Dža ko sadržaj

Dža ko sadržaj

22. ČLANKO PROUČIBASE

ĐILI 127 Savo manuš valjani te ovav?

Sar šaj jekh veza te ovel uspešno?

Sar šaj jekh veza te ovel uspešno?

Okova soj tano garavdo ko vilo tano but vredno (1. PETR. 3:4)

SO KA SIKLJOVA?

So valjani te ćeren okola soj tane ki veza te šaj olengi veza te ovel uspešno hem sar šaj avera ki skupština te pomožinen len?

1-2. Sar osetinena pe okola kola tane ki veza?

 I VEZA tani jekh but šukar period. Ako trenutno hijan ki veza, tu sigurno mangeja te uživine hem aso but parija odova tano jekh but radosno period. I Sijan, a jekh phen andi Etiopija, phenela: „Jekh ando najradosno period ko mo životi hine ked me hem mo rom upoznajinđam amen. Amen vaćerđam ando but ozbiljna buća, ama hem but asandiljam. Hijum le bahtali ked haljiljum so arakhljum nekas ko mangela man hem kas mangava.“

2 O Alesio, jekh phral kotar Holandija, phenela: „Ked mi romni hem me hijam le ki veza, ćaće uživinđum. Ama, amari veza hine la hem disave pharipa.“ Ko akava članko ka vaćera ando disave pharipa hem ando disave biblijake načelija kola šaj te pomožinen okolenđe kola tane ki veza. Isto ađahar, ka vaćera sar šaj avera ki skupština te pomožinen lenđe.

KOJA TANI I SVRHA ANDI VEZA?

3. Koja tani i svrha andi veza? (Poslovice 20:25)

3 Iako ki veza o parija uživinena, isto ađahar odova tano jekh but ozbiljno korako kova šaj te legari đi o brak. Ko venčanje, jekh par dela zavet anglo Jehova so ka mangen hem so ka poštujinen jekh jekhe sa đi tane đivde. Angleder so daja bilo savo zavet, amen valjani šukar te razmislina odolestar. (Čitin Poslovice 20:25.) Ađahar tano hem ked daja o bračno zavet. I veza pomožini jekhe parese šukar te upoznajinen pe hem te anen jekh šukar odluka. Podijekh puti, odija odluka ka ovel te len pe, ama podijekh puti te na nastavinen i veza. Ako jekh par raskinini, odova na značini so ćerđe diso pogrešno. U stvari, i veza ispuninđa pi svrha –pomožinđa len te haljon da li tane jekh jekhese.

4. Sose valjani te ovel amen ispravno stav premali veza?

4 Sose tano važno te ovel amen ispravno stav premali veza? Ked okola kola pana na khuvđe ko brak isi len ispravno stav, on na ka oven ki veza nekasa ako nane len namera te khuven ko brak. Ama, na valjani samo on te ovel len ispravno stav. Sare amen na valjani te bistra koja tani i svrha andi veza. Na primer, disave mislinena so ako jekh par tano ki veza, on mora te khuven ko brak. Sar asavko stav šaj te utičini upro okola soj tane kokri? I Melisa, jekh phen koja pana nane ko brak hem živini ki Amerika, phenela: „Ked neko tano ki veza, o phralja hem o phenja očekujinena olendar te khuven ko brak. Sebepi odova, disave parija na raskininđe iako dikhlje so na đala lenđe šukar. A avera kola tane kokri sebepi odova uopšte na mangena te khuven ki veza. Odova šaj ćaće te anel baro stres.“

UPOZNAJINEN ŠUKAR JEKH JEKHE

5-6. So valjani o parija te đanen jekh jekhestar đi tane ki veza? (1. Petrova 3:4)

5 Ako hijan ki veza, so ka pomožini tuće te odlučine da li te khuve ko brak ili na? Upoznajinen šukar jekh jekhe. Verovatno saznajinđan disave buća andi osoba angleder te khuven ki veza. Ama, akana isi tut prilika te upoznajine odova soj tano „garavdo ko vilo“. (Čitin 1. Petrova 3:4.) Odova značini so akana šaj te saznajine diso pobuter ando olake osobine, o način sar razmislini hem andi olaki duhovnost. Sar nakhela o vreme, šaj ka đane o odgovor ko akala pućiba: „Da li odija osoba ka ovel maje šukar bračno drug? (Posl. 31:26, 27, 30; Ef. 5:33; 1. Tim. 5:8). Da li me šaj te dav la o mangipe hem i pažnja koja valjani laće? Da li šaj oj te del man odova? Da li šaj te živinav olaja, iako đanava kola mane isi la?“ b (Rimlj. 3:23). Ked pošukar upoznajinena jekh jekhe, ma bistren so nane najvažno kobor tumen duj hijen slična, nego kobor hijen spremna te prihvatinen jekh jekhese razlike.

