1, 2. a) Kola tane nesave pričine soske o manuša ko sveto tane odvojme? b) Bašo kola pučiba ka dobina odgovor ki akaja statija?

JEKH phen tari južno Evropa vakerela: „Panda taro tiknipe dikhava sine samo nepravde. Adaleske sium sine protiv o političko sistem ki mli phuv hem poddržinava sine politička protestija. Ustvari, but berša sium sine džuvli jekhe teroristeskiri“. Jekh phral taro južno delo tari Afrika objasninela soske angleder sine nasilno: „Mislinava sine kaj mlo pleme tano pošukar taro javera hem uljum členi ki jekh političko partija. Siem sine sikavde te mudara amare protivnikon kopjea — čak okolen taro amaro pleme kola so poddržinena sine javera politička partie“. Jekh phen tari centralno Evropa vakerela: „Sine man but predrasude hem mrzinava sine sarinen so sine tari javer nacionalnost ili religija“.

² Avdive, sa poviše manuša isi len asavko stavi. But politička grupe koristinena nasilstvo te šaj te dobinen nezavisnost. E manušenge tano normalno te akošen pe baši politika. A ko but phuvja, sa poviše manuša lošno ponašinena pe e stranconcar. Isto sar so prorokujngja  i Biblija o manuša ko posledna dive „nane te oven spremna bašo bilo savo dogovor“ (2. Tim. 3:1, 3). Sar šaj e Devleskere sluge te ačhoven ko jekhipe ko akava sveto kote so o manuša tane sa poviše odvojme? Šaj but te sikljova taro primer e Isuseskoro. Ko leskoro da vreme sine podelbe maškar o manuša adaleske so sine len različna politička stavija. Ki akaja statija ka dobina o odgovorija bašo trin pučiba: Soske o Isus na manglja te poddržinel nijekh političko grupa? Sar sikavgja o Isus kaj e Devleskere sluge na valjani te len strana ko nijekh političko problemi? Hem sar o Isus sikavgja amen kaj nikogaš na valjani te ova nasilna?

3, 4. a) So adžikerena sine but Evreija ko vreme e Isuseskoro? b) Sar vlijajngje adala stavija upro e Isuseskere učenikija?

³ But Evreija kaske so propovedingja o Isus mangena sine te oven slobodna taro Rimjanja. O evrejska zelotija, jekh fanatičko političko grupa, kerena sine sa te šaj te bajraren akaja želba ko manuša. But zelotija sledinena sine jekhe manuše so vikinela pe sine Juda o Galilejco kova so živinela sine ko vreme e Isuseskoro. O Juda sine hovavno mesija kova so hovavgja bute manušen. O evrejsko istoričari o Josif Flavij, pišingja kaj o Juda o Galilejco pottikninela sine e Evreen te borinen pe protiv o rimska vlastija hem vakergja kaj tane kukavice okola so platinena sine danok e Rimjanenge. Ko krajo o Rimjanja mudargje e Juda (Dela 5:37). Nesave zelotija čak ule nasilna te šaj te ispolninen ple celija.

⁴ But džene taro Evreija edvaj adžikerena sine te avel o Mesija. Ola mislinena sine kaj o Mesija ka oslobodinel len taro Rimjanja hem kaj ka kerel o Izraelcija palem te oven baro narodo (Luka 2:38; 3:15). But džene verujnena sine kaj o Mesija ka kerel carstvo ko Izrael hem kaj tegani sa o Evreija so živinena ko različna thana ko celo sveto ka iranen pe ki pli phuv. Čak o Jovan Krstitel jekh puti pučlja e Isuse: „Tu li sian adava so valjani te avel ili te adžikera nekas javere?“ (Mat. 11:2, 3). Šaj o Jovan pučlja pe dali nekoj javer ka avel te oslobodinel e Evreen. Palo nesavo vreme, ko drumo bašo Emaus, duj učenikija e Isuseskere arakhle pe lea otkeda voskresningja. Len sine len nadež kaj o Isus ka oslobodinel o Izrael. (Čitin Luka 24:21.) Kratko palo adava, o apostolija pučle e Isuse: „Gospodare, dali ko akava vreme ka obnovine o carstvo e Izraeleske?“ (Dela 1:6).

5. a) Soske o manuša tari Galileja mangle o Isus te ovel lenge cari? b) Sar o Isus isprajngja lengoro razmisluvanje?

