Најважнији догађаји из прошле године

Конгреси које одржавају Јеховини сведоци представљају изванредне догађаје у години. Серија обласних конгреса који су започели средином 1999. истакла је тему „Божја пророчанска реч“. Програм је нагласио вредност свакодневног читања Библије и то је било поткрепљено драмом у којој је приказан извештај о Јакову и Исаву. Говори су пружили један преглед пророчанстава из књиге Данила и детаљно разматрање књиге Авакума. Програм је нагласио колико је близу крај овог старог система. Поред разматрања дела сведочења које се спроводи, он је  усредсредио наше мисли на узбудљиве изгледе садржане у Јеховином срдачном обећању да ће ’све ново чинити‘ (Откр. 21:5).

Присутни су били одушевљени што су добили нову књигу објављену на 47 језика, Обрати пажњу на Данилово пророчанство! Кореја је имала додатни повод за радовање — да, огромно одушевљење — због изласка Превода Светог писма Нови свет на корејском.

Задивљујуће је што су у Југославији, иако је месецима беснео рат, ипак изашли Хришћански грчки списи превода Нови свет на српском. Због тесне међународне сарадње, изашли су Хришћански грчки списи и у суседним земљама на хрватском и македонском језику. Ове публикације су поздрављене са сузама радосницама.

У Југославији је постојао један посебан повод за радовање. У марту се земља припремала за рат. Бомбардовање Београда би значило да би телефонске везе биле непоуздане, и да би било потешкоћа у прослеђивању материјала од преводилаца у Београду до штампарије у Немачкој. У уторак 23. марта, било је сасвим очигледно да ће доћи до ваздушних напада, тако да су браћа која су у Београду припремала ово конгресно издање одлучила да раде целу ноћ. До јутра су потребни електронски фајлови били на свом путу. Неколико сати касније, почело је бомбардовање. Премда су морали да побегну у склониште, чланови преводилачког тима били су срећни!

Њихова радост је била потпуна када је четири месеца касније, на конгресу у Београду, уз велико одушевљење објављена штампана Библија. Када су сви присутни узели по примерак, конгресна сала је брзо остала празна. Браћа су отишла до својих преноћишта да би читала Библију! Окружени светом у ком су етничке и верске поделе довеле до убистава и узавреле мржње, били су сигурни да нису могли добити бољи поклон.

 Наредног викенда, у Индонезији је одржан први из серије од осам конгреса. То је велика земља на Истоку која је такође погођена насиљем религиозних и политичких фракција. На конгресу у Џакарти било је 15 666 присутних из многих делова те земље. Први пут је крштење одржано баш на месту конгреса и сви су били одушевљени док су на великим ТВ екранима гледали како се крштава 430 особа. Међутим, узбуђење је достигло врхунац када је објављено да је штампан комплетан Превод Нови свет на индонежанском, и надамо се да ће ускоро бити доступан за дистрибуцију.

Следити Божји пут живота

Наравно, службена 1999. година започела је у септембру 1998. Првих месеци те службене године, било је још међународних конгреса „Божји пут живота“. Многи су већ били одржани у Сједињеним Државама и Европи. Али, од септембра до јануара је одржано још 13 оваквих међународних конгреса у Африци, Азији, Аустралији и Латинској Америци.

Први од њих у службеној 1999, одржан је од 18. до 20. септембра 1998. у Сао Паулу (Бразил). У исто време су одржавани конгреси и на других 16 места, укључујући и огроман стадион Маракана у Рио де Жанеиру. Хиљаде делегата дошло је из 15 земаља. Међу њима су била и 54 мисионара, од којих су 23 отишла из Бразила да би служила у Мозамбику. Када је у недељу прочитана резолуција која је изнела да је Божји пут заиста најбољи животни пут, запањујући број присутних од 516 333 на тих 17 локација усвојио ју је с громогласним си (да)!

Истог викенда је 63 886 делегата стало на Олимпијски стадион у Сеулу (Кореја). У данима пред конгрес, стотине корејских Сведока, међу њима и сестре у шароликој народној ношњи, срдачно је дочекало 3 046 страних  делегата. Након последњег говора, док су страни делегати ишли ка својим аутобусима, хиљаде присутних формирали су оно што су неки описали као тунел љубави, и док су делегати туда пролазили, корејски Сведоци су својим посетиоцима довикивали: „Видимо се у Рају!“ и „Волимо вас!“ Многима су текле сузе радоснице.

