Нова локација главног седишта

У јулу 2009, Јеховини сведоци су купили једно имање у америчкој држави Њујорк с намером да тамо преселе своје главно седиште. Имање од 102 хектара налази се на око 80 километара северозападно од постојећих објеката у Бруклину, у Њујорку, где се седиште налази од 1909. године.

У новим објектима ће живети и радити око 800 бетелита. Објекти ће обухватати зграду с канцеларијама, зграду с другим службеним просторијама, радионице и четири стамбене зграде. У плану је и један омањи музеј са експонатима из савремене историје Јеховиних сведока.

 Објекти ће заузимати 18 хектара тог имања, с тим што ће околна шума и мочваре остати нетакнуте. У окружењу неће бити великих травнатих површина. Уместо тога, све ће остати у хармонији са околином, која је под шумом. Да би се очували природни ресурси, архитекте су пројектовале зграде које ће штедети енергију, чиме ће се утицај на животну средину и трошкови одржавања свести на најмању могућу меру. На пример, кровови зграда биће прекривени неким издржљивим биљкама које не изискују велико одржавање, захваљујући којима ће се смањити отицање кишнице и одржавати уједначена температура у зградама. Канцеларије су тако пројектоване да се у већој мери користи природна светлост уместо вештачког осветљења. Један од приоритета је и да се не загађује вода.

Како се дошло на идеју о пресељењу? Сада и подружнице из других делова света учествују у штампању Библија и библијске литературе, што се раније радило искључиво у Бруклину. Од 2004, штампање и отпрема литературе у Сједињеним Државама обавља се у Волкилу, у држави Њујорк, на око 145 километара северозападно од Бруклина. Такође су и трошкови узети у обзир. Рад у старим и раштрканим објектима у Бруклину и њихово одржавање веома је скупо. Селидбом у нове објекте, можемо на бољи начин користити добровољне прилоге.

Реорганизација у подружницама

Од септембра 2012, више од 25 подружница Јеховиних сведока пресељено је у веће подружнице. Ове промене су учињене из два основна разлога:

 1. Технологија је поједноставила рад. Последњих година, захваљујући напрецима у комуникацији и штампарској технологији потребно је мање особља у већим подружницама. С мање људи у већим подружницама, ослобођен је простор за смештај оних који су радили у мањим подружницама у другим земљама.

Сада у већим подружницама ради више искусних Сведока који брину о библијском образовном делу. На пример, проповедање у Гватемали, Костарики, Никарагви, Панами, Салвадору и Хондурасу сада надгледа мексичка подружница. Због тога су подружнице у ових шест земаља затворене. Четрдесет чланова бетелске породице из ових подружница прешло је у мексичку подружницу. Око 95 чланова особља остало је у својој земљи и сада су пуновремени објавитељи.

Неки из тих земаља Средње Америке наставили су да раде у преводилачким канцеларијама, које надгледа мексичка подружница. На пример, у Панами око 20 преводилаца преводи библијске публикације на језике староседелаца. У Гватемали, 16 Сведока преводи публикације на четири локална језика. Захваљујући организационим променама, број чланова у подружницама у Средњој Америци смањен је са 300 на око 75.

2. Више пуновремених слугу се може посветити проповедању. Захваљујући реорганизацији, браћа која су раније служила у малим подружницама сада се могу усредсредити на проповедање добре вести. Један брат из Африке је написао: „Требало ми је неколико месеци да бих се привикао на нове животне околности. Међутим, то што сам сваког дана у служби причињава ми  велику радост и донело ми је неописиве благослове. Тренутно проучавам Библију са 20 особа, а неки од њих долазе и на скупштинске састанке.“

Дугогодишњи симбол Бруклина

Дању и ноћу, више од 40 година, 4,6 метара висока црвена слова на врху главног седишта Јеховиних сведока уобичајен су призор за становнике Њујорка, а многи од њих често баце поглед на тачно време и температуру на екрану изнад тог натписа.

Пре више од 70 година, првобитни натпис је поставио претходни власник зграде. Након што су 1969. купили овај објекат, Јеховини сведоци су променили његов изглед у садашњи.

Да би био ефикаснији и тачнији, натпис је модификован неколико пута. Од средине 1980-их, на екрану који је наизменично показивао тачно време и температуру према Фаренхајту, може се видети и температура у целзијусима.