⁵ O Evreija adžikerena sine o Mesija te rešinel lengere problemija. Šaj adaleske o manuša tari Galileja mangle o Isus te ovel lengoro cari. Sigurno mislinena sine kaj ov ka ovel najšukar vodači. Ov sine najšukar govorniko, šaj sine te sasljarel e nasvalen hem šaj sine te del hajbaske e bokhalenge. Otkeda o Isus dengja hajbaske otprilika 5.000 muršenge, o narodo sine vooduševimo. O Isus halilo so mangle o manuša te keren. I Biblija vakerela: „O Isus, adaleske so džanlja kaj mangena te aven, te astaren le hem te keren le cari, palem cidingja pe ki planina te ovel korkori“ (Jovan 6:10-15). O javer dive, o manuša verojatno smiringje pe. Tegani o Isus objasningja lenge kaj na alo te zadovolinel  lengere materijalna potrebe nego te sikavel len bašo e Devleskoro Carstvo. Ov vakergja lenge: „Ma keren buti bašo hajbe so našavgjovela, nego bašo hajbe so ačhovela bašo večno životo“ (Jovan 6:25-27).

6. Sar o Isus jasno sikavgja kaj na mangela političko mokj ki Phuv? (Dikh i slika ko početok tari statija.)

⁶ Kratko angleder te merel, o Isus halilo kaj nesave taro leskere sledbenikija verujnena sine kaj ov ka počminel te vladinel sar cari ko Erusalim. O Isus vakergja lenge i sporedba bašo mine te šaj te pomožinel lenge te haljoven kaj adava nane te ovel. I sporedba kerela lafi bašo „jekh manuš tari kralsko familija“ kova so valjani te džal ki jekh dur phuv hem adari te ačhovel poviše vreme. Keda vakergja akaja sporedba o Isus mislingja ki peste (Luka 19:11-13, 15). Isto agjaar, ov jasno vakergja e rimsko upraviteleske o Pontij Pilat kaj nane tari nikaskiri strana ki politika. O Pilat pučlja e Isuse: „Dali tu sian o cari e Evreengoro?“ (Jovan 18:33). Šaj darala sine kaj o Isus ka pottikninel e manušen te buninen pe protiv o Rimjanja. Ama, o Isus odgovoringja leske: „Mlo Carstvo nane delo taro akava sveto“ (Jovan 18:36). O Isus na manglja te mešinel pe ki politika soske leskoro Carstvo ka ovel ko nebo. Ov vakergja kaj alo ki Phuv te svedočinel bašo čačipe. (Čitin Jovan 18:37.)

7. Soske šaj te ovel pharo čak ko amaro vilo te na poddržina nijekh političko grupa?

⁷ O Isus halilo koja sine leskiri zadača. Ako amen da haljovaja koja tani amari zadača, nane te poddržina nijekhe političko grupa, čak ni ko amaro vilo. Akava nane sekogaš lokho. Jekh patuvačko nadgledniko vakerela: „E manušen ko amaro podračje isi len sa poekstremna stavija. But tane gorda ple nacijaja hem mislinena kaj ka ovel lenge pošukar ako lengoro narodo vladinela upri lende. Ama, šukar tano so o phralja ačhovena ko jekhipe agjaar  so ponadari da propovedinena o šukar haberi bašo Carstvo. Len isi len doverba kaj o Devel ka rešinel o nepravde hem o javera problemija so isi amen“.

8. Save nepravde trpinena sine but Evreija ko vreme e Isuseskoro?

⁸ Keda o manuša dikhena o nepravde so isi okolu lende, ola but puti počminena poviše te interesinen pe baši politika. Ko vreme e Isuseskoro, o platibe danok sine važno političko problemi. Ustvari, o Juda o Galilejco, buningja pe protiv o rimska vlastija soske o Rimjanja kergje popis e narodoske te šaj te oven sigurna kaj sarine platinena danok. A sine but danokija, sar soj danok bašo than hem danok bašo kher. Isto agjaar, o danočnikija sine but rumime, a adava kerela sine o problemi te ovel panda pobaro. Ola ponekogaš platinena sine te šaj te ovel len pobari vlast sar danočnikija hem palo adava koristinena sine pli vlast te zarabotinen poviše pare. O Zakhej, o glavno danočniko ko Erihon, ulo barvalo adaleske so terinela sine e manušen te platinen but pare (Luka 19:2, 8).

9, 10. a) Sar e Isuseskere dušmanja mangle te čhiven le te mešinel pe ko jekh političko problemi? b) So sikljovaja taro e Isuseskoro odgovor? (Dikh i slika ko početok tari statija.)