Делегатима у Сеулу још није прошао тај утисак, а ураган Хеорхес је већ погодио Порторико. Следећи међународни конгрес требало је да почне наредног петка у Порторику. Хоће ли то бити могуће? Очекивало се да због олује острво недељама буде без струје. Нестало је воде; аеродром у Сан Хуану био је затворен; домови тамошње браће у којима је требало сместити стотине страних делегата били су оштећени. Због ове катастрофе, од четири планиране конгресне локације, за употребу је био само стадион Хирам Биторн. Међутим, на опште изненађење, проблеми су решавани један по један. Број присутних на том конгресу износио је чак 15 065!

Нешто више од месец дана касније, од 30. октобра до 1. новембра, одржана су три конгреса у Аустралији (у Бризбену, Мелбурну и Сиднеју). На тим конгресима су били и чланови Водећег тела: Џон Бар, Милтон Хеншел, Лојд Бари и Теодор Џерес. Последња два су некада служила у Аустралији. Такође су присуствовали и многи ревни мисионари пореклом из Аустралије.

Пред крај 1998, одржани су међународни конгреси и у Африци. У децембру су се браћа из 16 земаља радовала да буду убројана међу 24 502 окупљених у Међународном спортском центру Мои у Најробију (Кенија).

Следеће недеље одржана су четири међународна конгреса у Јужној Африци (у Кејптауну, Дурбану, Јоханесбургу и Преторији), с укупним бројем присутних од 83 858 и 1 626 крштених. Након међународних конгреса  уследила је серија од 18 обласних конгреса. На њима је било присутно 53 901, а крстило се 1 065. У то време је целокупан Превод Нови свет објављен на сонгајском. Љубав и јединство који су били очигледни код свих присутних били су дирљив доказ да они заиста одговарају опису који је Исус дао кад је рекао: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јов. 13:35).

Истог викенда крајем децембра, одржан је конгрес и у Абиџану (Обала слоноваче, западна Африка). Програм је био на француском, енглеском и језику тви. Иако та земља има само око 6 000 објавитеља — и можда 500 оних који су дошли са стране — укупно је било присутно запањујућих 16 009 који су желели да чују о Божјем путу живота!

На крају ове серије од 32 међународна конгреса, на Костарики је преко 19 000 објавитеља било пресрећно што се на конгресу одржаном прва три дана 1999. године окупило 34 431 особа. На аеродрому су неких 4 000 локалних Сведока срдачно дочекивали делегате са 42 међународна лета. Направили су пролаз, аплаудирали и поздрављали пристигле делегате речима: „Бенвенидос ерманос!“ (Добродошли, браћо!). Ова љубав коју су браћа показала подстакла је једног продавца сладоледа на аеродрому да затражи кућни библијски студиј!

Ова серија међународних конгреса имала је позитиван утицај на многе особе које нису Сведоци, а које су посматрале међусобну љубав делегата. Такође је то ојачало међународну повезаност самих Јеховиних сведока. Био је то видљив доказ да Јехова, у ствари, окупља „велико мноштво... из свих нација и племена и народа и језика“ — људе који очекују спасење од Јехове и његовог Сина Исуса Христа — с изгледом да преживе и уђу у Његов нови свет праведности (Откр. 7:9, 10).

 Волети се „делом и истином“

Љубав коју Јеховини сведоци показују једни према другима значи више од осмеха и руковања у њиховим Дворанама Краљевства. Она не обухвата само показивање гостољубивости према конгресним делегатима из других земаља. Као истраживачи Библије, Јеховини сведоци добро знају шта је записано у 1. Јовановој 3:17, 18: „Ко год има средства овог света која су потребна за живот и види да му је брат у потреби, а ипак пред њим затвори врата своје нежне самилости, како љубав према Богу остаје у њему? Дечице... волимо... делом и истином.“ Жестоке олује, суше и грађански ратови у току прошле године, довели су у немаштину многе из Јеховиног народа. Шта је урадило међународно братство?

У септембру 1998, поплаве су опустошиле државу Чиапас у Мексику. Неколико седмица касније, ураган Хеорхес протутњао је кроз Ст. Китс, Невис, Порторико, Доминиканску Републику и Хаити, а затим погодио јужни део Сједињених Држава. Око месец дана касније, ураган Мич, чији су ветрови дували 290 километара на сат, снажно је погодио Хондурас, преплавио делове Никарагве, а затим покосио велики део Ел Салвадора и Гватемале пре него што се стишао у Мексику. Поред 50 Дворана Краљевства и 2 Конгресне дворане, било је срушено или озбиљно оштећено преко 1 800 домова Јеховиних сведока. Усеви су страдали. Лична имовина је уништена. У неким местима су целе скупштине морале да се евакуишу.

