Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јехова узвисује свог месијанског Слугу

Јехова узвисује свог месијанског Слугу

Четрнаесто поглавље

Јехова узвисује свог месијанског Слугу

Исаија 52:13–53:12

1, 2. (а) Опиши ситуацију у којој су се нашли многи Јевреји почетком првог века н. е. (б) Како је Јехова помогао верним Јеврејима да препознају Месију?

 ЗАМИСЛИ да треба да се састанеш с неком важном личношћу. Утврђено је време и место састанка. Али постоји један проблем: не знаш како та особа изгледа, а доћи ће дискретно, без фанфара. Како ћеш је препознати? Користило би ти кад би имао детаљан опис њеног изгледа.

2 Почетком првог века н. е. многи Јевреји су се суочили са сличном ситуацијом. Очекивали су Месију — најважнијег човека који ће икада живети (Данило 9:24-27; Лука 3:15). Али како би га верни Јевреји могли препознати? Јехова је преко хебрејских пророка детаљно описао догађаје у вези с Месијом који ће разборитим особама помоћи да га непогрешиво препознају.

3. Какав опис Месије налазимо у Исаији 52:13–53:12?

3 Од свих хебрејских пророчанстава о Месији, можда ниједно не пружа јаснију слику од пророчанства записаног у Исаији 52:13–53:12. Више од 700 година унапред Исаија је описао не физички изглед Месије већ детаље који су много значајнији — сврху његове патње и појединости о његовој смрти, сахрани и узвисивању. Разматрање овог пророчанства и његовог испуњења загрејаће нам срце и ојачати веру.

’Мој слуга‘ — ко је он?

4. Која су мишљења о идентитету ’слуге‘ износили неки јеврејски изучаваоци, и зашто се она не уклапају у Исаијино пророчанство?

4 Исаија је управо рекао да ће Јевреји изгнани у Вавилон бити ослобођени. А сада, гледајући унапред на један далеко значајнији догађај, он бележи Јеховине речи: „Гле, слуга ће мој напредовати [„поступаће с увидом“, NW] подигнуће се, узвисиће се, високо ће се успети“ (Исаија 52:13). Али ко је тај „слуга“? Јеврејски изучаваоци су током векова износили различита мишљења. Неки су тврдили да он представља целокупну израелску нацију током изгнанства у Вавилону. Али такво објашњење се не уклапа у пророчанство. Божји Слуга добровољно пати. Премда је недужан, пати због туђих грехова. То би се тешко могло односити на јеврејски народ који је изгнан због сопствених грешних путева (2. Краљевима 21:11-15; Јеремија 25:8-11). Други су тврдили да је тај Слуга представљао побожну елиту у Израелу, и да су они страдали у корист грешних Израелаца. Међутим, у тешким временима у Израелу, ниједна специфична група није страдала у корист друге.

5. (а) Како су неки јеврејски изучаваоци примењивали Исаијино пророчанство? (Види фусноту.) (б) Како библијска књига Дела апостолских јасно идентификује Слугу?

5 Пре настанка хришћанства и донекле у првих неколико векова наше ере, неколицина јеврејских изучавалаца је ово пророчанство заиста примењивала на Месију. Да је то тачна примена види се у Хришћанским грчким списима. У Делима апостолским се каже да када је етиопски евнух рекао да не разуме ко је Слуга из Исаијиног пророчанства, Филип му је ’објавио добру вест о Исусу‘ (Дела апостолска 8:26-40; Исаија 53:7, 8). Друге библијске књиге исто тако идентификују Исуса Христа као месијанског Слугу из Исаијиног пророчанства. a Док разматрамо ово пророчанство, видећемо неоспорне паралеле између онога кога Јехова назива својим ’слугом‘ и Исуса Назарећанина.

6. Како Исаијино пророчанство показује да ће Месија успешно извршити Божју вољу?