⁹ E Isuseskere dušmanja mangle te čhiven le te mešinel pe ko problemi bašo platibe danok. Ola pučle le dali valjani te platinel pe „danok e cezareske“, danok kova so sine jekh denarij hem valjani sine sa o Evreija te platinel le. (Čitin Matej 22:16-18.) O Evreija but mrzinena sine akava danok soske setinkerela len sine kaj o Rimjanja vladinena upri lende. O „sledbenikija e Irodeskere“, kola so poddržinena sine e Irodeskere politička stavija, mislinena sine kaj ako o Isus vakerela te na platinel pe o danok, šaj sine te krivinen le kaj tano dušmani e Rimsko Carstvoske. Ama, ako vakerela sine kaj valjani te platinel pe o danok, o manuša šaj sine te čhinaven te džan pali leste. So kergja o Isus?

¹⁰ O Isus pazingja te na mešinel pe ko akava problemi. Ov vakergja: „Iranen e cezareskoro e cezareske, a e Devleskoro e Devleske“ (Mat. 22:21). O Isus džanela sine kaj but danočnikija tane rumime, ama ov na koncentririnela pe sine ko adava. Namesto adava, leske sine najvažno e Devleskoro Carstvo — o čačutno rešenie bašo manušikane problemija. Adalea o Isus dengja amenge šukar primer. Na valjani te la strana ko politička problemija, čak ako izgledinela amenge kaj jekh strana tani ko pravo, a i javer na. E čačutne hristijanenge tano najvažno e Devleskoro Carstvo hem adava so vakerela o Devel kaj tano ispravno. Adaleske, keda kerela pe nešto so šaj te izgledinel sar nepravda, na valjani ni ko amare misle a ni lafencar te la nekaskiri strana (Mat. 6:33).

11. Kova tano o najšukar način te borina amen protiv o nepravde?

¹¹ But džene taro e Jehovaskere svedokija uspejngje te otfrlinen o silna politička stavija so sine len. Na primer, angleder te džanel o čačipe, jekh phen tari Velika Britanija završingja fakulteti baši sociologija hem adaleske sine la ekstremna politička stavija. Oj vakerela: „Mangava sine te borinav man bašo pravija e manušengere  tari kali rasa adaleske so kerena pe sine amenge but nepravde. Iako lokhe pobedinava sine e javeren ko politička debate, ponadari da sium sine razočarimi. Na haljovava sine kaj o predrasude baši rasa valjani sine celosno te ciden pe taro vile e manušengere. Ama, keda počmingjum te proučinav i Biblija, haliljum kaj valjani te počminav taro mlo vilo“. Koj pomožingja lake te uspejnel ko adava? Jekh phen tari parni rasa. Oj strplivo pomožingja lake te meninel plo stavi ko vilo. Oj ponadari vakerela: „Akana služinava sar opšto pioneri ko sobranie ki znakovno čhib hem sikljovava te propovedinav sa e manušenge“.

12. Taro savo „kvasaco“ vakergja o Isus ple učenikonge te arakhen pe?

¹² Ko vreme e Isuseskoro, o verska vodačija but puti poddržinena sine nesavi političko grupa. Na primer, ko jekh istorisko lil pišinela kaj tegani o Evreija sine delime ko verska grupe kola so sine slična sar o politička partie avdive (Dai­ly Life in Palestine at the Time of Christ). Adaleske o Isus predupredingja ple učenikon: „Phraven tumare jakhja, pazinen tumen taro kvasaco e fariseengoro hem taro kvasaco e Irodeskoro“ (Mar. 8:15). Keda o Isus spomningja e Irode, ov verojatno mislinela sine ko sledbenikija e Irodeskere. I javer grupa, o fariseija, mangena sine o Evreija te oven nezavisna taro Rimsko Carstvo. Sprema o izveštaj taro Matej, o Isus ki adaja prilika isto agjaar spomningja e sadukeen. Ola mangena sine o Rimjanja te ačhoven ki vlast soske agjaar ka šaj sine te ačhoven ki pli bari položba. O Isus predupredingja ple učenikon te arakhen pe taro „kvasaco“, ili o sikljojba taro akala trin grupe (Mat. 16:6, 12). Interesno tano adava so o Isus dengja akava predupreduvanje kratko otkeda o manuša mangle te keren le cari.