Храна, вода, одећа и лекови били су неопходни. Сведоци у подручјима која нису била погођена олујама, брзо су реаговали. У неким местима, чим су чули за оштећења, почели су да долазе у подружницу доносећи храну, одећу и новац како би помогли својој хришћанској браћи. Тамо где до подручја захваћеног  катастрофом браћа нису могла да дођу колима или камионима како би доставили хуманитарну помоћ, користили су кануе, бицикле или су носили руксаке. Локалне старешине су чиниле све што су могле како би помогле у поправљању кровова на кућама браће. Сведоци који су лекари ставили су своје услуге на располагање.

Водеће тело Јеховиних сведока руководило је пружањем финансијске помоћи као и испоруком хитно потребне хране, одеће и грађевинског материјала из околних земаља. Испоруке су вршене чартер летовима, бродовима и камионима. Браћа и сестре у погођеним подручјима, увек изнова су изражавали своје дубоко цењење за љубав коју им је показало међународно братство.

Да би се помогло у рашчишћавању и поправкама кућа, ангажовани су и регионални одбори за градњу, који су иначе оформљени да помажу у изградњи Дворана Краљевства. Седам група од око 30 добровољаца допутовали су о свом трошку из Сједињених Држава како  би недељу дана радили на поправљању кућа других Сведока у Сент Китсу и Невису. Око 600 других отишли су авионом у Порторико да би тамо помогли у поправљању и реновирању. У складу с библијском смерницом из Галатима 6:10, највећу пажњу су посветили помагању духовној браћи и сестрама. Али, такође су поправили кров једне школе и куће неких старијих комшија који немају деце. У Доминиканској Републици су тамошњи Сведоци рашчистили подручје око једне болнице.

У Порторику је једна група браће отпутовала у планински град Јабукоа, како би поправили кућу у којој живи једна Сведокиња са својим мужем који није Сведок. Комшије су јој се смејале када им је рекла да зна да ће њена хришћанска браћа доћи да јој помогну. Била је пресрећна када су браћа стигла. У року од неколико сати, око 200 посматрача се сакупило преко пута улице. Цео дан су посматрали како екипа браће ради. Након што су уградили предња врата, браћа су нашој сестри уручила букет цвећа и кључеве поправљене куће. Када су се светла упалила, комшије су аплаудирале. Због оног што су тог дана видели, многи од оних на улици који су раније избегавали Сведоке, сада су били вољни да саслушају поруку о Краљевству.

У међувремену је у Европи и Латинској Америци дошло до даљњих катастрофа. У новембру су биле велике поплаве у западној Украјини, а у јануару земљотреси у Колумбији. Јеховин народ је и овог пута пружио исту врсту љубазне помоћи.

Када је грађански рат у Анголи још једном ескалирао 1999, избегло је преко 1 700 000 људи. Браћа су марљиво радила да би другим Сведоцима који су постали  избеглице, као и многим другима, помогла у збрињавању њихових основних животних потреба. Тридесет и четири тоне хране и одеће које су послате из подружница у Италији, Португалу и Јужној Африци, раздељено је онима који су морали да напусте своје куће и градове. Било је чак могуће доставити нешто од ових ствари и у ратне зоне, где су месецима трајале артиљеријске борбе.

Кад је започела службена година, подружница у Конгоу (Киншаса) обавестила је Водеће тело да је због последица грађанског рата подружници потребна хуманитарна помоћ за 200 000 људи. Сместа је организовано да подружнице у Великој Британији, Белгији, Француској, Швајцарској и Јужној Африци испоруче храну и новчана средства за куповину додатних ствари у другим афричким земљама. Јеховини сведоци у Европи сакупили су и авионом послали преко 75 тона хуманитарне помоћи.

Али, борбе у Конгу нису јењавале. Поново је дошло до заоштравања. Дана 7. фебруара 1999, бетелској породици у светској централи у Њујорку дато је следеће обавештење о ситуацији у Демократској Републици Конго: „Због грађанског рата, 30 000 објавитеља на истоку те земље зависи од помоћи. Канцеларија подружнице у Киншаси не може због рата да успостави везу с том браћом. Међутим, Водеће тело је одобрило да се помоћ достави авионом из Белгије. Први лет је ове недеље, а друга мисија ће започети 20. фебруара. С другом мисијом биће послан и један тим лекара.“ Браћа из Европе радила су заједно с 11 званично наименованих одбора за пружање хуманитарне помоћи састављених од Јеховиних сведока из источног Конга.