6 Пророчанство започиње тако што описује коначни успех Месије у извршавању Божје воље. Реч „слуга“ указује на то да ће се подложити Божјој вољи, као што се слуга подлаже вољи свога господара. При томе ће ’поступати с увидом‘. Увид је способност да се проникне у неку ситуацију. Поступати с увидом значи поступати разборито. У вези с хебрејским глаголом који се овде користи једно дело каже: „У његовој суштини је мисао о обазривости и мудром поступању. Онај ко мудро поступа постићи ће успех.“ Да ће Месија заиста бити успешан види се по томе што пророчанство каже да ће се ’узвисити и високо ће се успети‘.

7. Како је Исус Христ ’поступао с увидом‘, и како се ’узвисио и високо попео‘?

7 Исус је заиста ’поступао с увидом‘ јер је показао да разуме библијска пророчанства која се односе на њега, и дозволио је да га она воде како би извршио вољу свога Оца (Јован 17:4; 19:30). С каквим резултатом? Кад је Исус ускрснуо и узашао на небо „Бог га је и узвисио на виши положај и љубазно му дао име које је изнад сваког другог имена“ (Филипљанима 2:9; Дела апостолска 2:34-36). Затим, 1914. године прослављени Исус се уздигао још више. Јехова га је уздигао на престо Месијанског Краљевства (Откривење 12:1-5). Да, ’узвисио се и високо се попео‘.

’Зачуђено зуре у њега‘

8, 9. Како ће земаљски владари реаговати кад узвишени Исус дође да изврши пресуду, и зашто ће тако реаговати?

8 Како ће народи и њихови владари реаговати на узвишеног Месију? Ако начас прескочимо уметнути коментар у другом делу 14. стиха, пророчанство гласи: „Као што је за многе чудо био [’многи су зачуђено зурили у њега‘, NW]... тако ће он опет многе народе удивити. Краљеви ће пред њим уста своја затиснути, јер ће видети што им није казивано и научити што пре нису знали“ (Исаија 52:14а, 15). Овим речима Исаија не описује Месијино првобитно појављивање већ његов завршни сукоб са земаљским владарима.

9 Кад узвишени Исус дође да изврши пресуду над овим безбожним системом ствари, земаљски владари ће ’зачуђено зурити у њега‘. Наравно, људски владари неће дословно видети прослављеног Исуса. Они ће видети очигледне доказе да је он моћан небески Борац за Јехову (Матеј 24:30). Биће присиљени да усмере пажњу на оно што нису чули од религиозних вођа — да је Исус Извршилац Божјих пресуда! Узвишени Слуга с којим ће се сусрести деловаће на неочекивани начин.

10, 11. У ком смислу се може рећи да је Исус у првом веку био нагрђен, и како се то и данас ради?

10 У уметнутом коментару у 14. стиху Исаија каже: „Толико је нагрђено било лице његово, толико се одвајао изглед његов од синова човечјих“ (Исаија 52:14б). Да ли је Исус на неки начин био дословно нагрђен? Не. Премда Библија не пружа детаље о Исусовом изгледу, тај савршени Син Божји је сигурно био пријатног изгледа. По свему судећи, Исаијине речи се односе на понижење које је Исус доживео. Он је храбро разоткрио да су религиозне вође његовог доба лицемери, лажови и убице; они су реаговали тако што су га вређали (1. Петрова 2:22, 23). Оптужили су га да крши закон, да је хулник, варалица и да се буни против Рима. Ти лажни тужиоци приказали су Исуса у сасвим погрешном светлу.

11 И данас има погрешних представа о Исусу. Већина људи га замишља као бебу у јаслама, или као неку трагичну личност приковану на крст, с венцем од трња и лицем изобличеним од патње. Свештенство хришћанског света подупире таква гледишта. Они не приказују Исуса као моћног небеског Краља коме ће народи положити рачун. Када се у блиској будућности људски владари супротставе узвишеном Исусу, имаће посла с Месијом који има ’сву власт на небу и на земљи‘! (Матеј 28:18).

Ко ће веровати у ту добру вест?

12. Која се интересантна питања појављују на основу речи из Исаије 53:1?

12 После описа запањујућег преображаја Месије — од ’нагрђеног‘ до ’високо уздигнутог‘ — Исаија пита: „Ко верова оном што нам би јављено? Ко је препознао мишицу Јеховину?“ (Исаија 53:1). Ове Исаијине речи садрже занимљива питања: да ли ће се ово пророчанство испунити? Да ли ће се ’Јеховина мишица‘, која представља његову способност да покаже моћ, открити и учинити да се ове речи обистине?

