1-2. So ka dikha ki akaja statija?

PONEKOGAŠ razmislinaja ko adava kaj o životo tano kratko hem kaj tano pherdo nevolje (Jov 14:1). Adaleske ponekogaš adava kerela amen te osetina amen obeshrabrime. But sluge e Jehovaskere ko purano vreme osetingje pe agjaar. Nesave čak mangle te meren (1. Car. 19:2-4; Jov 3:1-3, 11; 7:15, 16). Ama sekogaš o Jehova — o Devel koleste so sine len doverba — utešingja len hem dengja len sila. Lengere iskustvija sine pišime te šaj te utešinen amen hem te sikljova lendar (Rim. 15:4).

² Ki akaja statija ka dikha nesave primerija taro e Jehovaskere sluge so izdržingje džikote sine obeshrabrime, sar soj e Jakoveskoro čhavo o Josif, i udovica i Noemina hem lakiri bori i Rut, o leviti so pišingja o Psalm 73 hem o apostol Petar. Sar o Jehova dengja len sila, hem so šaj te sikljova amen taro lengere primerija? O odgovorija ko akala pučiba uverinena amen kaj „o Jehova tano paše uzo adala soj phage vilea“ hem spasinela adalen soj tane obeshrabrime (Ps. 34:18).

3-4. So ulo e Josifeske keda sine terno?

³ E Josife sine le 17 berš keda dikhlja duj sune kola so sine taro Devel. Adala sune sikavgje kaj o Josif jekh dive ka ovel važno manuš kaste so i familija ka poštujnel (1. Moj. 37:5-10). Ama, kratko otkeda dikhlja akala sune, ko životo slučingje pe leske lošna bukja. Ko adava vreme, leskere phralja na poštujnena le sine ni hari. Adaleske, bikingje le hem ov ulo robo ko Egipet ko jekh službeniko so vikinela pe sine Petefri (1. Moj.  37:21-28). E Josifeskoro životo celosno meningja pe bašo kratko vreme. Na sine više khere ple dadea kova so but mangela le sine. Ulo jekh robo ko Egipet, kova so kerela sine buti ko jekh manuš so na pendžarela sine e Jehova (1. Moj. 39:1).

⁴ Ama, e Josifeskere problemija ule čak pološna. E Petefrijaskiri romni obviningja e Josife kaj ov manglja te silujnel la. O Petefri na trudingja pe te doznajnel dali adava tano čače. Namesto adava, frdingja e Josife ko zatvor kote so sine phanlo ko sindžirija (1. Moj. 39:14-20; Ps. 105:17, 18). Zamislin tuke sar osetingja pe o terno Josif adaleske so sine obvinimo kaj manglja te silujnel la. O manuša šaj kerena sine lošno lafi bašo e Josifeskoro Devel, o Jehova, keda šungje bašo akava. Sigurno e Josife sine le pričina te osetinel pe obeshrabrimo!

5. So pomožingja e Josifeske te na ovel obeshrabrimo?

⁵ Adaleske so sine robo, a pokasno zatvoreniko, o Josif našti sine te meninel pli situacija. Sar ačhilo uramnoteženo? Namesto te koncentririnel pe ko adava so našti te kerel, trudinela pe sine te kerel adava so sine leske dendo. Ko e Josifeskoro životo, o Jehova sine leske i najvažno ličnost. Hem adaleske o Jehova dengja le bereketi ko sa so kergja (1. Moj. 39:21-23).

6. Sar e Josifeskere sune šaj ohrabringje le?

⁶ O Josif šaj ohrabringja pe adalea so razmislinela sine bašo sune so sine taro Jehova nekobor berša angleder. Adala sune šaj sine dokaz kaj ka šaj palem te dikhel ple familija hem kaj leskiri situacija ka ovel pošukar. Hem baš adava ulo. Keda e Josife sine le 37 berš, leskere sune počmingje te ispolninen pe ko jekh čudesno način! (1. Moj. 37:7, 9, 10; 42:6, 9).

