Поглавље 84

Одговорност ученика

НАКОН напуштања куће истакнутог фарисеја, који је вероватно члан санхедрина, Исус наставља пут према Јерусалиму. Следи га велико мноштво. Али, које су њихове побуде? Шта је заиста укључено у то ако неко жели бити његов прави следбеник?

Док путују, Исус се обраћа мноштву и вероватно их запањује кад каже: ”Ако ко дође к мени и не мрзи свог оца и мајку и жену и децу и браћу и сестре, да, чак и своју душу, он не може бити мој ученик.“

Шта Исус тиме мисли? Исус ту не каже да његови следбеници треба дословно да мрзе своје рођаке. Уместо тога, они их морају мрзети тако да их воле мање него што воле њега. За Исусовог праоца Јакова је речено да је ”мрзео“ Лију и волео Рахелу, што је значило да је Лија вољена мање од њене сестре Рахеле.

Запази, такође, да је Исус рекао ученицима да морају мрзети ”и своју душу“, или живот. Исус тиме пак мисли да га прави ученик мора волети и више него што воли свој властити живот. Исус тиме истиче да је озбиљна одговорност постати његов ученик. То није нешто што се преузима без пажљивог размишљања.

Невоља и прогонство су укључени у то да се постане Исусов ученик, као што он наставља да указује: ”Ко год не носи свој мученички стуб и не иде за мном, не може бити мој ученик.“ Дакле, прави ученик мора бити вољан да поднесе исту тежину срамоте какву је поднео Исус, укључујући, ако је потребно, и умирање од руку Божјих непријатеља, што ће се Исусу ускоро догодити.

Дакле, постати Христов ученик је ствар коју мноштво које га следи треба врло пажљиво испитати. Исус истиче ту чињеницу помоћу једног поређења. ”На пример“, каже он, ”ко од вас, ако жели саградити кулу, не седне прво да прорачуна трошак и види има ли довољно да може довршити? Иначе би могао да постави темељ а да не буде у стању да доврши, и сви би посматрачи могли почети да га исмејавају, говорећи: ’Овај је човек започео да гради, али није био у стању да доврши.‘“

Тако Исус показује мноштву које га следи да, пре него што постану његови ученици, треба да буду чврсто одлучни да могу испунити оно што је у то укључено, управо као што се човек који жели саградити кулу, пре него што почне осигура да има средстава да је доврши. Причајући још једно поређење, Исус наставља:

”Или који краљ, који ступа против другог краља у рат, не седне најпре и не посаветује се хоће ли бити у стању с десет хиљада чета да се бори с оним који долази на њега с двадесет хиљада? Ако то заиста не може учинити онда, док је онај још далеко, пошаље изаслаништво и замоли за мир.“

Исус затим истиче значење својих поређења, говорећи: ”Тако можете бити сигурни да нико међу вама ко се не опрости од свега свог имања не може бити мој ученик.“ То је оно што мноштво које га следи, да, свако ко учи о Христу, мора бити спреман да учини. Они морају бити спремни да жртвују све што имају — сву своју имовину, укључујући и сам живот — ако желе бити његови ученици. Јеси ли спреман да урадиш то?

”Со је свакако добра“, наставља Исус. У Проповеди на гори он је рекао да су његови ученици ”со земље“, што значи да они имају заштитни утицај на људе, као што је и дословна со конзерванс. ”Али ако и со изгуби своју снагу чиме ће се она осолити? Није прикладна ни за земљу ни за ђубриво.“ Исус закључује: ”Баца се ван. Ко има уши да слуша, нека послуша.“

Тиме Исус показује да и они који су већ неко време његови ученици не смеју да попусте у својој одлуци да то и остану. Ако то учине, постаће бескорисни, предмет ругања овоме свету и неприкладни пред Богом, уствари, срамота за Бога. Дакле, као слаба, затрована со, биће бачени ван, да, уништени. Лука 14:25-35; 1. Мојсијева 29:30-33; Матеј 5:13.

▪ Шта значи ’мрзети‘ своје рођаке и самог себе?

▪ Која два поређења Исус прича, и шта она значе?

▪ Шта је главна мисао Исусових завршних коментара у вези соли?