13. Како је Павле показао да се Исаијино пророчанство испунило на Исусу, и каква је била реакција?

13 Одговор је несумњиво потврдан! У писму упућеном Римљанима, Павле цитира Исаијине речи да би показао да се пророчанство које је Исаија чуо и записао испунило на Исусу. Исусово прослављање после свих патњи које је поднео на земљи представљало је добру вест. „Ипак“, каже Павле мислећи на Јевреје који нису поверовали, „нису сви послушали добру вест. Јер Исаија каже: ’Јехова, ко је поверовао у оно што је чуо од нас?‘ Тако вера долази од онога што се чује. А оно што се чује је посредством речи о Христу“ (Римљанима 10:16, 17). Нажалост, у Павлово време је мало њих поверовало у добру вест о Божјем Слуги. Зашто?

14, 15. У каквим условима Месија треба да ступи на земаљску сцену?

14 Пророчанство затим објашњава Израелцима разлоге за питања постављена у 1. стиху, и тиме разјашњава зашто многи неће прихватити Месију: „Подиже се пред [посматрачем] као нежна биљка, као грана из опустеле земље [’као корен из суве земље‘, ДК]. У њега не беше ни обличја [’достојанственог стаса‘, NW] ни лепоте да би га гледали. Изглед његов није ништа био да би нам се допао“ (Исаија 53:2). Овде видимо у каквим условима Месија треба да ступи на земаљску сцену. Треба да има скроман почетак, и посматрачима неће изгледати као неко ко ће баш много постићи у животу. Сем тога, треба да буде попут неке биљчице, нежне младице, која расте из стабла или из гране неког дрвета. Такође треба да буде попут корена коме треба вода у сувој земљи од које се скоро ништа не може очекивати. Не треба да дође у краљевској раскоши и сјају — већ без краљевске одеће и светлуцавих дијадема. Напротив, његов почетак треба да буде скроман и непретенциозан.

15 Овим се сасвим добро описује да је као човек Исус имао скроман почетак! Родила га је Јеврејка, девица Марија, у једној штали у маленом граду познатом као Витлејем b (Лука 2:7; Јован 7:42). Марија и њен муж Јосиф били су сиромашни. Отприлике 40 дана после Исусовог рођења принели су као жртву за грех „пар грлица и два голубића“, што су обично приносили сиромашни (Лука 2:24; Левитска 12:6-8). Марија и Јосиф су се касније настанили у Назарету, где је Исус одрастао у великој породици, највероватније у скромним условима (Матеј 13:55, 56).

16. У ком смислу је тачно да Исус није имао ’достојанствени стас‘ ни ’лепоту‘?

16 Изгледало је да Исус као човек нема корене у доброј земљи (Јован 1:46; 7:41, 52). Премда је био савршен човек и потомак краља Давида, његове скромне околности нису му пружиле никакав ’достојанствени стас‘ нити ’лепоту‘ — барем не у очима оних који су очекивали да Месија буде неко ко има импресивније порекло. На наговор јеврејских религиозних вођа многи су били наведени да га превиде и чак да га презиру. На крају мноштво људи није видело ништа пожељно у савршеном Сину Божјем (Матеј 27:11-26).

’Презрен и одбачен од људи‘

17. (а) Шта Исаија почиње да описује, и зашто се изражава у прошлом времену? (б) Ко су они који су ’презрели‘ и ’одбацили‘ Исуса, и како су то учинили?

17 Исаија сада почиње детаљно да описује како ће људи гледати на Месију и како ће се опходити према њему: „Презрен беше, одбачен од људи, човек вичан патњи и болу, као неко од ког лице своје сваки заклања, презрен, да га ни за што не узесмо“ (Исаија 53:3). Пошто је сигуран да ће се ове речи обистинити, Исаија пише у прошлом времену, као да су се оне већ испуниле. Да ли је Исус Христ заиста био презрен и одбачен од људи? Стварно јесте? Самоправичне религиозне вође и њихови следбеници сматрали су га најподлијим човеком. Назвали су га пријатељем порезника и блудница (Лука 7:34, 37-39). Пљували су му у лице. Ударали су га песницама и псовали. Ругали су му се и подсмевали (Матеј 26:67). Под утицајем тих непријатеља истине, Исуса ’није примио његов сопствени народ‘ (Јован 1:10, 11).