Ебони, која може видети натпис из свог стана у Бруклину, рекла је: „Лепо је кад можете само да погледате кроз прозор и видите тачно време и температуру пре него што кренете на посао. То ми помаже да увек стигнем на време и да се обучем у складу с временским приликама.“

Да ли ће натпис бити ту и наредних 40 година? Пошто Јеховини сведоци планирају да главно седиште преселе, ту одлуку ће донети будући власници зграде.

Нешто ново на Менхетну

У новембру 2011, Јеховини сведоци су покренули једну акцију на Менхетну како би људима приближили библијску поруку помоћу привлачних изложбених штандова и колица. Ова акција се спроводи у јужном делу Менхетна, најпрометнијем и најстаријем делу града Њујорка. То подручје је било подељено на четири дела. У сваком делу има неколико локација где пролазници могу да застану поред лепо уређених штандова или колица с библијском литературом, поред којих стоји пионир. Већина тих локација је на прометним местима или у њиховој близини, где сваког дана пролазе десетине хиљада људи.

 На тим местима пролазници могу да сазнају одговоре на многа библијска питања. Они који не желе да се задржавају могу узети неку од публикација како би је касније прочитали. На располагању је литература на многим језицима. Ако тренутно нема неке публикације на жељеном језику, пролазници је могу наручити и доћи по њу неколико дана касније.

И јавност и власти су позитивно реаговали. Један полицајац је рекао: „Зашто сте толико чекали? Ви имате оно што је људима потребно.“ Један човек је изненада застао код штанда када је угледао књигу Шта Библија заиста научава? Рекао је да је у метроу приметио неке људе како читају ту књигу и питао се где су је набавили. Сада је знао.

Један младић је на путу до посла сваког дана током шест недеља пролазио поред једног од штандова. На крају је застао поред штанда и рекао: „Треба ми ваша помоћ.“ Они који су били на штанду радо су му помогли. Дали су му Свето писмо и показали како му оно може помоћи. Одушевљени пролазници застају како би разговарали о духовним темама. За осам месеци је 1 748 особа изразило жељу да проучава Библију. Захваљујући овој акцији, до јуна 2012. подељено је 27 934 часописа и 61 019 књига.

Наши часописи — мање страна, више језика

Почевши од јануара 2013, Пробудите се! и Стражарска кула за јавност имају 16 страна уместо 32 стране. Пошто часописи садрже мање материјала, преводилачки тимови ће моћи да их преводе  на више језика. Часопис Пробудите се! тренутно излази на 98 језика, а Стражарска кула на 204. Стражарска кула за проучавање и даље ће имати 32 стране.

Неки чланци који су раније излазили у часописима сада се појављују само на веб-сајту www.dan124.com. На пример, „Рубрика за младе“, „Моја библијска школица“ и извештај из школе Галад који су досад излазили у Стражарској кули за јавност, као и „Породични квиз“ и „Млади питају“ из Пробудите се!

Поред тога, нови чланци који се појављују само на веб-сајту пружају јасан, сажет одговор на питања о Библији и Јеховиним сведоцима. Такође се могу преузети публикације које постоје у штампаном облику. Сада путем компјутера или преносивог уређаја сви могу брзо приступити нашим публикацијама на веб-сајту www.dan124.com, и то на преко 440 језика.

Нови изглед нашег веб-сајта

Током протеклих неколико месеци, десетине Јеховиних сведока у главном седишту у Њујорку радиле су на томе да веб-сајт www.dan124.com постане привлачнији и једноставнији за коришћење, како с компјутера тако и с преносивих уређаја. Поред тога, изменили су га имајући на уму два циља:

1. Објединити наше веб-сајтове. Три веб-сајта која су Сведоци користили обједињена су у један званични веб-сајт — www.dan124.com. Друга два, www.watchtower.org и www.jw-media.org, више се не користе. Захваљујући томе што су ти сајтови спојени у један, њихов садржај је за све оне који желе неке информације од Јеховиних сведока или о Јеховиним сведоцима сада на једном месту. На пример, на њему можеш читати Свето писмо, слушати читање Светог писма или одштампати неку његову  страницу или неку од библијских публикација које су објављене на многим језицима.

2. Додати нове информације. Модернизовани веб-сајт садржи одговоре на библијска питања и информације о делу проповедања, подружницама, Дворанама Краљевства и конгресима Јеховиних сведока. У делу под називом „Вести“ налазе се извештаји о догађајима који се односе на нашу браћу широм света. На сајту се такође налази интерактивни материјал за породице, тинејџере и децу.