6 Kola pana buća šaj te saznajine andi osoba kolaja hijan ki veza? Angleder so te osećanja premali odija osoba ka oven but jaka, šaj ka mange te vaćere ando disave važna buća, sar na primer save planija isi la asi budućnost. Ama, da li valjani te vaćeren ando disave lična buća sar soj tane o sastipe, o finansijska problemija ili disave lošna buća kola doživinđa angleder? Na valjani ando sa o buća te vaćeren ki početka andi tumari veza. (Uporedin e stihoja ando Jovan 16:12.) Ako mislineja soj tano but rano te odgovorine ko disave but lična pućiba, phen odova e osobaće. Ama sar nakhela o vreme, oj ka valjani te đanel odola informacije te šaj te anel jekh šukar odluka. Odolese ka valjani iskreno te vaćere ando odola buća.

7. Sar šaj o parija kola tane ki veza te upoznajinen jekh jekhe? (Dikh o okvir „Ked hijan ki veza nekasa ko živini but dur“; dikh o slike.)

7 Sar šaj nekas ćaće šukar te upoznajine? Jekh ando najšukar način tano te vaćere otvoreno hem iskreno, te puće disave pućiba hem palo odova pažljivo te šune (Posl. 20:5; Jak. 1:19). Šaj zajedno te ćeren disave buća sebepi kola ka ovel tumenđe polokho te vaćeren. Na primer, šaj te han zajedno, te phiren ko disave javna thana ili te đan ki služba. Isto ađahar, šaj but buća te saznajinen jekh jekhestar đi družinena tumen tumare amalencar hem familijaja. Valjani te planirine te ćere disave buća kola ka pomožinen tut te dikhe sar i osoba reagujini ko različita okolnostija hem ked tani različito manušencar. O Ešvin andi Holandija pokušinđa te ćerel odova. Ov phenela sar hine lese ked hine ki veza e Ališijaja: „Amen ćerđam disave buća kola ka pomožinen amen te upoznajina jekh jekhe. Često odola hine but jednostavna buća. Sar na primer, spreminđam habe ili ćerđam diso aver zajedno. Tegani dikhljam jekh jekhese šukar osobine, ama hem jekh jekhese mane.“

Ako sar par ćerena disave buća zajedno hem vaćerena, tegani verovatno šukar ka upoznajinen jekh jekhe (Dikh o 7. hem o 8. odlomko)


8. Sar okolenđe kola tane ki veza šaj te pomožini odova so zajedno ka proučinen?

8 Isto ađahar, šaj te upoznajinen jekh jekhe ađahar so ka proučinen disave teme zajedno. Ako ka khuven ko brak, ka valjani te ovel tumen porodično proučavanje sose o Devel valjani te ovel deo ando tumaro brak (Prop. 4:12). Odolese, sose ne bi pana akana počminena zajedno te proučinen? Naravno, o parija kola tane ki veza nane pana porodica hem o phral pana nane e phenjako poglavari. Ama, ako redovno proučinena, tumen šaj but buća te saznajinen andi jekh jekhesi duhovnost. O Maks hem i Lajsa andi Amerika phenena so odova but pomožinđa lenđe. Ov phenela: „Pana ki početka andi amari veza, počminđam te proučina o teme andi veza, porodica hem ando brak. Odola publikacije pomožinđe amen te počmina te vaćera ando but važna buća kolendar hine amenđe pharo te vaćera.“

AVERA BUĆA ANDO KOLA VALJANI TE RAZMISLINEN

9. Ando kola buća valjani te razmislini jekh par ked odlučini kase ka phenel soj tane ki veza?

9 Kase valjani te phenen so hijen ki veza? Odija odluka valjani tumen te anen. Ki početka andi veza, šaj ka odlučinen te phenen samo nekobor manušenđe (Posl. 17:27). Ađahar na valjani te odgovorinen ko but pućiba ja te ovel tumen pritisak ando avera. Ama, ako na phenena nikase, tegani šaj te oven ki situacija te ciden tumen ando manuša sose darana avera te na šunen. Odova šaj te ovel but opasno. Odolese, but tano šukar te phenen okolenđe kola šaj te den tumen šukar savetija hem te pomožinen tumen ko avera načinja (Posl. 15:22). Na primer, šaj te phenen nekase andi tumari porodica, disave zrelo amalenđe ja tumare starešinenđe.