18. Пошто Исус никада није био болестан, како је био „човек вичан патњи и болу“?

18 Као савршен човек Исус није био болестан. Ипак, био је „човек вичан патњи и болу“. То нису биле његове патње и болести. Исус је с неба дошао у болестан свет. Живео је усред патње и бола, али није избегавао оне који су били физички или духовно болесни. Попут брижног лекара добро је знао патње оних који су били око њега. Сем тога, могао је да чини оно што ниједан обичан људски лекар није могао (Лука 5:27-32).

19. Како су Исусови непријатељи ’заклањали лице‘ од Исуса, и како су показали да га сматрају ’ништавним‘?

19 И поред тога, непријатељи су Исуса сматрали болесним и нису с наклоношћу гледали на њега. Исусови противници су сматрали да је он толико одвратан да су у ствари зазирали од њега. Био им је толико грозан да га нису могли гледати. Проценили су да не вреди ништа више од роба (Излазак 21:32; Матеј 26:14-16). Више су поштовали убицу Вараву него њега (Лука 23:18-25). Зар су ичим више могли да покажу колико имају ниско мишљење о Исусу?

20. Какву утеху Исаијине речи пружају Јеховином данашњем народу?

20 Јеховине данашње слуге могу много утешити ове Исаијине речи. Понекад противници презиру верне обожаваоце Јехове или се понашају према њима као да су ништавни. Али као што је то било у Исусовом случају, оно што је стварно битно јесте колико нас Јехова Бог цени. На крају крајева, иако су људи сматрали Исуса ’ништавним‘, то сигурно није променило његову велику вредност у Божјим очима!

’Прободен за наше грехе‘

21, 22. (а) Шта је Месија носио и узео у корист других? (б) Како су многи гледали на Месију, и када су његове патње достигле врхунац?

21 Зашто је Месија морао да пати и умре? Исаија објашњава: „Ипак нам он патње наше носи и болове наше на се узе; и ми га за кажњеног посматрасмо, униженог и од Бога погођеног. Ал’ је он за наше грехе рањен [„прободен“, NW] за наше је безакоње сломљен; казна која мир нам даје на њега паде и раном његовом ми се исцелисмо. Сви смо ми као овце зашли били, сваки од нас својим путем пође, а на њ Јехова пусти кривицу свију нас“ (Исаија 53:4-6).

22 Месија је носио болести других и узео на себе њихове болове. Он је такорећи подигао њихова бремена, ставио их на своја плећа и носио. Пошто су болест и бол последице грешног стања човечанства, Месија је носио грехе других. Многи нису разумели чему све те патње, и мислили су да га Бог кажњава неком одвратном болешћу. c Месијине патње су достигле врхунац кад је био прободен, сломљен и рањен — а то су снажне речи које означавају насилну и болну смрт. Али његова смрт има откупну моћ; она обезбеђује темељ за опоравак оних који лутају у преступу и греху тако што им помаже да нађу мир с Богом.

23. У ком смислу је Исус носио патње других?

23 Како је Исус носио патње других? Матејево јеванђеље, цитирајући Исаију 53:4, каже: „Људи му доведоше многе који беху опседнути демонима; и он истера духове једном речју, и излечи све болесне; да се испуни оно што беше речено преко пророка Исаије, који рече: ’Он узе наше немоћи и понесе наше болести‘“ (Матеј 8:16, 17). Тиме што је лечио од различитих болести оне који су долазили к њему, Исус је у ствари узимао на себе њихове патње. Таква лечења су црпила његову животну силу (Лука 8:43-48). Његова способност да лечи све врсте болести — физичке и духовне — доказала је да је био овлашћен да чисти људе од греха (Матеј 9:2-8).

24. (а) Зашто је многима изгледало да је Бог ’казнио‘ Исуса? (б) Зашто је Исус патио и умро?

