Џа ко тексто

СОВЕТИЈА БАШО ФАМИЛИЕ

Кер лафи тле чхавенцар башо алкохол

Кер лафи тле чхавенцар башо алкохол

 „Амари чхај сине ла шов берш кеда прво пути керѓем лаја лафи башо алкохол. Изненадинѓа амен адава со ој џанела сине бут повише таро адава со очекујнѓем“ (Александар).

 Со ваљани те џане

 Бут тано важно те кере тле чхавенцар лафи башо алкохол. Ма аџикер тло чхаво те бајрол те шај те кере леа лафи баши акаја тема. О Хамити тари Русија вакерела: „Ваљани сине бут порано те кера лафи амаре чхавеа башо адава кај о алкохол ваљани те користинел пе умерено. Акава халиљум откеда дознајнѓум кај ов редовно пиела панда таро 13 берш. Адава сине пхари лекција манге“.

 Соске акава тано важно туке да?

  •   О чхаве ки школа, о рекламе хем и телевизија шај те влијајнен упро адава саво стави ка овел тле чхаве спрема о алкохол.

  •   Спрема јекх понево истражување колесте сине вклучиме 4.219 ученикија ки Македонија, 18 отсто таро чхаве хем 9 отсто таро чхаја со иси лен 15 берш користинена алкохол најхари јекх пути ко курко.

 Адалеске, на чудинаја амен адава со о експертија ко здравство советинена е родителен те сикавен пумаре чхавен башо последице таро алкохол панда џикоте тане тикне. Сар шај ту да те кере адава?

 Со шај те кере

 Англедер размислин башо адава со шај те пучел тут тло чхаво. О тикне чхаве мангена те џанен бут, а о побаре чхаве мангена те џанен панда повише. Адалеске тано шукар панда англедер те спремине тут те шај те џане сар те одговорине ленге. На пример:

  •   Ако тло чхаво мангела те џанел саво вкус иси ле о алкохол, шај те вакере леске кај и мол тани слично сар шутало овошно соко хем кај о пиво тано ќерко.

  •   Ако тло чхаво мангела те пробинел алкохол, шај те вакере леске кај о алкохол нане чхавенге адалеске сој бут јако, хем кај лескоро тело нашти те издржинел адава. Вакер леске несаве последице. Иако окова со пиела осетинела пе поопуштено, ако пиела повише, шај те овел ле вртоглавица, те понашинел пе неразумно хем те вакерел буќа коленге покасно ка каинел пе (Изреки 23:29-35).

 Сикљов нешто повише. И Библија вакерела: „О гоѓавер мануш постапинела спрема адава со џанела“ (Изреки 13:16). Дознајн повише башо користибе алкохол, башо законија хем о законска ограничувања со иси ки тли пхув. Аѓаар ка ове шукар спремимо те шај те поможине тле чхавеске.

 Почмин разговор баши акаја тема. О Марк тари Британија, кова сој родители, вакерела: „О чхаве нане сигурна сој шукар, а со на кеда керела пе лафи башо алкохол. Јекх пути пучљум мле чхаве коле со иси ле офто берш со мислинела — дали тано исправно или погрешно те пиел пе алкохол. Пучљум ле акава пучибе ко јекх шукар хем пријатно разговор. Адава поможинѓа леске слободно те вакерел со мислинела“.

 Кер лафи тле чхавеа повише пути башо алкохол те шај те хаљовел кобор тано адава сериозно. Ко склад лескере бершенцар, кер лафи баши акаја тема кеда сикавеа ле хем башо јавера важна буќа сар, на пример, башо интимна односија или башо адава сар те пазинел ко сообраќај.

 Ов шукар пример. О чхаве тане сар сунѓери — приминена са со случинела пе околу ленде. А о истражувања сикавена кај о родителија шај те овел лен најбаро влијание упри ленде. Акава значинела кај, ако пиеа алкохол те шај те смирине тут или те циде тутар о стрес, тло чхаво ка мислинел песке кај о алкохол тано решение башо проблемија ко живото. Адалеске, де шукар пример тле чхавенге аѓаар со ка постапине одговорно кеда керела пе лафи башо пијбе алкохол.

Тло шукар пример ка поможинел тле чхавенге те сикљовен сар те дикхен ко алкохол