Оја. Иако и Библија нане научно лил, ој тани точно кеда керела лафи башо научна буќа. Те дикха некобор примерија кола со сикавена кај и Библија тани ко склад е наукаја хем кај иси ки лате научна фактија кола со бут разликујнена пе таро верувања буте манушенгере со живинѓе ко време кеда сине пишими.

•   О универзум сине ле почеток (1. Мојсеева 1:1). Различно таро адава, ко пурано време верујнена сине кај о универзум нане створимо, него уло таро јекх хаос со више постојнела сине. О Вавилонција верујнена сине кај о универзум тано бијамо таро девела кола со авена таро дуј океанија. Јавера легенде вакерена кај о универзум уло таро џиновско јаро.

•   Ко универзум на владинена несаве девела спрема пло моментално расположение, наместо адава иси утврдиме природна законија (Јов 38:33; Еремија 33:25). Легенде таро цело свето вакерена кај о мануша тане бизи помош англо непредвидлива девела со понекогаш нане лен нисави милост.

•   И Пхув на икерела пе ко ништо (Јов 26:7). Бут мануша таро пурано време верујнена сине кај о свето тано рамно плоча со икерела ла несаво животно сар на пример желка.

•   О пани таро океанија хем таро јавера тхана коте со иси пани испаринела хем пало адава палем иранела пе ки Пхув сар бршим, ив или кукудик хем адалеске ко реке хем ко изворија иси пани (Јов 36:27, 28; Проповедник 1:7; Исаија 55:10; Амос 9:6). Ки Грција ко пурано време о народо мислинела сине кај о реке авена таро океанија сој тели пхув, а ко акава верујнена сине са џи ко 18 веко.

•   О планине менинена пе, на ачховена иста, а о авдисутне планине некогаш сине тело пани (Псалм 104:6, 8). Ама, несаве легенде вакерена кај о девела керѓе о планине аѓаар сар со џанаја лен авдиве.

•   И хигиена аракхела о састипе. Ко Закони со денѓа о Девел е Израелцонге пишинела сине кај секова јекх со ка пипинел муло тело ваљани сине темелно те тховел пе, а окола со сине лен несаво заразно насвалипа ваљани сине те чхивен пе ко карантин. Исто аѓаар ваљани сине те парунен о измет ки пхув (3. Мојсеева 11:28; 13:1-5; 5. Мојсеева 23:13). Интересно тано со ко време е Египќаненгоро сасљарена сине пхравди рана смесаја коте со сине манушикано измет.

 Ако шукар дикхаја адава со вакерела и Библија, ка дикха кај о одговор тано на. Аке некобор погрешна мислиба сој вообичаена баши научно точност е Библијакири:

 Погрешно мислибе: И Библија вакерела кај о универзум сине створимо ко периоди таро шов диве по 24 саатија.

 Чачипа: И Библија на вакерела кеда точно о Девел створинѓа о универзум (1. Мојсеева 1:1). Исто аѓаар, о диве е створибаскере коленге со керела пе лафи ко прво поглавје тари 1. Мојсеева тане периодија коленге со нане вакердо кобор време трајнѓе. Уствари, цело периоди коте со сине створимо о небо хем и Пхув, исто аѓаар викинела пе јекх „диве“ (1. Мојсеева 2:4).

 Погрешно мислибе: И Библија вакерела кај о растенија сине створиме англедер о Кхам. Ама бизо Кхам нашти те овел фотосинтеза (1. Мојсеева 1:11, 16).

 Чачипа: И Библија вакерела кај о Кхам, кова тано јекх таро черења, сине створимо англедер о растенија (1. Мојсеева 1:1). Ко прво диве, јавере лафенцар ко прво периоди таро створибе, и Пхув добинѓа светло таро Кхам, ама адава светло сине мутно. Хари по хари и атмосфера расчистинѓа пе, а ко трито диве о светло сине доволно силно те шај те почминел пе о процес фотосинтеза (1. Мојсеева 1:3-5, 12, 13). Чак покасно о Кхам шај те дикхел пе сине јасно тари Пхув (1. Мојсеева 1:16).

 Погрешно мислибе: И Библија вакерела кај о Кхам вртинела пе околу и Пхув.

 Чачипа: Ко Проповедник 1:5 пишинела: „О Кхам икљола, о Кхам перела, а пало адава сигате иранела пе ко тхан котар со икљола“. Ама, акава опишинела само о движибе е Кхамескоро аѓаар сар со дикхјола тари Пхув. Чак авдиве да користинена пе о лафија „о Кхам икљола“ хем „о Кхам перела“ иако џанѓола пе кај и Пхув вртинела пе околу о Кхам.

 Погрешно мислибе: И Библија вакерела кај и Пхув тани рамно.

 Чачипа: Ки Библија и фраза „крајо е пхувјакоро“ користинела пе сар синоними башо најдур тхана ки Пхув. Сепак, акава на значинела кај и Пхув тани рамно хем кај иси ла крајо (Дела 1:8). Кеда спомнинела пе о лафи „о штар краја е пхувјакере“ адава тано израз колеа со мислинела пе ко цело свето. Авдиве да користинаја слично фраза: „О штар стране е светоскере“ (Исаија 11:12; Лука 13:29).