1. Savo stavi sprema i buti isi bute manušen?

SAVO stavi sprema i buti isi poviše manušen ko than kote so živinea? Ko but phuvja, o manuša kerena ponaporno buti hem poviše vreme taro bilo keda angleder. O manuša so kerena but buti, but puti nane len dovolno vreme te odmorinen pe, te oven pumare familijaja hem te zadovolinen pumare duhovna potrebe (Prop. 2:23). Tari javer strana, nesave manuša ni hari na mangena te keren buti hem stalno rodena peske pričine te na keren buti (Izr. 26:13, 14).

2-3. Savo primer dena amen o Jehova hem o Isus keda kerela pe lafi baši buti?

² But manuša ko sveto ili kerena but buti ili na kerena dovolno buti. Ama, razmislin bašo Jehova hem o Isus kolen so isi len ispravno stavi baši buti. Amen džanaja kaj o Jehova mangela te kerel buti. O Isus jasno potvrdingja adava keda vakergja: „Mo Dad kerela buti sa dži akana, hem me da kerava buti“ (Jovan 5:17). Razmislin kobor bari buti kergja o Devel džikote stvoringja but angelija, zvezde hem planete ki bari vselena. Osven adava, o Jehova kergja but šuže bukja akate ki Phuv. Jekh psalmisti sine le pravo keda vakergja: „Kobor tane but o bukja so kergjan, o Jehova! Sa tane mudro kerde tutar, pherdi tani i Phuv e bukjencar so kergjan len“ (Ps. 104:24).

³ O Isus džala sine palo primer ple Dadeskoro. Keda o Jehova stvoringja o nebo, o Isus kerela sine buti zaedno lea sar „vešto graditeli“ (Izr. 8:27-31). But pokasno, džikote sine ki Phuv, o Isus isto agjaar but šukar završingja pli zadača koja so dengja le o Devel. Ustvari, adaja buti sine leske sar hrana soske uživinela sine ki late. Hem adaleske so but šukar završingja pli zadača  ki Phuv, o manuša šaj sine jasno te dikhen kaj sine bičhaldo taro Devel (Jovan 4:34; 5:36; 14:10).

4. So šaj te sikljova taro Jehova hem taro Isus bašo odmor?

⁴ Dali adava so o Jehova hem o Isus dengje amen primer baši buti značinela kaj nane potrebno te odmorina amen? Ni hari. I Biblija vakerela kaj otkeda o Jehova stvoringja o nebo hem i Phuv, čhinavgja te kerel buti hem kaj počmingja te odmorinel pe (2. Moj. 31:17). Ki koja smisla o Jehova odmorinela pe? Adaleske so o Jehova nikogaš na umorinela pe hem na valjani leske fizičko odmor, jasno tano kaj ov čhinavgja te stvorinel hem kaj odvojngja peske vreme te uživinel ko adava so kergja. O Isus da naporno kergja buti džikote sine ki Phuv, ama odvojnela sine vreme te odmorinel pe hem te uživinel ko hajbe ple amalencar (Mat. 14:13; Luka 7:34).

5. Soj tano pharo bute Devleskere slugenge?

⁵ I Biblija pottikninela e Devleskere slugen te uživinen ki buti. Ola valjani te oven bukjarne, a na mrzale (Izr. 15:19). Šaj kerea buti te šaj te grižine tut tle familijake. Osven adava, sa e Hristoseskere učenikon isi len odgovornost te propovedinen o šukar haberi. Ama, valjani isto agjaar dovolno te odmorine tut. Dali ponekogaš tuke pharo te arakhe ramnoteža bašo adava kobor vreme trošinea ki buti, ki služba hem ko odmor? So ka pomožinel amenge te odlučina kobor vreme ka kera buti, a kobor vreme ka odmorina?

6. Sar o stihija taro Marko 6:30-34 sikavena kaj e Isuse sine le uramnoteženo stavi sprema i buti hem o odmor?

⁶ But tano važno te ovel amen uramnoteženo stavi sprema i buti. O cari o Solomon pišingja: „Sa isi le plo vreme“. Ov spomningja sadibe, gradibe, rojbe, asajbe, khelibe hem javera aktivnostija (Prop. 3:1-8). Jasno tano kaj i buti hem o odmor tane duj važna bukja ko amaro životo. E Isuse sine le uramnoteženo stavi baši buti hem bašo odmor. Ki jekh prilika, o apostolija sine doborom but zafatime propovedibaja so čak na sine len vreme te han maro. Tegani o Isus vakergja lenge: „Aven mancar ko jekh than kote so nane nikoj hem odmorinen tumen hari“. (Čitin Marko 6:30-34.) Iako le hem leskere učenikon na sine len prilika te odmorinen pe sekogaš keda ka mangen, o Isus džanlja kaj lenge valjanela sine odmor.