24 Ипак, многима је изгледало да је Бог ’казнио‘ Исуса. Уосталом, уважене религиозне вође су узроковале његове патње. Али сети се да он није патио због неког свог греха. „Христ [је] страдао за вас“, каже Петар, „оставивши вам узор да тачно следите његове стопе. Он није учинио грех, нити се превара нашла у његовим устима. Он сам је у свом сопственом телу понео наше грехе на стуб, да бисмо прекинули с гресима и живели за праведност. И ’његовим сте ранама били излечени‘“ (1. Петрова 2:21, 22, 24). Сви смо ми једном били изгубљени у греху, „као овце које су залутале“ (1. Петрова 2:25). Међутим, Јехова је преко Исуса обезбедио откуп из нашег грешног стања. Он је учинио да наши преступи ’буду на‘ Исусу, да почивају на њему. Безгрешни Исус је добровољно сносио казну за наше грехе. Тиме што је незаслужено поднео срамну смрт на стубу, омогућио нам је да се помиримо с Богом.

’Дозволио је да буде злостављан‘

25. Како знамо да је Месија добровољно патио и умро?

25 Да ли је Месија био вољан да пати и умре? Исаија каже: „Мучен би и [„дозволио је да буде“, NW] злостављен, али уста својих не отвори, као јагње које се на клање води, као овца нема пред оним који је стриже уста својих не отвори“ (Исаија 53:7). Последње ноћи свог живота, Исус је могао позвати „више од дванаест легија анђела“ да му притекну у помоћ. Али је рекао: „Како би се онда испунило Писмо да тако мора да се догоди?“ (Матеј 26:53, 54). „Јагње Божје“ се није одупирало (Јован 1:29). Када су га свештенички главари и старешине лажно оптужили пред Пилатом, Исус „није одговарао“ (Матеј 27:11-14). Није желео да каже ништа што би могло реметити извршење Божје воље за њега. Био је вољан да умре као жртвено Јагње, јер је добро знао да ће својом смрћу откупити послушно човечанство од греха, болести и смрти.

26. У ком смислу су се ’уздржавали‘ Исусови религиозни противници?

26 Исаија сада пружа још неке детаље о Месијиним патњама и понижењу. Пророк пише: „Због уздржавања и суда био је погубљен; и ко ће се бавити појединостима његовог нараштаја? Јер је био истргнут из земље живих. Због преступа мога народа добио је ударац“ (Исаија 53:8NW). Када су Исуса на крају ухватили његови непријатељи, ти религиозни противници су се ’уздржавали‘ у опхођењу с њим. Нису се они уздржавали да изразе своју мржњу, већ су се уздржавали од правде. У грчкој Септуагинти у Исаији 53:8 стоји „понижавање“ уместо „уздржавање“. Исуса су његови непријатељи понизили тиме што су се уздржавали од праведног поступања на које је имао право чак и обичан криминалац. Исусово суђење је било извргавање правде руглу. Како то?

27. Кад су јеврејске религиозне вође судиле Исусу, која су правила игнорисали, и на који начин су кршили Божји Закон?

27 Решене да се отарасе Исуса, јеврејске религиозне вође су прекршиле сопствена правила. Према традицији, Синедрион је случај кажњив смрћу могао да решава само у дворани од клесаног камена, на простору храма, а не у кући првосвештеника. Такво суђење је морало да се одржи током дана, а не после заласка сунца. У случајевима кажњивим смрћу, пресуда је морала да се објави дан после завршетка саслушања. Дакле, никакво суђење није смело да се одржи уочи Сабата или неког другог празника. Приликом Исусовог суђења сва ова правила су игнорисана (Матеј 26:57-68). Што је још горе, док су решавале овај случај религиозне вође су безочно кршиле Божји Закон. На пример, да би ухватили Исуса прибегли су подмићивању (Поновљени закони 16:19NW; Лука 22:2-6). Поклањали су пажњу лажним сведоцима (Излазак 20:16; Марко 14:55, 56). Сковали су заверу да ослободе једног убицу, и тиме су на себе и своју земљу навукли кривицу за крв (Бројеви 35:31-34; Поновљени закони 19:11-13; Лука 23:16-25). Дакле, није било никаквог „суда“, никаквог праведног суђења које би водило до исправне, непристране одлуке.

