30. поглавље

„Пао је Вавилон Велики!“

1. Шта објављује други анђео и шта је Вавилон Велики?

 СТИГАО је час Божјег суда! Зато послушајмо његову поруку: „За њим је ишао још један анђео, други анђео, говорећи: ’Пао је, пао је Вавилон Велики, блудница која је све народе опила вином гнева, вином блуда свога!‘“ (Откривење 14:8). Сада је у Откривењу први пут, али не и последњи, пажња усмерена на Вавилон Велики. У 17. поглављу је Вавилон Велики описан као похотна блудница. Шта је Вавилон Велики? Као што ћемо видети, то је светско религиозно царство, Сатанин лажни религиозни систем који он користи како би се борио против потомства Божје жене (Откривење 12:17). Вавилон Велики је целокупно светско царство криве религије. Он обухвата све религије које су задржале верска учења и обичаје древног Вавилона и које одражавају његов дух.

2. (а) Како се вавилонска религија проширила по целој земљи? (б) Који је најистакнутији део Вавилона Великог и када се појавио као моћна организација?

² Пре више од 4 000 година, Јехова је управо у Вавилону направио пометњу у језику људима који су намеравали да саграде вавилонску кулу. Тако су се људи према језичким групама расејали по целој земљи и са собом понели отпадничка  веровања и обичаје на којима се темељи већина данашњих религија (Постанак 11:1-9). Вавилон Велики је религиозни део Сатанине организације. (Упоредити с Јованом 8:43-47.) Његов најистакнутији део данас је отпадничко хришћанство, које се појавило у четвртом веку после Христа као моћна организација у којој влада безакоње и чија веровања и формализам не потичу из Библије него великим делом из вавилонске религије (2. Солуњанима 2:3-12).

3. Зашто се може рећи да је Вавилон Велики пао?

³ Можда се питаш зашто анђео објављује да је Вавилон Велики пао, када религија још увек има велики утицај у свету. Присетимо се шта се догодило након 539. пре н. е., када је пао древни Вавилон. Израелски народ је био ослобођен из заробљеништва и могао је да се врати у своју домовину и тамо обнови свету службу правом Богу. Дакле, обнова духовног Израела 1919. и његов сјајан духовни напредак који се наставља и расте све до данас, доказује да је Вавилон Велики те године пао. Он више нема моћ да заустави Божји народ. Осим тога, муче га велики проблеми у властитим редовима. Од 1919, све више се разоткрива корупција, непоштење и неморал који у њему владају. У већем делу Европе само мањина људи одлази у цркву. Зато они који воле истину из Божје Речи презиру Вавилон Велики који чека извршење смртне казне, Јеховине праведне пресуде.

Срамни пад Вавилона

4-6. Како је ’Вавилон Велики опио све народе вином гнева, вином блуда свога‘?

⁴ Размотримо сада детаљније околности срамног пада Вавилона Великог. Анђео  каже да је ’Вавилон Велики опио све народе вином гнева, вином блуда свога‘. Шта то значи? Ове речи се односе на покоравање народа под своју власт. На пример, Јехова је рекао Јеремији: „Узми из моје руке ову чашу с вином гнева и њиме напоји све народе којима ћу те послати. Они ће пити, па ће се тетурати и понашати безумно због мача који ћу послати на њих“ (Јеремија 25:15, 16). Јехова је у шестом и седмом веку пре н. е. употребио древни Вавилон како би излио симболичну чашу невоља којом је напојио многе народе, међу осталим и отпадничку Јуду, па је тако и Његов народ био одведен у изгнанство. Затим је пао и Вавилон јер се његов краљ подигао против Јехове, „Господара небеског“ (Данило 5:23).

⁵ И Вавилон Велики покорава друге, али у већини случајева користи се подмуклијим методама. ’Све је народе опио‘ помоћу лукавстава којима се служе блуднице и починио је с њима духовни блуд. Навео је политичке владаре да с њим склапају савезе и пријатељства. Користећи свој положај и утицај, он привлачи политичаре и манипулише њима како би на политичком, пословном или економском плану стварао невоље својим противницима. Из чисто политичких и економских разлога распирује верску нетрпељивост, верске ратове и националне сукобе. При том оправдава те ратове тврдећи да је то Божја воља.