7. Sprema 1. Petrovo 5:10, so ka pomožinel amenge te izdržina keda isi amen nevolje?

⁷ Pouke amenge. Adava so ulo e Josifeske setinkerela amen kaj akava sveto tano surovo hem kaj o manuša ka postapinen amencar  nepravedno. Čak o phralja hem o phenja taro sobranie šaj te dukhaven amen. Ama, ako dikhaja e Jehova sar amari Karpa, ili than kote so garavaja amen, nane te ova but razočarime hem nane te čhinava te služina leske. (Ps. 62:6, 7; čitin 1. Petrovo 5:10.) Isto agjaar, ma bistre kaj e Josife šaj sine le 17 berš keda o Jehova dengja le te dikhel adala sune. Znači, e Jehova isi le doverba ko ple terne sluge. Avdive but terne tane sar o Josif. Len da isi len vera ko Jehova. Nesave lendar sine nepravedno phanle ko zatvor adaleske so ačhile verna e Devleske (Ps. 110:3).

8. So ulo e Noeminaja hem e Rutaja?

⁸ Adaleske so sine baro bokhalipe, i Noemina hem lakiri familija mukhle pumaro kher ki Juda hem selingje pe ki javer phuv Moav. Adari e Noeminakoro rom, o Elimeleh, mulo hem oj ačhili ple duje čhavencar. Palo nesavo vreme lakere solduj čhave ženingje pe Moavkencar, i Rut hem i Orfa. Palo deš berš, e Noeminakere čhave isto agjaar mule, bizo te ovel len čhave (Rut 1:1-5). Zamislin tuke kobor sine tažna akala trin džuvlja! I Rut hem i Orfa šaj sine palem te khuven ko brako javerencar. Ama, koj ka grižinel pe sine e phure Noeminake? I Noemina sine doborom obeshrabrimi so vakergja: „Ma vikinen man Noemina. Vikinen man Mara, soske o Semokjno kergja mlo životo but kerko“. Palo sa akala tažna bukja so doživingja, i Noemina irangja pe ko Vitleem, hem laja geli i Rut (Rut 1:7, 18-20).

9. Sprema Rut 1:16, 17, 22, sar i Rut ohrabringja e Noemina?

⁹ So pomožingja e Noeminake? Adava so sine lake sikavdo verno mangipe. Na primer, i Rut sikavgja verno mangipe e Noeminake adalea so ačhili laja. (Čitin Rut 1:16, 17, 22.) Ko Vitleem i Rut kerela sine but buti, te khedel giv peske hem e Noeminake. Adaleske, akaja terni džuvli kergja peske šukar anav (Rut 3:11; 4:15).

10. Sar o Jehova sikavgja mangipe e čorolenge sar so sine i Noemina hem i Rut?

¹⁰ O Jehova dengja e Izraelconge jekh zakoni so sikavela kaj tano sočuvstvitelno sprema o čorole, sar so sine i Noemina hem i Rut. Ov vakergja ple narodoske keda khedena i žetva, ola valjani te mukhen o strane taro pole te šaj o čorole te kheden (3. Moj. 19:9, 10). Agjaar i Noemina hem i Rut na valjani sine te molinen e javeren bašo hajbe.

11-12. Sar o Vooz kergja bahtale e Noemina hem e Ruta?

¹¹ I niva kote so i Rut khedela sine giv sine jekhe barvale manušeskiri so vikinela pe sine Vooz. Ov sine vooduševimo keda dikhlja kobor sine verno i Rut e Noeminake hem kobor mangela la sine. Adaleske o Vooz ženingja pe e Rutaja hem kingja o nive so porano pripadinena sine e Noeminakere familijake (Rut 4:9-13). Olen sine len čhavo koleske so čhivgje anav Ovid, kova so sine o papo e Davideskoro (Rut 4:17).