Неке избеглице су побегле у оближње земље. Хиљаде су отишле у суседну Замбију. Хуманитарне организације су много помогле; Сведоци су приложили ћебад,  одећу, кухињско посуђе и пољопривредно оруђе. Један стари брат се скоро онесвестио када је добио ћебе. Никада раније није добио ново ћебе које би било лично његово. Док је један покрајински надгледник ишао у Замбију, наишао је испод неког дрвета на једног брата инвалида. Покрајински надгледник га је ставио на свој бицикл и гурао. Када су брда била превише стрма, брат инвалид би сишао с бицикла и завезао део гуме на колена и руке и пузио све до врха. На крају су безбедно стигли до Капуте у Замбији. Тамо је подружница снабдела све избеглице с литературом на свахили језику за коришћење на скупштинским састанцима. У априлу су браћа из подружнице пружила љубазно духовно охрабрење овим избеглицама којих је на том састанку било преко 2 000. И те избеглице — и одрасли и деца — већина без песмарица, од свег срца су певали песме као „Јехова — извор спасења“, „Јехова је наш заклон“, „О хвала, Јехова“ и „Рај — Божје обећање“.

Ревност у проповедању добре вести

Још вреднија помена јесте љубав коју Јеховини сведоци показују објављујући добру вест о Божјем Краљевству. Да би испунили налог који им је дао Исус Христ, они се труде да с добром вешћу дођу до што је могуће више људи (Мар. 13:10). Они себе и своја средства добровољно стављају на располагање. У прошлој години, укупно је 5 912 492 особе учествовало у овој делатности, и они су тој служби посветили 1 144 566 849 сати. Многи Сведоци су тако организовали свој живот да могу да служе као општи или помоћни пионири.

Ови пионири имају различите околности. На хиљаде њих су омладинци који су завршили своје световно школовање или су се тако прилагодили свом школском распореду да могу да пионире и током школовања. Неке домаћице пионире, а има и мушкарци који су хранитељи  породице. У Сент Лусији један хришћански старешина који је и поглавар породице може да пионири зато што пази да му је „око једноставно“ (Мат. 6:19-22). Када му је недавно било понуђено радно место с већом платом, он је одбио зато што би то значило да више времена проводи на послу, да пропушта хришћанске састанке, да шест месеци буде одвојен од своје породице и да напусти пионирску службу. Решио је да најпре тражи Краљевство, уверен да ће Јехова и даље благосиљати његова настојања да се брине о својој породици.

Једна 95-годишња Сведокиња са Антигве откад памти једном или двапут годишње служи у помоћној пионирској служби. Објашњавајући зашто се толико пуно напреже, она каже: „Јехова ми даје додатну снагу и енергију и на то гледам као на могућност да му покажем своју љубав.“

Једна сестра из Данске која је већ зашла у шездесете, одлучила је да буде помоћни пионир. Зашто? Она је објаснила: „Мислим да ме је подстакло читање Библије... На пример, убеђена сам да као што телевизор може негативно да утиче на човека, тако и свакодневно читање Јеховине Речи може да врши добар утицај. То ми је пружило снажну мотивацију.“

Због све већег притиска који људи посвуда осећају у збрињавању својих материјалних потреба, Водеће тело је у јануару 1999. изменило захтев у сатима за опште пионире (смањујући квоту са 90 на 70 сати месечно) и за помоћне пионире (са 60 на 50). Каквим се то благословом показало! То је многима помогло да остану на списку пионира, а хиљадама да се прикључе. За многе је то био даљњи доказ да је „Господ добар“ (1. Петр. 2:3).

У месецима након ове измене, подружница у Аустралији је имала пораст од преко 400 посто оних који су се пријавили за опште пионире. У Колумбији је пораст  износио скоро 300 посто. У Украјини је број пионира растао из месеца у месец, и извештај показује да их има 42 посто више него лане. У Микронезији у просеку свака скупштина има више од једног новог пионира. Након измене у сатима, у Либерији, где већина браће живи на ивици егзистенције и издржава се од ситне трговине, био је осам пута за редом највећи број општих пионира.

Такође је порастао и број помоћних пионира. У Аустрији их је у прва три месеца 1999. било 56 посто више у односу на претходну годину. Током тог истог периода, Малезија је известила пораст броја помоћних пионира од 103 посто. Током првих шест месеци у години, Данска је имала пораст од 91 посто. У Кореји, где је јануар повољан месец за повећану активност, 57 посто објавитеља је тог месеца било у неком облику пионирске службе.

У међувремену, програм „Пионири помажу другима“ и даље доноси добре резултате. У Анкориџу (Аљаска), једна сестра из филипинске скупштине рекла је: „Једанаест година сам у истини. Служба на терену ми је била само једна рутина, будући да на уму нисам имала никакав циљ.“ Али, након што је неко време радила с једном тамошњом пионирком, служба на терену је за њу постала смисаонија. Схватила је хитност тог дела. Почела је више да се занима за људе, и започела је кућне библијске студије. Једна пионирка у Јужној Африци помогла је једној објавитељки да пронађе веће задовољство тако што ће разговарати с пролазницима, а не само чекати да се неко јави на интерфон. Такође су заједно селе и размотриле разне циљеве у служби. До краја тог шестомесечног програма, та објавитељка је била општи пионир. Заједно са сестром која јој је помагала, она сада има толико радости у служби као никада раније.