28. Шта Исусови непријатељи нису узели у обзир?

28 Да ли су Исусови непријатељи испитали ко је заправо човек коме суде? Исаија поставља слично питање: „Ко ће се бавити појединостима његовог нараштаја?“ Реч ’нараштај‘ може да указује на нечије порекло, то јест род. Када је Исус био на суђењу пред Синедрионом, његови чланови нису узели у обзир његово порекло — да је испуњавао захтеве за обећаног Месију. Уместо тога, оптужили су га за хулу и рекли да заслужује смрт (Марко 14:64). Касније је римски намесник Понтије Пилат подлегао притиску и осудио Исуса да буде прибијен на стуб (Лука 23:13-25). Тако је Исус, када је имао само тридесет три и по године био „истргнут“, то јест посечен, у јеку живота.

29. Како је Исусов гроб био међу „злочинцима“ и међу „богатима“?

29 У вези с Месијином смрћу и сахраном, Исаија затим пише: „Гроб је његов међу злочинцима, гробница му с богатима, а да он не почини насиља нити се превара нађе у устима његовим“ (Исаија 53:9). Како је Исус приликом смрти и сахране био и са злочинцима и с богатима? Четрнаестог нисана 33. н. е., он је умро на стубу погубљења изван зидина Јерусалима. Пошто је био прибијен на стуб између два злочинца, у неком смислу његов гроб је био међу злима (Лука 23:33). Међутим, кад је Исус умро, Јосиф, један богаташ из Ариматеје, скупио је храброст да од Пилата тражи дозволу да узме Исусово тело и да га сахрани. Јосиф је заједно с Никодимом припремио тело за сахрану и затим га положио у један нови исклесани гроб који је њему припадао (Матеј 27:57-60; Јован 19:38-42). Тако је Исусов гроб био и међу богаташком класом.

„Јехова хтеде да га муком сломи“

30. У ком смислу је Јехова хтео да сломи Исуса?

30 Исаија затим каже нешто запањујуће: „Јехова хтеде да га муком сломи... и пошто он за грех живот свој жртвова видеће потомство своје, продуљиће дане своје, и дело ће Јеховино цветати у рукама његовим. С муке душе своје наситиће очи своје, и познањем својим оправдаће многе слуга мој праведни, а сам ће на себи носити неправду њихову“ (Исаија 53:10, 11). Како је могуће да је Јехова хтео да његов верни слуга буде сломљен? Јасно је да Јехова није лично нанео патњу свом драгом Сину. Исусови непријатељи су у потпуности одговорни за оно што су му урадили. Али Јехова је дозволио да поступају тако окрутно (Јован 19:11). Из ког разлога? Без сумње је Бога милосрђа и нежне самилости болело када је гледао како његов недужни Син пати (Исаија 63:9; Лука 1:77, 78). Јехова сигурно ни на који начин није био незадовољан Исусом. Па ипак, било му је драго што његов Син добровољно пати, јер ће из тога проистећи многи благослови.

31. (а) На који начин је Јехова одредио Исусову душу као ’жртву за грех‘? (б) Шта Исуса нарочито испуњава задовољством после свих невоља које је доживео као човек?

31 Један благослов је у томе што је Јехова одредио Исусову душу као ’жртву за грех‘. Дакле, када је Исус узашао на небо, појавио се пред Јеховом с вредношћу свог жртвованог људског живота као жртве за грех, и Јехова ју је радо прихватио у корист читавог човечанства (Јеврејима 9:24; 10:5-14). Посредством своје жртве за грех Исус је стекао „потомство“. Као „Отац вечни“, може да да̂ живот — и то вечни живот — онима који исказују веру у његову проливену крв (Исаија 9:6). После свих тих невоља кроз које је Исус прошао као човек, сигурно је задовољан што може да избави човечанство од греха и смрти! Наравно, још га више испуњава задовољством чињеница да је његова беспрекорност омогућила његовом небеском Оцу да одговори на ругање свом Противнику, Сатани Ђаволу (Пословице 27:11).

32. На основу ког ’познања‘ Исус ’оправдава многе‘, и коме припада тај положај?