Сваког дана, неколико стотина хиљада особа путем интернета чита наше публикације. Они преузимају скоро пола милиона аудио, EPUB, PDF фајлова или видео-снимака на знаковном језику. Стотине људи свакодневно затраже да неко с њима проучава Свето писмо.

Свето писмо од два метра

Комплетан превод Светог писма Нови свет доступан је између осталог на енглеском, шпанском и италијанском Брајевом писму. Та Библија има између 20 и 28 томова и на полици заузима простор од најмање два метра! За друге формате Брајевог писма потребно је мање места него за Библију на рељефном писму. Примера ради, Брајева бележница је покретни уређај који има игле које се издижу и спуштају како би утиснуле Брајева слова, помоћу ког слепа особа прави белешке и приступа информацијама које су сачуване у електронском облику. Слепа особа такође може да пронађе и слуша публикације  помоћу програма за читање текста са екрана, који претвара писани текст у говор.

Сведоци преко 100 година издају публикације за слепе особе темељене на Светом писму, и те публикације су сада доступне на 19 језика. Иако се ове публикације не наплаћују, заинтересоване слепе особе дају за њих добровољне прилоге.

Сведоци су направили један компјутерски програм који може да претвара текст у Брајево писмо на многим језицима. Након што се постави табела за конверзију која садржи и слова из стандардног језика и слова из Брајевог писма, програм је спреман да конвертује жељени текст на Брајево писмо. Тај програм такође пребацује публикацију у формат који је слепој особи лак за читање. Ова аутоматизација процеса омогућиће производњу публикација на Брајевом писму, укључујући и Библију, и то на практично било ком језику који има Брајево писмо, у које спадају и они језици који не користе латинично писмо.

Раније када би на конгресу изашла нека нова публикација, говорник би рекао публици да ће издања на Брајевом писму моћи да наруче касније. Прошле године, подружница у Сједињеним Државама је спровела једну анкету по скупштинама како би утврдила ком ће конгресу присуствовати слепе особе и који формат (рељефно писмо, електронску бележницу или програм за читање текста са екрана) више користе.

Публикације на рељефном писму биле су послате на конгресе на којима су биле присутне слепе особе, тако да су и оне могле да добију нова издања у исто време као и сви други. Недељу дана након  конгреса, публикације у електронском облику биле су послате имејлом свакој слепој особи која је то желела.

Један слепи брат је рекао: „Било је дивно добити литературу заједно са осталима. Псалам 37:4 каже да Јехова испуњава жељу срца. То је и учинио током овог викенда!“ Један други слепи брат је заплакао и рекао: „Захвални смо Јехови што тако добро брине о нама.“

Хиљаде су научиле да читају и пишу

Јеховини сведоци су 2011. помогли да се преко 5 700 особа описмени. Ево шта се дешава у неким земљама:

Гана: Током последњих 25 година, помогли смо да преко 9 000 људи научи да чита и пише.

Мозамбик: Више од 19 000 људи научило је да чита током последњих 15 година. Једна жена, која се зове Фелизарда, рекла је: „Сада сам срећна што могу да пронађем и прочитам библијске стихове другима. То ми је раније било веома тешко.“

Соломонова острва: Подружница извештава: „Многи који живе у удаљеним подручјима нису раније имали могућност да се образују. Такође, већина женске деце није ишла у школу. Зато су посебно женама добро дошли часови описмењавања. По завршетку курса, многи имају више самопоуздања.“

Замбија: Од 2002, скоро 12 000 особа побољшало је своју писменост. Агнес, која има 82 године, каже: „Када су у скупштини основани разреди за описмењавање, била сам срећна што сам могла да учествујем. На првом часу сам научила да напишем своје име!“

Јеховини сведоци преводе библијску литературу на око 600 језика. Превести песмарицу са 135 песама је тежак подухват. Па ипак, Јеховини сведоци су за три године превели целу песмарицу, Певајмо у част Јехови, на 116 језика. На 55 додатних језика преведена је песмарица са 55 песама, а у току је превођење и на десетине других језика.

Преводиоци песама имају циљ да саставе стихове који су смисаони, привлачни и лаки за памћење. Поред тога, текст који се користи у песми хвале треба да буде довољно једноставан како би онај ко пева схватио значење и сврху сваке строфе.  У сваком језику, речи и музика треба да се уклопе и да теку природно, као да су то речи особе која их пева.