7. Soske tano šukar te džana nešto poviše bašo sabat soj spomnimo ko e Mojseeskoro zakoni?

⁷ Ponekogaš, sarinenge valjanela odmor ili promena taro bukja so kerena pe sekova dive. Adava dikhela pe tari jekh zapoved so dengja la o Jehova ple narodoske ko purano vreme — te ikeren o sabat, e kurkeskoro dive bašo odmor *. Iako amen avdive na valjani te ikera e Mojseeskoro zakoni, šukar tano te džana so pišinela ki leste bašo sabat. Adava ka pomožinel amenge te ispitina dali isi amen ispravno stavi sprema i buti hem o odmor.

8. Sprema 2. Mojseeva 31:12-15, soske sine dendo o sabat?

⁸ E Devleskoro Lafi vakerela kaj, otkeda stvoringja šov „dive“, o Devel počmingja te odmorinel, javere lafencar, čhinavgja te stvorinel materijalna bukja ki Phuv (1. Moj. 2:2). Ama, o Jehova mangela te kerel buti, hem adaleske prodolžingja te kerel buti ko javera načinija (Jovan 5:17). Keda dengja e Izraelconge o zakoni bašo sabat, o Jehova vakergja te keren šov dive buti, a te  odmorinen sekova eftato dive, slično sar e Jehovaskoro dive bašo odmor koleske so pišinela ki 1. Mojseeva. O Devel vakergja kaj o sabat tano znako maškar leste hem o Izraelcija. Adava sine dive „bašo celosno odmor, sveto e Jehovaske“. (Čitin 2. Mojseeva 31:12-15.) Nikoj na smejnela sine te kerel buti adava dive, ni o čhave, ni o robija, pa čak ni o domašna životne (2. Moj. 20:10). Agjaar e Devleskere slugen šaj sine te ovel poviše vreme bašo duhovna aktivnostija.

9. Savo pogrešno stavi bašo sabat sine nesave manušen ko vreme e Isuseskoro?

⁹ O zakoni bašo sabat sine but korisno e Devleskere narodoske. Ama, but verska vodačija ko vreme e Isuseskoro čhivena sine but stroga pravilija bašo adava sar valjani te ikerel pe adava zakoni. Ola vakerena sine kaj ko sabat nikoj na smejnela sine te čhinel ni nekobor zrnija giv te hal, a ni te sasljarel nekas soj nasvalo (Mar. 2:23-27; 3:2-5). Asavke stavija sine sprotivna taro adava so mangela o Devel, hem o Isus jasno vakergja adava okolenge so šunena le sine.

10. Sprema Matej 12:9-12, savo stavi sine e Isuse bašo sabat?

¹⁰ O Isus hem leskere sledbenikija so sine Evreija ikerena sine o sabat soske sine lenge dendo e Mojseeskoro zakoni. * Ama o Isus sikavgja lafencar hem postapkencar kaj nane pogrešno ko adava dive te kerel pe šukaripe e javerenge. Ov jasno vakergja: „Dozvolimo tano te kerel pe šukaripe ki sabota“. (Čitin Matej 12:9-12.) Ov na mislingja  kaj adalea so kerela pe šukaripe e javerenge phagjela pe o zakoni bašo sabat. Ple postapkencar o Isus sikavgja kaj haljola koja tani jekh but važno pričina soske valjani sine te ikerel pe adava zakoni. Adaleske so odmorinena sine tari buti koja so kerela pe sine sekova dive, e Devleskere sluge šaj sine te koncentririnen pe ko duhovna aktivnostija. O Isus barilo ki familija koja so ikerela sine o sabat te šaj te ovel popaše e Devlea. Adava dikhela pe taro lafija soj pišime baši leste: „[O Isus] alo ko Nazaret, kote so barilo. Sprema plo običaj khuvgja ki sinagoga ko sabat, hem uštilo te čitinel“ (Luka 4:15-19).

11. Koj dengja šukar primer e Isuseske baši buti?

¹¹ Džikote o Josif sikavela sine e Isuse bašo stolarsko zanati, ov sigurno sikavela le sine bašo adava da savo stavi isi e Jehova sprema i buti (Mat. 13:55, 56). Osven adava, o Isus dikhela sine sar o Josif naporno kerela buti sekova dive te šaj te grižinel pe ple bare familijake. Interesno tano adava so o Isus pokasno vakergja ple učenikonge: „O rabotniko tano dostojno baši pli plata“ (Luka 10:7). Sprema adava, o Isus džanela sine so značinela naporno te kerel pe buti.

12. Kola stihija sikavena savo stavi sine e Pavle sprema i naporno buti?

¹² Slično sine e Pavlea. Najvažno zadača sine leske te svedočinel e javerenge bašo Isus hem te vakerel lenge leskere pouke. Sepak, o Pavle isto agjaar kerela sine buti te šaj te izdržinel pe. Ov vakergja e phralenge taro Solun: „Dive hem rat phare hem naporno kergjem buti te šaj te na ova ko tovar nikaske tumendar“ (2. Sol. 3:8; Dela 20:34, 35). Keda pišingja kaj naporno kergja buti, o Pavle šaj mislingja ko keribe šatorija. Džikote sine ko Korint, ov ačhilo ko Akila hem ki Priskila. Adaleske so ola da kerena sine šatorija ov lencar kerela sine buti. Adava so o Pavle kerela sine buti „dive hem rat“ na značinela kaj kerela sine buti bizo te čhinavel. Na primer, ko sabat ov na kerela sine šatorija. Adava dive koristinela le sine te svedočinel e Evreenge, kola so isto agjaar na kerena sine buti ko sabat (Dela 13:14-16, 42-44, fus.; 16:13, fus.; 18:1-4, fus.).