¹² Zamislin kobor bahtali sine i Noemina keda ikergja ko vasta e tikne Ovide hem blagodaringja pe e Jehovaske ki molitva! Ama, i Noemina hem i Rut ka doživinen nešto panda pošukar ki idnina. Keda ka voskresninen, ola ka oven but bahtale keda ka doznajnen kaj o vetimo Mesija, o Isus Hristos, alo tari e Ovideskiri loza!

13. Kola važna pouke šaj te sikljova taro izveštaj baši Noemina hem i Rut?

¹³ Pouke amenge. Keda isi amen nevolje šaj osetinaja amen obeshrabrime, pa čak razočarime. Šaj mislinaja kaj amare problemija našti te rešinen pe. Keda osetinaja amen agjaar, valjani te ovel amen celosno doverba ko amaro nebesno Dad hem te ačhova paše amare phralencar hem phenjencar taro sobranie.  Džangjola pe o Jehova šaj nane te cidel amendar i nevolja. Na primer, ov na voskresningja e Noeminakere rome hem e čhaven. Ama ov ka pomožinel amenge, ponekogaš preku o postapke hem o verno mangipe so sikavena amare phralja hem phenja (Izr. 17:17).

14. Soske jekh leviti but obeshrabringja pe?

¹⁴ O Psalm 73 pišingja le jekh leviti. Adaleske so sine leviti sine le bari čest te služinel ko than kote so obožavinela pe sine o Jehova. Ama ko jekh periodi taro plo životo ov obeshrabringja pe. Soske? Ov počmingja te zavidinel e lošna manušenge hem e čalmdžienge, na adaleske so kerena sine lošna bukja, nego bašo adava so izgledinela sine kaj lengoro životo tano pošukar taro leskoro (Ps. 73:2-9, 11-14). Izgledinela sine sar te phene isi len sa — barvalipe, šukar životo hem na sine len sekiracie. Keda o leviti dikhlja akava, sine but obeshrabrimo hem vakergja: „Čače, džabe trudingjum man mo vilo te ačhovel čisto“. Jasno, akava šaj te anel sine dži ko adava ov te čhinavel te služinel e Jehovaske.

15. Sprema Psalm 73:16-19, 22-25, sar o leviti kova so pišingja akava psalm nakhavgja o obeshrabruvanje?

¹⁵ Čitin Psalm 73:16-19, 22-25. O leviti khuvgja „ko baro svetilište e Devleskoro“. Džikote sine ko e Devleskoro kher e javerencar so služinena sine e Jehovaske, ov šaj sine te ovel smirimo, jasno te razmislinel hem te molinel pe baši pli situacija. Agjaar šaj sine te dikhel kaj leskoro razmislibe na sine mudro hem kaj šaj sine te našavel plo amalipe e Jehovaja. Ov isto agjaar halilo kaj o lošna tane ko „lizgavo than“ hem kaj ka ovel len „strašno krajo“. Te šaj te cidel pestar i zavist hem o obeshrabruvanje, o leviti kova so pišingja akava psalm valjani sine te dikhel ko bukja sar so dikhela o Jehova. Keda kergja adava, ov više na sine obeshrabrimo, nego sine bahtalo. Ov vakergja: „Osven [o Jehova], ništo javer na valjani mange ki Phuv“.

16. So šaj te sikljova taro akava leviti?

¹⁶ Pouke amenge. Na valjani nikogaš te zavidina e lošna manušenge adaleske so izgledinela kaj isi len bahtalo životo.  Lengoro bahtalipe ka našavgjovel hem nane te živinen večno (Prop. 8:12, 13). Ako zavidinaja lenge, ka ova obeshrabrime hem ka našava amaro amalipe e Jehovaja. Adaleske ako tu da nekogaš počminea te osetine tut sar o leviti, ker adava so ov kergja. Šun e Devleskoro ljubezno sovet hem družin tut okolencar so kerena e Jehovaskiri volja. Keda mangea e Jehova najviše taro sa, tegani ka arakhe čačutno bahtalipe hem ka ačhove ko drumo kova so ingarela ko „čačutno životo“ (1. Tim. 6:19).