Како преводиоци то постижу? Уместо да дословно преводе стихове оригиналног енглеског издања Певајмо у част Јехови, они састављају нове стихове који ће пренети суштину оригиналне песме. Док настоје да се чврсто држе библијске мисли која је темељ сваке песме, преводиоци користе уобичајене изразе из свог језика који се лако разумеју и памте.

Први корак је да се направи дослован превод енглеског текста. Затим Сведок који је вичан писању песама претвара преведени текст у лепе, али ипак смисаоне стихове на том новом језику. Да би задржали библијску мисао, преводилачки тим и лектори на крају проверавају оно што је писац песме урадио. Иако превођење наше песмарице изискује много труда, Јеховини сведоци широм света су пресрећни што могу певати песме хвале на свом језику.

У Откривењу је проречено да ће у наше време помазаници позивати људе да дођу и ’узму воду живота бесплатно‘ (Откр. 22:17). Овај позив ће се упућивати ’људима из свих народа и језика‘ (Откр. 7:9). Све до недавно, већина преводилаца је радила у подружницама, чак и ако се на том подручју не говори њихов језик. Зато им није било лако да буду у току с променама у свом језику и допру до срца читалаца. Међутим, сада су многи преводилачки тимови пресељени на подручја где се говори њиховим језицима. Показало се да је то добро из много разлога, као што се види из њихових следећих изјава.

 Једна сестра из Мексика која преводи на језик маја је рекла: „Осећам се као биљка која је враћена у земљу, у своје природно окружење.“ Један преводилац с југа Русије је рекао: „Фантастично је што су преводиоци премештени у подручје где људи говоре тај језик. Језик који се користи на телевизији, у књигама и на интернету много се разликује од онога како људи говоре у свакодневном животу. У нашем случају, једино што нам помаже да преводимо тако да то природно звучи јесте да чујемо живу реч.“

Један преводилац из Конга за језик чилуба изнео је следеће запажање: „Сваког дана користимо свој језик — у свакодневним активностима као што су куповина и разговор с другима, у проповедању и на нашим састанцима. Проучавамо  оно што смо превели и користимо публикације на језику чилуба у служби, тако да из прве руке видимо да ли људи разумеју језик који користе преводиоци.“

Један преводилац из Уганде за језик луконзо рекао је: „Не можете да замислите колико смо срећни кад смо на састанцима који се одржавају на језику којим говоримо и на који преводимо. Такође нам је лепше у служби, јер сад разговарамо с људима на свом матерњем језику.“

Ова промена је добродошла и скупштинама у које су се преводиоци доселили. Једна сестра је за преводиоце за језик маја рекла: „Преводиоци својим лепим речима и примером представљају праву окрепу за нас. Имамо осећај као да је део Бетела с нама, а то је нешто посебно.“

Ова промена позитивно утиче и на људе у тој средини и на преводиоце. Један преводилац из Кеније је рекао: „Пошто на језику луо има врло мало штампаног материјала, људи нису ни помишљали да ће видети тако квалитетне публикације на свом језику. Зато су многи пресрећни кад их добију. Много се обрадујем кад то видим и онда имам још више елана да наставим с радом.“

Многи од тих преводилаца су годинама, па и деценијама били у подружници. Њихов одличан став и спремност да интересе Јеховиних слугу ставе испред својих веома се цени и доноси многе благослове. Многи преводиоци би се сложили с преводиоцем из Јужноафричке Републике за језик коса, који је рекао: „Водеће тело је одлично поступило када је одлучило да пресели преводилачке тимове. Били смо срећни и у Бетелу, али смо још срећнији откад је наступила ова промена.“

„Браћа су се лепо побринула за нас“

У недељу, 3. јуна 2012, догодила се тешка авионска несрећа у Нигерији. Авион са 153 путника и чланова посаде срушио се у густо насељено предграђе Лагоса, највећег града у Нигерији, и том приликом су погинули сви који су били у авиону, као и непознат број људи на земљи.

Колинс Еве и његова породица живели су на последњем спрату двоспратнице у коју је авион ударио. У време када се догодила несрећа, породица је била на скупштинском састанку у Дворани Краљевства.

Негде око 15.35, током Разматрања Стражарске куле, Колинс и његова супруга Чињере су  приметили да их неко више пута зове на мобилне телефоне, али се нису јавили. Чим се састанак завршио, Чињере се јавила на телефон. Комшије су им рекле да је зграда у пожару. Кад су стигли тамо, видели су да је авион пролетео кроз њихову зграду и пао на суседну, где се запалио.