32 Још један благослов који произлази из Исусове смрти је тај што он већ сада ’оправдава многе‘. Он то чини, каже Исаија, „познањем својим“. По свему судећи то је спознање које је Исус стекао док је био човек и неправедно патио због своје послушности Богу (Јеврејима 4:15). Подносећи патње до саме смрти Исус је могао да обезбеди жртву која је била потребна да би помогао другима да стекну праведан положај. Коме припада тај праведни положај? Најпре његовим помазаним следбеницима. Пошто исказују веру у Исусову жртву, Јехова их проглашава праведнима с изгледом да их усвоји као синове и учини сунаследницима са Исусом (Римљанима 5:19; 8:16, 17). Затим, „велико мноштво“ ’других оваца‘ исказује веру у Исусову проливену крв и имају праведан положај с изгледом да буду Божји пријатељи и да преживе Армагедон (Откривење 7:9; 16:14, 16; Јован 10:16; Јаков 2:23, 25).

33, 34. (а) Шта то лепо учимо о Јехови? (б) Ко су ’многи‘ међу којима месијански Слуга добија „део“?

33 И на крају, Исаија описује тријумфе Месије: „Зато ћу ја њему део с великима [„с многима“, NW] дати и он ће са силнима плен делити, јер је он сам себе смрти предао, и међу злочинце је метнут, јер је грехе од многих на себи носио, и за грешнике се молио“ (Исаија 53:12).

34 Завршне речи овог дела Исаијиног пророчанства поучавају нас нечем лепом о Јехови: он цени оне који му остају лојални. На то указује обећање да ће месијанском Слуги ’дати део с многима‘. Ове речи очигледно потичу од обичаја да се дели ратни плен. Јехова цени лојалност ’многих‘ верних људи древног доба, као што су Ноје, Аврахам и Јов, и за њих чува „део“ у предстојећем новом свету (Јеврејима 11:13-16). Слично томе, он ће дати део свом месијанском Слуги. Јехова заиста неће дозволити да Исусова беспрекорност остане ненаграђена. И ми можемо бити сигурни да Јехова неће ’заборавити наше дело и љубав коју показујемо према његовом имену‘ (Јеврејима 6:10).

35. Ко су ’силни‘ с којима Исус дели плен, и шта је плен?

35 Божји Слуга ће такође добити ратни плен због победе над својим непријатељима. Делиће тај плен са „силнима“. Ко су у испуњењу ти ’силни‘? То је прва група Исусових ученика која је победила свет као што га је он победио — 144 000 грађана ’Израела Божјег‘ (Галатима 6:16; Јован 16:33; Откривење 3:21; 14:1). Шта је онда плен? По свему судећи он обухвата „дарове [у облику] људи“, које је Исус такорећи истргао из Сатанине контроле и дао их хришћанској скупштини (Ефешанима 4:8-12). Део једног другог плена добија и 144 000 ’силних‘. Пошто су победили свет они су Сатани отели сваку основу да се руга Богу. Њихова несаломива оданост Богу узвисује Јехову и радује му срце.

36. Да ли је Исус знао да он испуњава пророчанство о Божјем Слуги? Објасни.

36 Исус је знао да он испуњава пророчанство о Божјем Слуги. Оне ноћи када је ухапшен цитирао је речи записане у Исаији 53:12 и применио их на себе: „Јер вам кажем да ово што је написано мора да се изврши на мени, наиме: ’И убројаше га међу безаконике.‘ Јер то што се односи на мене сада се извршава“ (Лука 22:36, 37). Нажалост, Исуса су заиста третирали као безаконика. Погубили су га као прекршиоца закона и прибили га на стуб између два разбојника (Марко 15:27). Ипак, он је добровољно поднео то понижење, знајући добро да посредује за нас. Он је у ствари стајао између грешника̂ и ударца смртне казне, и сам је примио тај ударац.

37. (а) Шта нам историјски запис о Исусовом животу и смрти омогућује да препознамо? (б) Зашто треба да будемо захвални Јехови Богу и његовом узвишеном Слуги, Исусу Христу?