17. Kola pričine sine e Petare te ovel obeshrabrimo?

¹⁷ O Petar sine temperamentno manuš. Ama, ponekogaš ov vakerela sine ili kerela sine bukja bizo te razmislinel hem pokasno perela sine pišmani bašo adava. Na primer, keda o Isus vakergja ple apostolenge kaj ka ovel mučimo hem ka merel, o Petar vakergja leske: „Adava nikogaš nane te slučinel pe tuke“ (Mat. 16:21-23). Tegani o Isus ispravingja e Petare. Keda o manuša ale te astaren e Isuse, o Petar bizo te razmislinel čhingja o kan jekhe manušeskoro so sine e prvosveštenikoskoro robo (Jovan 18:10, 11). O Isus palem ispravingja e apostole. Osven adava, o Petar vakergja kaj čak ako o javera apostolija otkažinena pe e Isusestar, ov nikogaš nane te kerel adava! (Mat. 26:33). Ama o Petar na sine doborom silno sar so mislingja. Pokasno ki isto rat, otkažingja pe e Isusestar trin puti. O Petar sine but obeshrabrimo, ov „iklilo avri hem but rungja“ (Mat. 26:69-75). Šaj pučela pe sine dali o Isus nekogaš ka prostinel leske.

18. Sar o Isus pomožingja e Petareske te na ovel više obeshrabrimo?

¹⁸ Sepak, o Petar na dozvolingja te ovel preterano obeshrabrimo. Pali adaja greška, ov ponadari da služinela sine e Jehovaske e javere apostolencar (Jovan 21:1-3; Dela 1:15, 16). So pomožingja leske palem te osetinel  pe šukar? O Petar setingja pe kaj o Isus poangle molingja pe leske te na otkažinel pe tari pli vera, a isto agjaar o Isus pottikningja e Petare te iranel pe ko ple phralja hem te ohrabrinel len. O Jehova odgovoringja ki adaja molitva so avela sine taro vilo. Pokasno, o Isus lično pojavingja pe e Petareske, verojatno te šaj te ohrabrinel le (Luka 22:32; 24:33, 34; 1. Kor. 15:5). O Isus isto agjaar pojavingja pe sa e apostolenge otkeda ola celo rat gele te astaren mačhe ama na astargje ništo. Ki adaja prilika, o Isus dengja e Petareske šansa te sikavel kobor mangela e Isuse. O Isus prostingja ple mangle amaleske hem dengja le poviše odgovornostija (Jovan 21:15-17).

19. Sar o Psalm 103:13, 14, pomožinela amenge te haljova sar dikhela o Jehova ki amende keda grešinaja?

¹⁹ Pouke amenge. Adava sar o Isus postapingja e Petarea sikavela kobor tano milostivo, isto sar plo nebesno Dad. Adaleske keda amen keraja greške, na valjani te mislina kaj o Jehova nikogaš nane te prostinel amenge. Valjani te ovel amen ki godi kaj o Satana mangela te mislina agjaar. Namesto adava, valjani te trudina amen te dikha korkori amen hem e javeren so grešingje amenge agjaar sar so dikhela amen amaro nebesno Dad, kova so sikavela amenge sočuvstvo hem mangipe. (Čitin Psalm 103:13, 14.)

20. So ka dikha ki sledno statija?

²⁰ O primerija taro Josif, i Noemina hem i Rut, o leviti hem o Petar uverinena men kaj „o Jehova tano paše uzo adala soj phage vilea“ (Ps. 34:18). Ov ponekogaš dozvolinela te doživina nevolje hem te ova obeshrabrime. Ama, keda izdržinaja o nevolje adaleske so o Jehova pomožinela amenge, amari vera ovela pozorali (1. Pet. 1:6, 7). Ki sledno statija, ponadari da ka dikha sar o Jehova poddržinela ple verna slugen kola soj obeshrabrime adaleske soj tane nesovršena ili adaleske so isi len phare okolnostija.