 Библијска истина у писаном облику

Јехова је још од времена Мојсија пружао духовну поуку у писаном облику. То је увек било поткрепљено усменом поуком. Али, штампане странице су важан чинилац у ширењу добре вести. И Библија и литература која је објашњава издају се у великим количинама. Само прошле године Јеховини сведоци су штампали 1 026 706 628 примерака Куле стражаре и Пробудите се!; произведено је 41 579 805 књига и 71 221 759 брошура и брошурица заједно с великим бројем трактата. То је рађено на 332 језика.

На многим местима, људи су имали користи од ове активности. Корални атоли који сачињавају Тувалу, имају  само 9 403 становника. Кула стражара је штампана и на њиховом језику, и тамо сада 45 особа обожава Јехову. Иако је Централноафричка Република удаљена од индустријализованог света, тамо се Кула стражара и Пробудите се! навелико дистрибуишу — и то на арапском, енглеском, француском, лингала, санго и занде језику. У тој земљи има 2 305 Сведока, а прошле године је на Меморијалу било више него петоструко присутних. Ангола је погођена грађанским ратом и тамо сад има много сиромашних људи. Међутим, прошле године је почела месечно да излази Кула стражара на умбунду језику, тако да од ње сада имају користи две покрајине Јеховиних сведока у  Анголи и многе особе којима они помажу у духовном погледу. У Украјини је лане уручено преко 26 милиона часописа. Након што је 20 година трагао за правим Богом, један човек је после читања самог једног издања Пробудите се! био сигуран да је пронашао истину. Објавитељи у Украјини, њих 107 045, били су одушевљени што се прошле године крстило 12 320 особа.

У Колумбији је једној уцвељеној жени уручен трактат Има ли наде за наше мртве? Никада је није занимала религија, али након што јој је син настрадао у једном земљотресу, та тема ју је још како занимала. То је водило до кућног библијског студија. У Литванији је један Сведок дао једној жени брошуру Да ли Бог заиста брине за нас? Тој жени је очајнички требала помоћ коју само Бог може да пружи. Прихватила је кућни библијски студиј и брзо напредовала до предања и крштења. Да, многи цене ове публикације које су драгоцено средство у објављивању добре вести.

Поучени од Јехове

Јехова на многе, различите начине и даље поучава своје слуге како би их опремио за дело које тренутно обављају, као и за будућу делатност (Иса. 54:13). Осим тога, они лично посећују људе у више од 230 земаља како би и они извукли корист из Јеховиног величанственог образовног програма. Милиони који ’имају исправан став према вечном животу‘ одазвали су се на то, и лане је с њима у просеку месечно вођено 4 433 884 бесплатна кућна библијска студија (Дела 13:48). Какве су само благослове примали док им се Писмо откривало на начин који су заиста могли да разумеју!

Поучавање које Јехова пружа преко своје организације укључује и специјализоване обуке различитих врста. И ове године су након завршене прве године у општој пионирској служби, хиљаде њих имали користи од Школе пионирске службе. Током службене године, 40 подружница су биле домаћини Школе за оспособљавање слугу. Њу су похађала  квалификована браћа из Америке, Азије, Европе, Африке и неких острвских земаља — укупно 89 земаља. На овом посебном школовању било их је 2 174. Чланови Одбора подружнице из 43 земље дошли су у Образовни центар Watchtowera у Патерсону (држава Њујорк) на један посебан програм поучавања који је трајао два месеца. Студенти који су похађали Школу Гилеад, где су уживали у опсежном проучавању Библије које траје пет месеци, добили су доделе да буду проповедници и учитељи Божје Речи у 31 земљи.

Поред тога, отворена је нова школа за путујуће надгледнике у Образовном центру Watchtowera. У мају је осмонедељни курс похађао први разред од 48 чланова. Присутни су били покрајински и обласни надгледници из Сједињених Држава и Канаде. Обука коју су примили била је подељена на часове у учионици и рад у Службеном одељењу. Пажња је поклоњена сваком аспекту њиховог рада, и то ће јако користити многим хиљадама браће и сестара по скупштинама и покрајинама у којима они служе. Супруге путујућих надгледника, које путују са својим мужевима, радиле су на својим задужењима у Бетелу у Патерсону или су са околним скупштинама ишле у службу на терену. Такође су сваке седмице биле на неком школском предавању које је корисно како за браћу тако и за њих.

