11. поглавље

Да ли је и твоје име у књизи живота?

САРД

1. Какво је духовно стање скупштине у Сарду и којим речима Исус започиње поруку тој скупштини?

 ПЕДЕСЕТАК километара јужно од данашњег Акхисара (Тијатире) налазила се следећа скупштина која је примила поруку прослављеног Исуса — Сард. У шестом веку пре нове ере тај град је био поносна престоница краљевства Лидије и седиште богатог краља Креза. Али до Јовановог времена град је осиромашио и нестала је слава коју је имао за време Креза. Слично томе, и тамошња хришћанска скупштина је постала духовно сиромашна. Ово је прва порука коју Исус не започиње похвалом. Уместо тога, он каже: „Анђелу скупштине у Сарду напиши: Ово говори онај који има седам Божјих духова и седам звезда: ’Знам твоја дела — имаш име да си жив, а мртав си‘“ (Откривење 3:1).

2. (а) Шта је за хришћане у Сарду требало да значи то што Исус има ’седам духова‘? (б) Какав глас прати скупштину у Сарду, али у каквом се заправо стању она налази?

² Зашто се Исус представља као ’онај који има седам духова‘? Зато што ти духови  предочавају Јеховин свети дух који се излива у свој пуноћи. Касније их Јован описује и као „седам очију“, што показује да Божји свети дух омогућује Исусу да види све што се догађа (Откривење 5:6). Зато Исус може разоткрити и разрешити сваки проблем који се појави (Матеј 10:26; 1. Коринћанима 4:5). Скупштина у Сарду ужива глас да је жива и активна. Али, Исус види да је она духовно мртва. Очигледно је већина њених чланова запала у стање равнодушности слично оном у ком су били пре него што су прихватили хришћанство. (Упоредити с Ефешанима 2:1-3; Јеврејима 5:11-14.)

3. (а) Зашто ’анђео скупштине у Сарду‘ треба да веома озбиљно схвати то што Исус има „седам звезда“? (б) Који савет с пуном озбиљношћу Исус упућује скупштини у Сарду?

³ Исус подсећа ’анђела скупштине у Сарду‘ да је он Онај који има „седам звезда“. Он у својој десници држи скупштинске старешине и има моћ да их усмерава док они врше своју службу пастирења. Треба да ’добро упознају стање свог стада‘ и да се свим срцем брину за њега (Пословице 27:23). Зато треба да обрате пажњу на следеће Исусове речи: „Будно пази и ојачај оно што је остало а тек што није умрло, јер нисам пронашао да су ти дела до краја извршена пред мојим Богом. Зато имај на уму оно што си примио и оно што си чуо. Држи се тога, и покај се! Јер ако се не пробудиш, доћи ћу као лопов и нећеш знати у који ћу час доћи на тебе“ (Откривење 3:2, 3).

4. На који начин су Петрове речи могле охрабрити скупштину у Сарду да ’ојача оно што је остало‘?

⁴ Старешине из Сарда треба да се присете радости коју су осећали кад су упознали истину и благослова које су тада примали. Међутим, сада су духовно мртви и неактивни. Свећњак њихове скупштине само што се није угасио јер више не чине дела којима би доказали своју веру. Много година пре тога, апостол Петар је писао скупштинама у Азији, међу којима је по свему судећи била и скупштина у Сарду. Желео је да у њима продуби цењење за славну добру вест коју су прихватили и која је била објављена „светим духом послатим с неба“ — духом који је у Јовановој визији предочен са седам духова. Петар је азијске хришћане такође подсетио да су они ’изабрани род, краљевско свештенство, свет народ, народ који је Божје власништво, да би објављивали врлине онога који их је из таме позвао у своју чудесну светлост‘ (1. Петрова 1:12, 25; 2:9). Размишљање о тој духовној истини требало је да помогне скупштини у Сарду да се покаје и ’ојача оно што је остало‘. (Упоредити с 2. Петровом 3:9.)

5. (а) Шта се догодило с цењењем које су хришћани у Сарду раније осећали? (б) Шта ће се догодити хришћанима у Сарду уколико не послушају Исусов савет?