„Да смо били код куће“, рекла је Чињере, „сигурно бисмо погинули. После те несреће, све што смо имали била је одећа за састанак коју смо тада носили, али смо остали живи. Покрајински надгледник је одмах основао одбор за помоћ и браћа су се лепо побринула за нас. Веома смо захвални.“

Колинс је рекао: „Рођаци који су ми се противили зато што сам Сведок променили су мишљење. Једна рођака ми је рекла: ’Твој Јехова услишава молитве. Држи се свог Бога јер ти помаже.‘ Једна друга особа је рекла: ’Шта год да радиш да би служио Богу, настави то да радиш целом душом.‘ Заиста смо видели Јеховину руку. Веома сам срећан.“

Парламент одобрио регистровање цркава

Мађарска влада је 27. фебруара 2012. усвојила допуну Закона о црквама и признала Јеховине сведоке као регистровану верску заједницу. Овај законски статус ће се позитивно одразити на проповедање добре вести у Мађарској. Захваљујући томе, Јеховини сведоци су као организација ослобођени пореза и могу бринути о духовним потребама особа које су у затворима и болницама.

Спомен-свечаност у посебном амбијенту

Један специјални пионир из Рундуа, у Намибији, написао је како је протекла Спомен-свечаност  којој је присуствовао у оближњем селу. Пошто је тамо било заинтересованих особа, браћа су одлучила да се Спомен-свечаност први пут одржи на локалном језику, румањо. Специјални пионир је написао: „Окружење је било прелепо. Били смо под ведрим небом, а месец је био пун. Гореле су петролејке и две батеријске лампе.“ Због тога су се осећали ближим Јехови. Иако је брат који је једини објавитељ у том крају почео да проповеда у марту, на Спомен-свечаности је било 275 присутних!

Датум 19. новембар 2011. заузима посебно место у историји Јеховине организације у Централноафричкој Републици и Чаду. Тог дана се 269 браће и сестара окупило испред тек завршених објеката подружнице. Скуп је увеличао и Самјуел Херд из Водећег тела. Он је дошао због посвећења Бетела, који ће се користити у служби за Јехову. Током програма је изнет историјат Јеховиних сведока на подручју те две земље. У Централноафричкој Републици је први пут проповедано 1947, а у Чаду 1959. У следећем говору је било речи о градњи и свему  што је било потребно да би се завршили објекти. Након што су пренети поздрави из многих земаља, публика је са задовољством слушала говор за посвећење, који је одржао брат Херд. За потребе 42 члана бетелске породице изграђени су осам преводилачких канцеларија, кухиња, трпезарија и вешерница. Уз 22 собе и друге просторије као што су рецепција, остале канцеларије и простор за складиштење и отпрему литературе, бетелска породица може веома лепо функционисати.

Субота, 26. мај 2012, била је посебан дан за Јеховине сведоке у Конгу (Киншаси). После осам година градње и реновирања објеката подружнице, дошло је време за њихово посвећење. То је био посебан догађај, јер иако подружница у Конгу постоји скоро 50 година, ово је било прво посвећење подружнице у тој земљи. Џефри Џексон из Водећег тела одржао је говор за посвећење пред 2 422 присутних, од којих се већина крстила пре више од 40 година. Било је 117 гостију из 23 земље. Неки мисионари који су пре доста година проповедали у Конгу причали су о неким лепим стварима које су ту доживели. Сви су били одушевљени и одлучни да ове објекте користе искључиво за обожавање Јехове.

Европски суд за људска права је 30. јуна 2011. донео пресуду да је влада Француске прекршила права Јеховиних сведока када је одредила порез од 60 посто на све донације које су Јеховини сведоци у Француској добили између 1993. и 1996. Иако је Европски суд позвао обе стране да изврше пријатељско поравнање, влада је остала при тумачењу да то прекомерно опорезивање није било противзаконито, тако да договор с њом није био могућ. Зато је одлуком од 5. јула 2012. Европски суд наложио француској влади да уклони „све последице“ наметања тог пореза. Осим што мора да врати 4 590 295 евра који су узети на име пореза (уз  урачунавање одговарајуће камате), влада мора да плати Сведоцима још 55 000 евра за судске трошкове.