„То ће... бити прилика за сведочанство“

Исус је прорекао да ће његове следбенике ’вући пред краљеве и намеснике‘. Степен у ком се то широм света дешава у 20. веку јесте додатни доказ да живимо у последњим данима. Зашто уопште долази до овога? Разлог није тај да Јеховини сведоци делују против закона. Већ, уместо тога, то је ’због имена Исуса Христа‘ — зато што признају Христа као небеског Краља и зато што попут њега „нису део света“. Исус је такође прорекао да ће то бити „прилика за сведочанство“ (Лука 21:12, 13; Мат. 24:9; Јов. 17:16). То је стварно било тако прошле службене године. Док су  улагани искрени напори да се у многим земљама одбрани право Јеховиних сведока на неометано обожавање, истовремено је службеницима давано сведочанство.

Европски суд за људска права је 1998. поклонио пажњу случају Јеховиних сведока у Бугарској. Шта је довело до тога? Бугарске власти су Јеховине сведоке и још двадесетак других религиозних група лишиле законског признања. Жалба Врховном суду Бугарске је одбијена зато што Јеховини сведоци, између осталог, не верују у Тројство и друге небиблијске доктрине хришћанског света. То је довело до хапшења, прекидања састанака за обожавање и конфисковања религиозне литературе. Европски суд је подстакао Бугарску да на пријатељској основи реши ствари с Јеховиним сведоцима. И као резултат тога, Бугарска је у октобру 1998. поново законски признала Јеховине сведоке. Тако је у Бугарску било могуће послати четири мисионара из 106. разреда Гилеада који локалним објавитељима помажу у преношењу добре вести о Краљевству тамошњим људима.

Правни проблеми који се тичу Јеховиних сведока у Француској такође су довели до једног обимног сведочанства. Сведоци су јавно клеветани. Антикултна удружења су подстицала на негативне новинске извештаје о њима. Један извештај парламента из 1996. сврстао је Јеховине сведоке у ’опасне култове‘, а јануара 1999. влада је прописала порез од 60 посто на све прилоге које добијају, иако тако нешто није учињено ни са једном другом религијом. Јеховини сведоци су одговорили тако што су 29. јануара 1999. започели тродневну акцију у којој су дистрибуисали 12 милиона примерака трактата под насловом Људи Француске — вас обмањују!

Првог дана акције одржана је конференција за штампу да би се објаснило шта се дешава. До подне су телевизијски канали и радио станице емитовали ту вест. Више од 60 државних и регионалних новина и часописа извештавало  је о тој активности, користећи наслове као што су „Јехова позива Француску да сведочи“ и „Операција Јеховиних сведока ’истина‘ “.

Првог дана су десетине хиљада објавитеља делили трактате испред железничких станица, фабрика, канцеларија, продавница, маркета и по другим местима. Мало људи је одбило.

Једном брату који је проповедао близу једног затвора, пришао је чувар. Након што му је понуђен трактат, чувар је рекао: „Требаће ми још; унутра има много људи.“ У једном другом случају, неки старији људи који су се аутобусом враћали у пензионерски дом, били су разочарани што нису добили трактат. Возач је рекао да подигну руку сви они који желе трактат; онда их је одвезао до места где је видео једног Сведока и затражио од њега потребни број примерака.

С друге стране, једна жена је засула погрдама Сведока који јој је дао трактат на једној пијаци у Греноблу. Наш брат је остао прибран. Међутим, продавци за штандовима као и купци, привучени женином виком, одједном су узвикнули: „Живео Јехова!“ Тада је противница отишла.

Какав је био целокупан исход? Ова активност је покренула скупштине у целој Француској. Стотине неактивних били су подстакнути да учествују у тој посебној акцији. Објавитељи из свих крајева те земље рекли су да су били јако задовољни што су имали могућност да на тај начин бране своју веру. Канцеларија подружнице је од јавности примала хиљаде телефонских позива и писама. Неки су показали став нетолеранције. Многи су изразили подршку. Целог тог викенда, људи су тражили да их неко посети и започети су многи кућни библијски студији.

А шта је с порезом који је влада наметнула? Као одговор на предузету акцију, виши службеници су наишли на опширну законску документацију о Јеховиним сведоцима — што је и те какво сведочанство! Уложена је жалба на  одлуку о опорезивању, и стићи ће ако треба чак и до Европског суда за људска права.

Годинама је у САД у држави Њу Џерси, у округу Орадел, ометано проповедање добре вести. Округ је заузео став да Јеховини сведоци не могу обављати своју јавну службу уколико прво не добију дозволу и не носе беџеве који их идентификују као такве. Настојања да се градоначелник и окружно веће убеде у неуставну природу ових захтева, увек изнова су била неуспешна. Да би се оспорио локални закон, парница је на крају покренута пред Федералним окружним судом САД у држави Њу Џерси. То је било први пут после 50 година да је у Сједињеним Државама предузета таква акција како бисмо остварили своје право да учествујемо у јавној служби. Било је прикладно да се у жалби овом суду објасни природа наше делатности и њен библијски темељ; тако је дато добро сведочанство.