⁵ У то време су њихово цењење и љубав према истини били попут ватре која само што се није угасила. Само су још појединци светлели својом ревношћу. Зато Исус подстиче све у скупштини да распире искру и распламсају ватру у себи, да се покају за грехе у које су запали због своје немарности и да као скупштина поново оживе. (Упоредити с 2. Тимотеју 1:6, 7.) Уколико то не учине, скупштина у Сарду ће бити неспремна кад Исус изненада дође „као лопов“ да изврши пресуду (Матеј 24:43, 44).

„Доћи ћу као лопов“

6. Како је Исус 1918. дошао „као лопов“ и у каквом је стању затекао оне који су тврдили да су његови следбеници?

⁶ Исусово упозорење да ће доћи „као лопов“ односи се и на данашње време. То је посебно значајно за хришћане који живе у Господовом дану. Убрзо након 1914. испунило се Малахијино пророчанство: „’Изненада ће доћи у свој храм Господ кога тражите, и гласник савеза коме се радујете. Ево, сигурно ће доћи‘, каже Јехова над војскама“ (Малахија 3:1; Откривење 1:10). Исус је као „гласник  савеза“ дошао да провери духовно стање оних који су тврдили да су његови следбеници и да им суди (1. Петрова 4:17). У то време, 1918, хришћански свет је био уплетен у крвопролиће Првог светског рата и у духовном погледу је био потпуно мртав. Чак су и прави хришћани, који су пре рата ревно проповедали, пролазили кроз раздобље духовне поспаности. Неки од њихових водећих старешина доспели су у затвор, а проповедање је готово стало. Када је следеће године Јеховин дух пробудио те хришћане, неки нису били спремни. Попут лудих девица из Исусовог поређења, неки у духовном погледу нису били спремни за службу Јехови. Али, на сву срећу, било је много оних који су попут разборитих девица послушали Исусово упозорење: „Бдите, дакле, јер не знате ни дан ни час“ (Матеј 25:1-13).

7. Зашто данашњи хришћани морају остати будни?

⁷ Међутим, хришћани морају бити будни и касније, а не само на почетку Господовог дана. У свом чувеном пророчанству о ’знаку да је дошло време да се све то заврши‘ Исус је дао упозорење које треба да схватимо веома озбиљно: „О том дану или часу нико не зна... Пазите, будите будни, јер не знате када је време да се то догоди. А што вама кажем, свима кажем: Бдите!“ (Марко 13:4, 32, 33, 37). Свако од нас, било да је помазаник или припадник великог мноштва, мора стално да буде на опрезу и бори се да не би духовно заспао. Зато се потрудимо да кад Јеховин дан дође „као лопов у ноћи“ будемо потпуно будни, како бисмо примили повољну пресуду! (1. Солуњанима 5:2, 3; Лука 21:34-36; Откривење 7:9).

8. Како данашња „Јованова класа“ подстиче Божји народ да остане духовно жив?

⁸ „Јованова класа“ је данас такође будна и непрестано подстиче Божји народ да остане духовно жив. У ту сврху се сваке године широм света неколико пута организују посебни скупови. Године 2004, на 2 981 обласном конгресу широм света било је 10 953 744 присутних, а крстило се њих 122 701. Више од сто година „Јованова класа“ користи часопис Кулу стражару да би објављивала Јеховино име и његову намеру. Реагујући на жестока прогонства током два светска рата, Кула стражара је подстицала Јеховине сведоке на ревност помоћу чланака као што су „Благословљени су неустрашиви“ (1919), „Позив на рад“ (1925) и „Неуспешно прогањање“ (1942).

9. (а) Шта сваки хришћанин треба да се пита? (б) Какво нам охрабрење пружа Кула стражара?

⁹ Попут хришћана у скупштини Сард, и данашњи хришћани се морају преиспитивати. Сви треба да се питамо: Да ли сам пред Богом ’до краја извршио своја дела‘? Не судимо другима већ се преиспитујмо: Да ли сам ја самопожртвована особа и да ли служим Богу целом душом? Кула стражара нас непрестано храбри на такву службу. На пример, такво охрабрење смо примили путем чланака „Не живимо више за себе“ и „Проверавајте сами себе“. a Проучавајмо такве чланке који нам пружају библијске савете и испитајмо под молитвом најскривеније кутке своје личности како бисмо могли понизно и верно служити Јехови! (Псалам 26:1-3; 139:23, 24).

„Неколико оних“

10. Који је охрабрујући детаљ Исус запазио у скупштини у Сарду и како то треба да утиче на нас?