Јеховине верне слуге у Еритреји лишене су грађанских права због свог непоколебљивог става што се тиче политичке неутралности (Ис. 2:4). Током последњих 17 година, многи су ухапшени, а тренутно је у затвору око 50 браће и сестара, међу којима има старијих жена и чак двогодишње деце. Нажалост, у јулу 2011. у затвору је преминуо брат Мисгина Гебретинсае. Он је први Сведок који је умро у затвору у Еритреји. Пре смрти је провео недељу дана у самици, у металном контејнеру. Наводно, умро је под „неразјашњеним“ околностима. Наша браћа и даље покушавају да се састану са званичницима како би им помогли да разумеју да наша мирољубивост и жеља да останемо неутрални не значе да не поштујемо власти у Еритреји.

Јеховини сведоци у Индији и даље су жртве насиља у служби проповедања. Мушкарци, жене, деца, па чак и једна 60-годишња бака и 18-месечна беба доживели су вербалне и физичке нападе. Некима је била скинута одећа и чак им је прећено смрћу. Још већем малтретирању Јеховиних сведока допринели су пасивност полиције и предрасуде. Уместо да гони насилнике, полиција приводи Сведоке под лажним оптужбама за кривична дела. Ухапшенима се  често одређује огромна кауција, а уз то су изложени вербалним и физичким нападима полицијског особља и ускраћује им се лекарска помоћ, храна и вода. Након тога се против њих воде вишегодишњи судски процеси због наводних кривичних дела, пре него што буду ослобођени оптужби. Државној комисији за људска права поднето је неколико жалби, у нади да ће то помоћи нашој браћи.

У новембру 2011, Европски суд за људска права једногласно је закључио да је Турска прекршила право на приговор савести Јунузу Ерчепу, Јеховином сведоку који је осуђен и затворен због приговора савести везано за војну службу. Брат Ерчеп је од марта 1998. године 39 пута позван у војску и преко 30 пута осуђен. Новчано је кажњаван, осуђиван на затворску казну и затворен у психијатријску болницу због „верске параноје“.

Брат Ерчеп се у октобру 2004. обратио Европском суду за људска права. Суд је у пресуди навео да „подносилац жалбе, као припадник Јеховиних сведока, не тражи да буде изузет од војне службе ради личних користи или удобности, него на темељу својих искрених верских убеђења“.

Фети Демирташ је још један Јеховин сведок из Турске који је одбио војну обуку када је добио позив за војску 2005. године. Ухапшен је, претучен, осуђен и затворен 554 дана све док у јуну 2007. није пуштен на слободу. Пошто брат Демирташ не би погазио своја библијска веровања, састављен је извештај у ком се наводи да је он ментално болестан. У пресуди против Турске,  Европски суд је утврдио да су се турске власти нехумано понеле према брату Демирташу и да су угрозиле његову слободу савести.

Те две одлуке Европског суда су веома сличне преседану из јула 2011. (Бајатјан против Јерменије), којим је Велико веће Европског суда за људска права потврдило да Европска конвенција штити права приговарача савести. Ове пресуде су обавезујуће за све државе чланице Савета Европе, у које спада и Турска.

Европски суд за људска права је у јануару 2012. донео пресуде против Јерменије у случају Букаратјан против Јерменије и Цатурјан против Јерменије, потврђујући да је дошло до кршења верских слобода у случају два  Јеховина сведока која не желе да служе војску због приговора савести. Приликом изрицања пресуда, овај суд се осврнуо на пресуду Бајатјан против Јерменије, која представља преседан.

Међутим, и поред тих историјских пресуда против Јерменије, власт наставља да гони, осуђује и затвара приговараче савести. Амандмане на Закон о алтернативној служби, који је јерменска влада одобрила у марту 2012, парламент тек треба да размотри. Надамо се да ће јерменска влада ослободити браћу која су још увек у затворима због приговора савести и на тај начин применити пресуде Европског суда.