Дана 8. марта 1999, судија Федералног окружног суда састао се с представницима нашег Правног одељења и представницима округа Орадел и наложио округу да промени своје законе. На свом заседању 16. марта, окружно веће и градоначелник донели су једну одлуку у којој су религиозне организације изузете од захтева за дозволом и ношењем беџева. У Ораделу се добра вест може опет проповедати без неуставних ограничења!

Сваки пут када се Јеховино име или народ који носи његово име помену на суду, или током неког заседања парламента или на некој расправи у конгресу, даје се сведочанство особама „на високом положају“ које можда не чују често поруку о Краљевству (1. Тим. 2:2). Али, понекад је та могућност за сведочење много директнија и опсежнија. То је био случај у Русији.

Од септембра 1998. до марта 1999, у једној препуној московској судници у Русији, улагани су одлучни напори да се забрани религиозна делатност Јеховиних сведока у  Москви. Међутим, не само да Јеховини сведоци неће бити ућуткани у тој судници, већ напротив, она ће постати јединствени амбијент у ком ће се пружити снажно сведочанство.

Московско тужилаштво, ком се касније придружило Министарство правде тога града, у сарадњи с неком организацијом против секти која има везе с Руском православном црквом, покренуло је неосноване оптужбе тражећи ликвидацију московске скупштине Јеховиних сведока. Обично би суд који се бави грађанским правом сматрао неприкладним да се у судници изводе критичке анализе верских учења и веровања. Међутим, оптужбе су се односиле на веровања и обичаје Јеховиних сведока, тако да је то постало средиште суђења.

На суду је госпођа тужилац настојала да докаже да наша религиозна литература подстиче на верску нетрпељивост. Како то? Ми научавамо да имамо праву религију. На то је бранилац, који је и сам Јеховин сведок, набавио по примерак Библије судији и тужиоцу, а затим прочитао Ефешанима 4:5: „Један [је] Господ, једна вера, једно крштење.“ Настављајући одбрану на темељу Писма, наш брат из Русије побио је и друге ставке тужбе цитирајући стихове као што су Јаков 1:27; Јован 17:16 и Откривење 18:1-4, у којима се наглашава да треба бити ’одвојен од света‘. Тужилац је наступила с аргументом да су ови последњи стихови, који се односе на Вавилон Велики, увредљиви за људе других религија ако се примењују на њих. Међутим, касније је један професор филозофије и доцент универзитета прокоментарисао: „Када стручњаци оптужују Јеховине сведоке због њихових учења, они и не схватају да у ствари износе оптужбе против Библије.“

Суђење је отворило могућност да се у судници прочита из публикација Јеховиних сведока материјал који је тужилаштво укључило у своју тужбу. Међутим, овог пута су наведене ствари читане у контексту тако да су наша  веровања била исправно презентована, и тиме је отклоњена свака основа за оправдану оптужбу за неисправно понашање. Водећи руски стручњаци су изнели ни мање ни више него пет научних студија оповргавши тужиочеве тврдње. Нагласак је стављен и на међународне судске одлуке и споразуме који захтевају поштовање слободе вероисповести.

Како би Исус прошао под руским законом из 1997. који је пружио основу за тужиочево покретање правног поступка? Током суђења је о томе говорио један канадски адвокат, члан одбране, који је Јеховин сведок. Он је суду навео: ’Истина је да је Исус критиковао религиозне вође свог доба примењујући на њих речи из Јована 8:44, 45: „Ви сте од свог оца Ђавола.“ Као што се види из Матеја 15:2-9, Исус је осудио обичаје који су се косили с Божјом Речи. Да ли је оним што је рекао у Матеју 10:34-37, Исус покушао да разори породице? Не, он је једноставно навео неумитну последицу до које долази због начина на који људи реагују. Надаље, у Луки 18:15, 16 наводи се да је Исус позвао к себи малу децу. Да ли је он на тај начин увлачио тинејџере и малу децу у хришћанство? А зашто су верски противници желели да зауставе Исуса у проповедању? Јован 11:47, 48 показује да је то било зато што су многи следили Исуса, и јеврејско свештенство је сматрало да губи чланове. Из овога можемо видети неке сличности с данашњим временом.‘ Да је Исус Христ проповедао у Москви, очигледно је да би оптужбе које се подижу против Јеховиних сведока могле да се у том случају подигну и против њега. Ко је онда у заблуди? Очигледно они који подижу оптужбе, јер Исус „није учинио грех“ (1. Петр. 2:22).

