„Одрастао сам у малом селу у северној покрајини“, прича Дауда из Сиера Леоне. ”Једном, док сам још био дечак, моја и још једна породица су се препирале око земљишта. Обе су полагале право на земљиште. Да би се решио проблем, позван је врач. Он је другом човеку дао огледало, а затим га је прекрио белим платном. Убрзо је човек под платном почео да дрхти и да се зноји. Кад је погледао у огледало, узвикнуо је: ’Видим како долази неки старац! Обучен је у белу одећу. Висок је и стар, са седом косом и хода мало погурено.‘

Он је описивао мог деду! Затим је постао хистеричан и узвикнуо је: ’Ако ми не верујете, дођите и погледајте сами!‘ Наравно, нико од нас није имао храбрости да то учини! Врач га је смирио шкропећи га магичном смесом лишћа и воде, коју је држао у врчу.

Говорећи кроз човека пред огледалом, ’деда‘ је рекао да земљиште припада нашој породици. Рекао је мојој баки да може безбрижно обрађивати земљу. Друга породица је прихватила пресуду. Проблем је био решен.“

 Оваква искуства су уобичајена у западној Африци. Тамо, као и у другим деловима света, безбројни милиони верују да мртви прелазе у духовни свет, где су у стању да посматрају и утичу на животе људи на земљи. Да ли је то веровање исправно? Да ли умрли заиста живе? Ако не, ко су они који тврде да су духови умрлих? Познавање тачних одговора на ова питања од пресудне је важности. То је питање живота или смрти.