Власти у Азербејџану и даље врше притисак на Јеховине сведоке: врше претресе и хапшења због посећивања верских састанака, цензуришу верску литературу, протерују Јеховине сведоке који су дошли из других држава, преко полиције врше физичко и вербално злостављање и препоручују да браћа добровољно пониште регистрацију своје верске заједнице. Пошто је Државни одбор за рад с верским заједницама одбио молбу Сведока за поновну регистрацију, полиција је још чешће почела да прекида мирне састанке Јеховиних сведока, ремети њихову службу и ограничава увоз и дистрибуисање библијске литературе. Судови намећу високе новчане казне Јеховиним сведоцима зато што деле верску литературу и посећују верске састанке. На пример, једној сестри је било наложено да плати казну од скоро 1 500 евра због присуствовања састанку у граду Гања. Пошто се оваквим казненим мерама крши право на слободу  обожавања које је загарантовано Европском конвенцијом о људским правима, Европском суду за људска права су поднете бројне жалбе у нади да ће се стати на пут застрашивању и прогону Јеховиних сведока у Азербејџану.

Власти у разним деловима Русије настављају да узнемиравају и прогоне Јеховине сведоке и да врше притисак на судове да их осуде што користе своју слободу обожавања. Позивајући се на контроверзан закон о екстремизму, судови у Русији су најмање 64 публикације Јеховиних сведока сврстали у екстремистичку литературу. Недавно је један тужилац тражио да као екстремистичка буде проглашена и књига Учи од великог Учитеља, у којој се деца поучавају о Исусу Христу. У многим деловима Русије, судови су такође блокирали приступ званичном веб-сајту Јеховиних сведока. Дали су дозволу да чланови скупштине буду праћени, чак и тајно снимани и да им се проверавају писма. Зато полиција редовно позива на разговор комшије које се противе Сведоцима, претреса домове Сведока и конфискује им верску литературу и личне ствари. Полиција хапси Сведоке док иду улицом, док се возе аутом или при изласку из воза. Такође ремети наше састанке. Старешине су судски гоњене због пастирске службе у скупштини. На неким подручјима, противници покушавају да судским путем забране скупштине Јеховиних сведока.

У граду Таганрогу, Сведоци су у мају 2012. оптужени за учешће у организовању и спровођењу криминалних радњи само зато што су исповедали своју веру. Управо на том подручју суд  је забранио скупштину Јеховиних сведока и одузео Дворану Краљевства због наводног екстремизма. Пошто не могу да користе Дворану Краљевства, Сведоци су почели да се састају по кућама или изнајмљеним салама, али власти сада покушавају да спрече сваки облик организованог исповедања вере. У јулу 2012, један брачни пар пионира из Чите у Сибиру проглашен је кривим за подстицање мржње зато што су приликом разговора с другима о својој вери делили наводно екстремистичку књигу за проучавање Библије Шта Библија заиста научава? Осуђени су на по 200 сати принудног рада, али су се они жалили на ту пресуду.

Иако су захваљујући пресудама Европског суда за људска права Јеховини сведоци однели две велике победе против Русије — 2007. године у случају Кузњецов и други против Русије и 2010. године у случају Јеховини сведоци из Москве против Русије — руске власти се и даље оглушују о пресуде овог угледног суда. Због тога су Јеховини сведоци поднели још 19 жалби Европском суду за људска права, у нади да ће даљње пресуде тог суда навести власти у Русији да престану да прогоне Јеховин народ и да им дозволе да ’воде миран и тих живот у потпуној оданости Богу и честитости‘ (1. Тим. 2:2).

Јужна Кореја и даље затвара младу браћу због хришћанске неутралности. Сваког месеца око 45 младе браће буде проглашено кривим и осуђено на по годину и по затвора. Због тога се у затворима у Кореји тренутно налази око 750 браће. То је највећи број Јеховиних сведока који су у некој земљи затворени због своје вере.  Од 1950, око 17 000 Јеховиних сведока је осуђено на више од 32 000 година затворске казне.

Власти су 2012. пооштриле мере које предузимају против Сведока који имају приговор савести тако што су прописале затворске казне за оне који због приговора савести одбијају позив за војну вежбу резервиста. Раније су за одбијање таквог позива изрицане новчане казне. Пошто је током последњих година било неколико позива резервиста, онима који се нису одазвали биће више пута суђено. На пример, Хо-џунг Сон је у новембру 2011. осуђен на осам месеци затвора. Затим му је у јуну 2012. поново суђено и тада је осуђен на шест месеци затвора. Затворен је одмах после другог суђења. После 29 дана је пуштен уз кауцију и сада чека одговор на жалбу коју је уложио. Могуће је да ће му бити изречена 14-месечна затворска казна.

Савет Уједињених нација за људска права више пута је осудио Јужну Кореју за кршење слободе савести. У настојању да се реши то питање, овом Савету и Уставном суду Јужне Кореје поднете су нове молбе.