37 Историјски запис о Исусовом животу и смрти омогућује нам да непогрешиво препознамо да је Исус Христ месијански Слуга из Исаијиног пророчанства. Колико само треба да будемо захвални што је Јехова био спреман да пусти да његов драги Син испуни пророчанску улогу Слуге тиме што је патио и умро да бисмо ми могли да будемо откупљени од греха и смрти! Јехова је тако показао велику љубав према нама. У Римљанима 5:8 се каже: „Бог нам препоручује своју љубав тиме што је, док смо још били грешници, Христ умро за нас.“ Такође треба да будемо захвални Исусу Христу, том узвишеном Слуги, који је добровољно себе смрти предао!

[Фусноте]

a Превод Исаије 52:13 у Таргуму од Јонатана бен Узијела (први век н. е.), по преводу Џ. Ф. Стенинга, гласи: „Гледајте, напредоваће мој слуга, Помазаник (то јест, Месија).“ Слично томе, вавилонски Талмуд (отприлике трећи век н. е.) каже: „Месија — како му је име?... [; они] од Рабијевог дома [кажу, Болесни], као што је речено, ’Он сигурно носи наше болести‘“ (Синедрион 98б; Исаија 53:4).

b Пророк Михеј говори о Витлејему као о ’најмањем међу хиљадама Јудиним‘ (Михеј 5:2). Па ипак, малени Витлејем је имао изузетну част да буде Месијин родни град.

c Хебрејска реч преведена са ’кажњен‘ користи се и у вези с губом (2. Краљевима 15:5). Према речима извесних изучавалаца, неки Јевреји су на основу Исаије 53:4 дошли на идеју да ће Месија бити губавац. Вавилонски Талмуд примењује овај стих на Месију, називајући га „губави учитељ“. Католички превод Douay, по угледу на латинску Вулгату, преводи овај стих на следећи начин: „Мислили смо да је губавац.“

[Питања за разматрање]

[Табела на 212. страни]

ЈЕХОВИН СЛУГА

Како је Исус испунио ту улогу

ПРОРОЧАНСТВО

ДОГАЂАЈ

ИСПУЊЕЊЕ

Иса. 52:13

Високо подигнут и узвишен

Дела 2:34-36; Фил. 2:8-11; 1. Петр. 3:22

Иса. 52:14

Погрешно представљен и понижаван

Мат. 11:19; 27:39-44, 63, 64; Јов. 8:48; 10:20

Иса. 52:15

Задивио многе народе

Мат. 24:30; 2. Сол. 1:6-10; Откр. 1:7

Иса. 53:1

Нису веровали у њега

Јов. 12:37, 38; Римљ. 10:11,16, 17

Иса. 53:2

Почетак у људском обличју је био скроман и непретенциозан

Лука 2:7; Јов.1:46

Иса. 53:3

Презрен и одбачен

Мат. 26:67; Лука 23:18-25; Јов. 1:10, 11

Иса. 53:4

Понео наше болести

Мат. 8:16, 17; Лука 8:43-48

Иса. 53:5

Прободен

Јов. 19:34

Иса. 53:6

Патио због туђих преступа

1. Петр. 2:21-25

Иса. 53:7

Ћутао и није се жалио пред тужиоцима

Мат. 27:11-14; Мар. 14:60, 61; Дела 8:32, 35

Иса. 53:8

Неправедно суђен и осуђен

Мат. 26:57-68; 27:1, 2, 11-26; Јов. 18:12-14, 19-24, 28-40

Иса. 53:9

Сахрањен с богатима

Мат. 27:57-60; Јов. 19:38-42

Иса. 53:10

Живот дао као жртву за грех

Јевр. 9:24; 10:5-14

Иса. 53:11

Отворио пут многима да стекну праведан положај

Римљ. 5:18, 19; 1. Петр. 2:24; Откр. 7:14

Иса. 53:12

Убројан међу грешнике

Мат. 26:55, 56; 27:38; Лука 22:36, 37

[Слика на 203. страни]

’Био је презрен од људи‘

[Слика на 206. страни]

’Уста своја неће отворити‘

[Извор]

Детаљ са слике „Ecce Homo“ од Антонија Чисерија

[Слика на 211. страни]

’Он је себе смрти предао‘