¹⁰ Даљње Исусове речи скупштини у Сарду заиста су охрабрујуће. Исус каже: „Али имаш у Сарду неколико оних који нису упрљали своје хаљине и они ће ходити са мном у белим хаљинама, јер су достојни. Тако ће онај ко победи бити одевен у беле хаљине и нећу избрисати његово име из књиге живота, него ћу признати његово име пред својим Оцем и његовим анђелима“ (Откривење 3:4, 5). Зар нас ове речи не бодре и јачају нашу одлучност да останемо  верни? Ако старешинство постане немарно, цела скупштина може запасти у дубок духовни сан. Па ипак, неки појединци могу храбро одржати чистоћу и беспрекорност своје хришћанске личности и тако сачувати добро име код Јехове (Пословице 22:1).

11, 12. (а) Како су неки чак и за време великог отпадништва били попут „неколико оних“ из Сарда? (б) Какво су ослобођење у Господовом дану доживели хришћани који су били попут пшенице?

¹¹ Споменуте „хаљине“ служе као знак препознавања и предочавају хришћанску праведност. (Упоредити с Откривењем 16:15; 19:8.) Исус се сигурно јако обрадовао када је запазио да упркос равнодушности већине, у Сарду постоји „неколико оних“, то јест неколико помазаних хришћана, који су се још увек трудили да остану неупрљани. Током вековног отпадништва, када су се сви они који су се изјашњавали као хришћани налазили у окриљу Вавилона Великог, светског царства криве религије, сигурно је било и појединаца који су упркос невољама настојали да врше Јеховину вољу. Они су били праведни, попут пшенице која је била сакривена међу набујалим секташким кукољем (Откривење 17:3-6; Матеј 13:24-29).

¹² Исус је обећао да ће „у све дане до свршетка овог поретка“ бити уз те хришћане који су попут пшенице. Исус зна ко су они и да су стекли добро име код Бога (Матеј 28:20; Проповедник 7:1). Замисли радост тих „неколико“ верних особа које су биле живе када је започео Господов дан. Коначно су били издвојени од духовно мртвог хришћанства и сакупљени у праведну скупштину, која је у великој мери била слична скупштини у Смирни (Матеј 13:40-43).

13. Које благослове добијају помазани хришћани „који нису упрљали своје хаљине“?

¹³ Хришћани из Сарда који су остали верни до краја и који се нису упрљали, дочекали су испуњење своје дивне наде. Након што је 1914. успостављено Исусово Месијанско Краљевство на небу, они су ускрснути у духовни живот и пошто су победили добили су беле хаљине које предочавају њихову беспрекорну и неупрљану праведност. Пошто су ходили уским путем који води у живот, уживаће у вечној награди (Матеј 7:14; видети и Откривење 6:9-11).

 Заувек у књизи живота!

14. Шта је ’књига живота‘ и чија су имена записана у њој?

¹⁴ Шта је ’књига живота‘ и чија ће имена остати у њој? Та књига, то јест свитак, јесте симболични запис о Јеховиним слугама које ће добити вечни живот (Малахија 3:16). Овде у Откривењу се посебно указује на имена помазаних хришћана. Али у тој књизи су записана и имена свих оних који ће добити вечни живот на земљи. Међутим, треба запазити да имена могу бити и „избрисана“ из те књиге (Излазак 32:32, 33). Али припадници „Јованове класе“ чија имена остану у тој књизи све до њихове смрти, након ускрсења добијају небески живот и бесмртност (Откривење 2:10). То су имена којима Исус исказује посебно цењење пред својим Оцем и пред његовим анђелима. Каква величанствена награда!

15. Шта чланови великог мноштва морају да чине да би њихова имена заувек остала у књизи живота?

¹⁵ Припадници великог мноштва, чија су имена такође записана у књизи живота, преживеће велику невољу. Они који током Исусове хиљадугодишње владавине и током пресудне кушње која ће уследити на крају те владавине буду поступали по вери биће награђени вечним животом у Рају на земљи (Данило 12:1; Откривење 7:9, 14; 20:15; 21:4). Њихова имена ће остати заувек записана у књизи живота. Уколико имамо на уму све што нам свети дух овде поручује, нема сумње да ћемо с одушевљењем прихватити побуду коју Исус више пута понавља: „Ко има ухо, нека чује шта дух говори скупштинама“ (Откривење 3:6).

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

[Слика на 57. страни]

Дај све од себе да би и твоје име остало у књизи живота