10. So jekh par šaj te ćerel te šaj olengi veza te anel čast e Jehovase? (Poslovice 22:3)

10 Sar šaj tumari veza te anel čast e Jehovase? Sar tumare osećanja barjona, normalno tano so poviše ka sviđinen tumen jekh jekhese. So šaj te pomožini tumen te aćhon moralno čista? (1. Kor. 6:18). Ma vaćeren ando nemoralna buća, ma oven kokri hem ma pijen alkohol (Ef. 5:3). Akala buća šaj te barjaćeren tumare seksualna želje hem sebepi olengo šaj te ovel tumenđe pharo te ćeren odova soj tano ispravno. Sose ne bi redovno vaćerena odolestar sar šaj tumari veza te anel čast e Jehovase? (Čitin Poslovice 22:3.) Zapazin so pomožinđa e Davitese hem e Almazaće andi Etiopija. On phenena: „Amen hijam le zajedno ko javna thana ili družinđam amen amare amalencar. Niked na hijam le kokri ko vorda ili ćhere. Ađahar cidinđam amen ando situacije ko kola šaj hine te grešina.“

11. Sostar valjani jekh par te razmislini angleder te mothovi mangipe jekh jekh jekhese?

11 Da li jekh par kova tano ki veza šaj te mothovi mangipe jekh jekhese? Đi tumaro mangipe barjola, šaj ka odlučinen te mothoven le ko jekh prikladno način. Ama, ako tumare seksualna želje ovena zorale ka ovel tumenđe but pharo te anen mudro odluka da li hijen jekh jekhese (Pesma 1:2; 2:6). Isto ađahar, ked mothovena tumare osećanja, šaj lokho te našaljen tumari samokontrola hem te ćeren diso so nane šukar anglo Jehovase jaćha (Posl. 6:27). Odolese, ki početka andi tumari veza šukar tano te vaćeren ando Jehovase merilija hem ando odova sar ka mothoven tumare osećanja jekh jekhese (1. Sol. 4:3-7). c Sar par razmislinen ando akala pućiba: „Sar o manuša ko than kuri živinaja dikhena ko odova ako jekh par mothovi mangipe jekh jekhese? Da li odova ka barjaćeri amare seksualna želje?“

12. Sostar valjani te razmislini o par kova isi le problemija ki veza?

12 Sar šaj te rešinen o problemija? So ako podijekh puti ikljona disave problemija ki veza? Da li odova značini so na đala tumenđe šukar? Na. Svako par podijekh puti na slažini pe ko disave buća. Jekh zoralo brak tano ćerdo ando duj manuša kola poštujinena jekh jekhe hem kola prihvatinena jekh jekhese razlike. Odolese, sar akana rešinena o problemija šaj te mothovi da li tumaro brak ka ovel uspešno. Sar par, šaj te pućen tumen: „Da li ando problemija šaj te vaćera ko jekh smireno način hem te mothova poštovanje jekh jekhese? Da li spremno priznajinaja amare mane hem trudinaja amen te menina amen? Da li hijam spremna te popustina, te izvinina amen hem te oprostina?“ (Ef. 4:31, 32). Ama, ako uvek svađinena tumen hem na slažinena tumen ko nesave buća đi hijen ki veza, na ka ovel pošukar ked ka oven ko brak. Ako haljoveja so odija osoba nane tuće, pošukar tano te ćhinave i veza hem odija odluka ka ovel pošukar soldujenđe. d

13. So ka pomožini jekhe parese te odlučini kobor dugo ka trajini olengi veza?

13 Kobor valjani te trajini jekh veza? Ked sigate anaja disavi odluka, tegani o buća na ka đan ko šukar (Posl. 21:5). Odolese, i veza valjani te trajini odobor kobor tano dovoljno te upoznajinen jekh jekhe. Ama, na valjani te trajini but dugo, osim ako nane disavo posebno razlog. I Biblija phenela: „Ked neko but ađićeri, ovela tužno“ (Posl. 13:12). Uzo odova, ako jekh veza dugo trajini šaj te oven ko iskušenje te ćeren nemoral (1. Kor. 7:9). Umesto te razmislinen kobor dugo trajini tumari veza, šukar tano te pućen tumen: „So valjani pana te đanav andi odija osoba te šaj te anav mudro odluka?“

SAR ŠAJ AVERA TE POMOŽINEN OKOLENĐE KOLA TANE KI VEZA?