13. So šaj te sikljova taro primer e Pavleskoro?

¹³ O apostol Pavle dengja amen šužo primer. Iako mora sine te kerel buti te šaj te izdržinel pe, ov odvojnela sine vreme redovno te učestvujnel ki „sveto buti bašo propovedibe o šukar haberi bašo Devel“ (Rim. 15:16; 2. Kor. 11:23). O Pavle pottikninela sine e javeren da redovno te propovedinen. Adaleske, o Akila hem i Priskila sine leskere „sorabotnikija ko Hristos“ (Rim. 12:11; 16:3). O apostol Pavle pišingja: „Ako nekoj na mangela te kerel buti, ni ma te hal!“ (2. Sol. 3:10). Ama o Jehova isto agjaar pottikningja le te pišinel e Korinkjanenge te oven „zafatime ki buti e Gospodareske“ (1. Kor. 15:58; 2. Kor. 9:8).

14. So mislingja o Isus keda vakergja o lafija soj pišime ko Jovan 14:12?

¹⁴ I najvažno buti so šaj te kera la avdive tani te propovedina hem te pomožina e javerenge te oven e Hristoseskere učenikija. Ustvari, o Isus prorokujngja kaj leskere učenikija ka keren čak pobare bukja taro adala ov so kergja! (Čitin Jovan 14:12.) Adalea na mislingja kaj leskere sledbenikija ka keren pobare čudija lestar, nego kaj ka propovedinen ko but pobaro podračje, but poviše manušenge hem but poviše vreme lestar.

15. Kola pučiba valjani te puča amen, hem soske?

¹⁵ Ako kerea buti, puč tut: „Dali ki buti sium pendžardo sar vredno rabotniko? Dali kerava i buti ko vreme hem najšukar so šaj?“ Ako šaj te odgovorine oja ko akala pučiba, tegani verojatno e šefe isi le doverba ki tute. Isto agjaar, adalea pomožinea tle  kolegenge te oven pospremna te šunen o šukar haberi. A bašo adava sar kerea tli služba, šaj te puče tut akala pučiba: „Dali sium pendžardo sar nekoj so vredno kerela i služba? Dali šukar spreminava man angleder te džav ki služba? Dali sigate posetinava e manušen so sikavgje interes? Hem dali redovno učestvujnava ko različna granke ki služba propovedibaske?“ Ako šaj te odgovorine oja, sigurno uživinea ki služba.

16. Sar o stavi e Isuseskoro hem e apostolengoro sprema o odmor razlikujnela pe taro stavi bute manušengoro avdive?

¹⁶ O Isus džanlja kaj leske hem e apostolenge ponekogaš valjani sine odmor. Ama, but manuša taro adava vreme hem but džene avdive tane slična sar o barvalo manuš tari sporedba e Isuseskiri. Adava manuš vakerela sine peske: „Odmorin, ha, pi hem uživin!“ (Luka 12:19; 2. Tim. 3:4). Ov mislingja peske kaj o odmor hem o zadovolstvija tane najvažna ko životo. Sprotivno lestar, e Isuseske hem e apostolenge na sine lenge najvažno te ugodinen peske.

17. Sar amen avdive koristinaja amaro slobodno vreme?

¹⁷ Avdive amen trudinaja amen te dža palo primer e Isuseskoro agjaar so o slobodno vreme na koristinaja le samo bašo odmor, nego hem te svedočina e javerenge hem te ova prisutna ko amare sostanokija. Ustvari, amenge tano but važno te dža ki služba hem te ova prisutna ko amare sostanokija hem adaleske keraja sa so šaj redovno te učestvujna ko akala duhovna aktivnostija (Evr. 10:24, 25). Čak keda siem negde ko odmor, amen ponadari da džaja ko sostanokija hem svedočinaja e javerenge sekogaš keda isi amen prilika bašo adava (2. Tim. 4:2).

18. So mangela amaro Cari, o Isus Hristos, te kera?

¹⁸ But siem blagodarna so amaro Cari, o Isus Hristos, na adžikerela amendar poviše taro adava so šaj te kera hem pomožinela amenge te ovel amen ispravno stavi sprema i buti hem o odmor! (Evr. 4:15). Ov mangela te odmorina keda adava valjani amenge. Isto agjaar, mangela vredno te kera buti te šaj te grižina amen bašo amare materijalna potrebe hem te učestvujna ki propovedničko aktivnost koja so anela amenge bahtalipe. Ki javer statija ka kera lafi bašo adava so kergja o Isus te šaj te oslobodinel amen taro jekh surovo ropstvo.