со ка авен. Ма дозволин ништо те чхинавел тут мудро те користине акава време џикоте иси мир!
ГИЛИ 62 Неви гили
^ пас. 5 Дали живинеа ки пхув коте со шај слободно те служине е Јеховаске? Ако оја, сар користинеа акава мирно периоди? Ки акаја статија ка дикха сар шај те џа пало пример е царескоро тари Јуда о Аса хем е христијаненгоро таро прво веко. Ола мудро користинѓе о време кеда сине мир.
^ пас. 3 ОБЈАСНИМЕ ЛАФИЈА: О лафи „мир“ на значинела само кај нане војна. О хебрејско лафи исто аѓаар значинела шукар састипе, безбедност хем шукар состојба.
^ пас. 57 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: О цари о Аса цидинѓа пле баба тари бари положба со сине ла адалеске со поттикнинела сине е народо те клајнинел пе е ховавне девленге. Окола со поддржинена ле сине геле пало лескоро пример хем уништинѓе е идолен.
^ пас. 59 ОБЈАСНИМИ СЛИКА: Јекх брачно пари кова со ревно служинела е Девлеске поедноставинела пло живото те шај те служинел адари коте со иси побари потреба.