Одговарајући на питања која је госпођа тужилац поставила у погледу учења Јеховиних сведока, адвокат из Русије који је наш брат, читао је из Библије Данила 2:44, 45 и 2. Тимотеју 3:1-5. Касније тог поподнева, сведочио је један  наш брат који је у својој породици треће колено Сведока, а његова животна прича показује да у Русији Јеховини сведоци постоје већ деценијама. Његово сведочанство је такође било подсетник на патњу коју су Јеховини сведоци подносили током изгнанства у Сибир као и због других притисака током година у којима их је совјетски режим забрањивао. (Види Пробудите се! од 22. априла 1999, стране 20-5.)

И трећи бранилац је заступао Јеховине сведоке. Та госпођа није Јеховин сведок, али је веома непристрана и искусна у одбрани предмета који се тичу људских права. Чак је и она могла да отвори Библију и упути суд на њене различите одломке. Након што је указала на Откривење 14:1; 16:16; 20:6 и Псалам 37:9, 10 она је позвала тужиочевог „стручњака“ за религију да покаже где Јеховини сведоци греше. Он то није могао да уради.

Занимљиво је да је 29. априла 1999, Руско национално министарство правде поново регистровало Јеховине сведоке као религиозну организацију. Међутим, то није окончало случај у Москви нити је суд донео одлуку у корист Јеховиних сведока. Уместо тога, истражни суд чека на анализу литературе Јеховиних сведока од једне комисије „стручњака“, коју је поставио судија. До каквог год закључка да дођу, можемо бити сигурни да ће ’то бити прилика за сведочанство‘ (Мат. 10:18).

Поред сведочанства датог службеницима који су били у судници, вести са суђења преносиле су новине и телевизијске станице широм Русије. Јеховини сведоци у Русији такође су састављали дневне извештаје који су били на располагању за штампу и јавност. Из публикација Watch Towera давани су комплетни цитати које је тужилаштво погрешно протумачило и такође је наведено доста тога о историји Сведока. Барем седам истакнутих међународних новинских агенција имале су повремено током суђења своје представнике. За процес су биле живо  заинтересоване и амбасаде других земаља и организације за људска права. Европски парламент је 11. марта донео резолуцију позивајући руске званичнике свих нивоа да гарантују слободу вероисповести и тако удовоље међународним споразумима у којима је и њихова влада учесница. Наредног месеца су 11 чланова Парламентарне скупштине Европског савета потписали још један документ изражавајући забринутост због развоја ситуације у погледу тог судског случаја у Москви.

Браћа у Москви и целој Русији у међувремену су сасвим свесна да су „предмет мржње“ оних који се противе поруци о Краљевству. На једном скупштинском састанку у Санкт Петербургу бачена је гасна бомба. Један противник је оружјем напао једну стару сестру која је била у служби на терену. Због поништавања уговора о закупу, у Москви је 2 000 Сведока остало без свог места састајања и принуђени су да их траже на другим местима. У августу су Јеховини сведоци одржавали конгрес у Москви упркос настојањима да се он спречи. Међутим, у суботу по поподне су морали да напусте конгресни стадион јер је постојала претња да је постављена бомба. Па ипак, на том конгресу се крстило 600 особа и више од 15 100 људи је дошло и у недељу да чује остатак програма.

С обзиром на многе и разноврсне притиске који се широм света врше на Јеховине сведоке док они обављају своју службу, добро је што су се одговорна браћа састала током априла 1999. да би размотрила тренутне потребе што се тиче ’одбране и законског утврђивања добре вести‘ (Фил. 1:7).

Јеховини сведоци су чврсто уверени да, по речима Библије, никакво оружје начињено против „слуга Јеховиних“ неће имати успеха (Иса. 54:17). А у Јеремији 1:19 дато је следеће обећање: „Они ће рат на те дизати, али те неће надвладати, јер сам ја с тобом да те избављам, рече Јехова.“

[Слика на 6. страни]

Данијел Сидлик објављује излажење књиге на енглеском „Обрати пажњу на Данилово пророчанство!“

[Слика на 6. страни]

Чонгил Парк објављује излажење „Превода Нови свет“ на корејском

 [Слике на странама 12, 13]

Најроби у Кенији — један од 32 међународна конгреса

 [Слике на 14. страни]

Горе лево: хуманитарна помоћ за Африку је утоваривана у Белгији. Доле: избеглице из Конга примају поуку и удружују се у певању срдачних хвала Јехови

[Слике на странама 20, 21]

Литература се спрема за отпрему из светске централе