13, 14. a) Sar o politička hem o religiozna pučiba angje dži ko nasilstvo hem nepravde? b) Soske nikogaš na valjani te ova nasilna, čak keda trpinaja nepravda? (Dikh i slika ko početok tari statija.)

¹³ Keda i religija mešinela pe ki politika, adava but puti anela dži ko nasilstvo. O Isus sikavgja ple učenikon ni najhari te na mešinen pe ki politika. Adava sine jekh pričina soske o glavna sveštenikija hem o fariseija mangle te mudaren e Isuse. Ola darana sine kaj o manuša ka šunen le hem nane više te džan pali lende. Ako ovela sine adava, ka našaven sine pli religiozno hem političko mokj. Ola vakergje: „Ako mukhaja le agjaar, sarine ka verujnen ki leste, tegani ka aven o Rimjanja hem ka len amendar amaro hrami hem amare narodo“ (Jovan 11:48). Adaleske, o prvosvešteniko o Kajafa kergja plani te mudaren e Isuse (Jovan 11:49-53; 18:14).

¹⁴ O Kajafa adžikergja te rakjol hem tegani bičhalgja vojnikon te astaren e Isuse. Ama, o Isus džanlja kaj mangena te mudaren le. Adaleske, ki posledno večera ple apostolencar, o Isus vakergja lenge te kinen peske mačija. Len sine  len duj mačija hem adava sine dovolno te sikavel len jekh važno pouka (Luka 22:36-38). Pokasno adaja rat, keda jekh grupa manuša ale te astaren e Isuse, o Petar doborom but holjangja baši adaja nepravda so čak ikalgja mači hem napadingja jekhe lendar (Jovan 18:10). Ama o Isus vakergja e Petareske: „Iran tlo mači ko leskoro than, soske sekoj so ka koristinel mači protiv nekaste, taro mači ka merel“ (Mat. 26:52, 53). Savi važno pouka sikavgja o Isus ple učenikon? Kaj na valjani te oven delo taro sveto. Baši akaja buti molingja pe o Isus porano adaja rat. (Čitin Jovan 17:16.) Samo e Devle isi le pravo te borinel pe protiv o nepravde.

15, 16. a) Sar e Devleskoro Lafi pomožingja e čačutne hristijanenge? b) Savi razlika dikhela o Jehova ko avdisutno sveto?

¹⁵ I phen tari južno Evropa kola so spomningjem la angleder siklili akaja pouka. Oj vakerela: „Haliljum kaj o nasilstvo na anela pravda. Dikhljum kaj okola so kerena nasilstvo but puti ko krajo merena. A but javera ikerena holi ki peste hem razočarinena pe. But sium bahtali so sikliljum tari Biblija kaj samo o Devel šaj te anel čačutni pravda ki Phuv. O posledna 25 berš, propovedinava akava haberi“. O phral taro južno delo tari Afrika mukhlja o kopje hem lelja „o mači e duhoskoro“, e Devleskoro Lafi (Ef. 6:17). Akana propovedinela o haberi bašo mir sa e manušenge, bizi razlika taro kova pleme tane. A i phen tari centralno Evropa, otkeda uli e Jehovaskoro svedoko prandingja pe jekhe phralea tari javer nacionalnost koja so angleder mrzinela la sine. Sotrin džene kergje akala promene soske mangle te oven sar o Isus.

¹⁶ But tano važno te keren pe akala promene. I Biblija vakerela kaj o manuša tane sar jekh more kole so isi le but branija hem nikogaš našti te smirinel pe (Isa. 17:12; 57:20, 21; Otk. 13:1). O politička problemija voznemirinena e manušen, delinena len hem anena dži ko nasilstvo. Ama, amen mangaja o mir hem siem ko jekhipe. Keda o Jehova dikhela kobor isi podelbe maškar o manuša ko sveto, sigurno tano but bahtalo keda dikhela o jekhipe maškar leskoro narodo. (Čitin Sofonija 3:17.)

17. a) Ko kola trin načinija ačhovaja ko jekhipe? b) So ka dikha ki javer statija?

¹⁷ Ki akaja statija siklilem kaj ačhovaja ko jekhipe agjaar so: 1) isi amen doverba kaj e Devleskoro Carstvo ka rešinel sa o nepravde, 2) nikogaš na mešinaja amen ko politička problemija, hem 3) na siem nasilna. Ama ponekogaš, o predrasude šaj te anen ki opasnost amaro jekhipe. Ki javer statija ka dikha sar šaj te pobedina o predrasude sar so kergje o hristijanja taro prvo veko.