14. Sar šaj ko praktična načinija te pomožine okolenđe kola tane ki veza? (Dikh i slika.)

14 Ako đanaja nekas koj tano ki veza, sar šaj te pomožina len? Šaj te vićina len ko ručko ja ko amaro porodično proučavanje ili ko druženje (Rimlj. 12:13). Tegani šaj pošukar te upoznajinen jekh jekhe. Da li valjani neko te ovel olencar? Da li valjani lenđe prevoz ja than kuri šaj te vaćeren? Ako ja, sose ne bi nudineja lenđe pomoć (Gal. 6:10). I Ališija, kola pominđam angleder, vaćeri so olaće hem e Ešvinese posebno značinđa. Oj phenela: „Hijam le but bahtale ked o phralja hem o phenja phenđe so šaj te đa koro lende ked ka manga te ova zajedno, a te na ova kokri.“ Ako jekh par pućela tut te ove olencar, ko odova šaj te dikhe sar način te pomožine len. Valjani te pazine te na mukhe len potpuno kokri. Ama, ov svesno so podijekh puti ka valjani te cide tut hari olendar te šaj te vaćeren ando disave privatna buća (Fil. 2:4).

Ako đanaja so jekh par tane ki veza, amen šaj te arakha načinija te pomožina len (Dikh o 14. hem o 15. odlomko)


15. So šaj pana te ćera te šaj te pomožina okolenđe kola tane ki veza? (Poslovice 12:18)

15 Amen šaj te pomožina jekhe parese hem odoleja so ka phena ja so na ka phena. Disavo puti šaj ka valjani te kontrolišina amen hem te na phena ništa. (Čitin Poslovice 12:18.) Na primer, šaj jedva ađićeraja te vaćera averenđe so jekh par tano ki veza. Ama, šaj on mangena kokri te vaćeren odova averenđe. Amen na mangaja te ogovorina len niti te kritikujina len sebepi olenge odluke (Posl. 20:19; Rimlj. 14:10; 1. Sol. 4:11). Na valjani te phena ja te puća diso so ka ćerel lenđe pritisak te khuven ko brak. I phen koja vićini pe Eliz hem olako rom, phenena: „Amenđe hine but neprijatno ked avera pućlje amen save tane amare planija aso venčanje, a amen pana na vaćerđam odolestar.“

16. So valjani te ćera ako jekh par raskinini?

16 So ako jekh par odlučinđa te ćhinavi i veza? Amen na valjani te mešina amen niti te ova ki nekasi strana (1. Petr. 4:15). Jekh phen koja vićini pe Lea, phenela: „Ked šunđum so disave vaćerena sose me hem jekh phral raskininđam, odova but povredinđa man.“ Ako jekh par raskinini, amen na valjani te mislina so on anđe lošno odluka. Odova značini so i veza ispuninđa pi svrha – pomožinđa e parese te anel jekh šukar odluka. Ama sebepi odija odluka, on šaj te oven tužna hem te osetinen pe usamljeno. Tegani amen valjani te dikha sar šaj te pomožina len (Posl. 17:17).

17. So o parija kola tane ki veza valjani hem ponodri te ćeren?

17 Sar so dikhljam, ki veza šaj te oven disave problemija. Ama isto ađahar, odova tano period ked ćaće šaj te uživini pe. I Džesika phenela: „Iskreno, asi jekh veza valjani but te trudine tut. Ama hine maje drago so šukar koristinđam amaro vreme te šaj te upoznajina jekh jekhe.“ Ako mangena te ovel tumen uspešno veza, trudinen tumen hem ponodri šukar te upoznajinen jekh jekhe. Odova ka pomožini tumen te anen šukar odluka.

ĐILI 49 Te ćera e Jehova radosno

a Disave anava tane menime.

c Ako jekh osoba milujini avera osobake polna organija, odova tano jekh oblik ando nemoral. Odolese, o starešine valjani te pokreninen o disciplinska mere. Isto ađahar, ako milujinena pe e đuvljake dojke ja isi len nemoralna razgovorija prekalo telefoni ja poruke, odova šaj te anel đi odova o starešine te pokreninen o disciplinska mere, ama zavisini save tane o okolnostija.

d Aso pobuter informacije, dikh o „Pućiba ando čitaocija“ ki Stražarsko kula kotar 15. avgust 1999. berš.