⁶ Опште је познато да је религија била умешана у ратове и политичка збивања који су се у 20. веку одигравали у шинтоистичком Јапану, хиндуистичкој Индији, будистичком Вијетнаму, „хришћанској“ Северној Ирској, Јужној Америци и у другим земљама. При том не можемо а да не споменемо то што су војни свештеници у два светска рата на обе зараћене стране подстицали младиће да се међусобно убијају. Умешаност Вавилона Великог у Шпански грађански рат (1936-1939) у ком је погинуло најмање 600 000 људи типичан је пример који  показује да религија у духовном погледу врши блуд с политиком. То крвопролиће изазвале су присталице католичког свештенства и њихови савезници, делимично зато што је тадашња шпанска влада угрожавала богатство и положај католичке цркве.

7. Против кога је усмерен Вавилон Велики и које методе користи?

⁷ Будући да је Вавилон Велики религиозни део Сатаниног потомства, његова главна мета је увек била Јеховина „жена“, „горњи Јерусалим“. У првом веку било је јасно утврђено да је скупштина помазаних хришћана женино потомство (Постанак 3:15; Галатима 3:29; 4:26). Вавилон Велики се веома трудио да под своју власт покори ту чисту скупштину наводећи је да почини духовни блуд. Апостоли Павле и Петар су упозоравали да ће многи подлећи том притиску и да ће доћи до великог отпада (Дела апостолска 20:29, 30; 2. Петрова 2:1-3). Исусове поруке упућене у седам скупштина показују да је пред крај Јовановог живота Вавилон Велики имао донекле успеха у настојањима да исквари скупштине (Откривење 2:6, 14, 15, 20-23). Али, Исус је већ рекао докле ће Вавилон Велики моћи да иде у томе.

Пшеница и кукољ

8, 9. (а) На шта је указивало Исусово поређење о пшеници и кукољу? (б) Шта се догодило „док су људи спавали“?

⁸ У свом поређењу о пшеници и кукољу, Исус је говорио о човеку који је на свом пољу посејао добро семе. Али „док су људи спавали“, дошао је његов непријатељ и међу пшеницу посејао кукољ. Тако је кукољ прекрио пшеницу. Исус је своје поређење објаснио речима: „Сејач доброг семена је Син човечји, њива је свет, добро семе су синови краљевства, кукољ су синови Злога, а непријатељ који га је посејао јесте Ђаво.“ Затим је рекао да ће пшеница и кукољ заједно расти све до ’свршетка овог поретка‘, а тада ће анђели  сакупити симболични кукољ (Матеј 13:24-30, 36-43).

⁹ Догодило се управо оно на шта су упозоравали Исус и апостоли Павле и Петар. „Док су људи спавали“ — то јест након што су помрли апостоли или кад хришћански надгледници нису будно пазили на Божје стадо — у скупштини су се појавила вавилонска отпадничка учења (Дела апостолска 20:31). Убрзо је кукољ увелико надјачао пшеницу и сакрио је. Вековима је изгледало као да је Вавилон Велики потпуно прогутао женино потомство.

10. Шта се почело догађати 1870-их и како је на то реаговао Вавилон Велики?

¹⁰ Од 1870-их, помазани хришћани су одлучно настојали да се одвоје од блудничког понашања Вавилона Великог. Одбацили су лажна учења која су цркве хришћанског света преузеле из паганских религија и храбро су користили Библију док су објављивали вест да се 1914. завршавају времена незнабожаца. Најистакнутији део Вавилона Великог — свештенство хришћанских цркава — опирао се тим настојањима да људи поново почну на исправан начин да служе Богу. Током Првог светског рата, припадници свештенства су искористили ратну хистерију како би покушали да искорене малу групу верних хришћана. Године 1918, када је деловање Божјих слугу било готово потпуно заустављено, изгледало је као да је Вавилон Велики успео. Изгледало је као да их је победио.

11. Шта је била последица пада древног Вавилона?

¹¹ Као што смо раније поменули, поносни град Вавилон доживео је 539. пре н. е. катастрофалан пад и губитак моћи. Тада се чуо повик: „Паде! Паде Вавилон!“ Моћна престоница светске силе доживела је пораз од медо-персијске војске којом је заповедао Кир Велики. Премда је град преживео освајање, ипак је изгубио моћ, тако да су јеврејски заробљеници били ослобођени. Они су се вратили у Јерусалим како би тамо обновили свету службу Богу (Исаија 21:9; 2. Летописа 36:22, 23; Јеремија 51:7, 8).

12. (а) Зашто се у наше време може рећи да је Вавилон Велики пао? (б) Шта доказује да је Јехова потпуно одбацио цркве хришћанског света?

¹² И у наше време се чуо повик да је пао Вавилон Велики. Привремени успех који су 1918. доживеле „вавилонске“ цркве хришћанства претворио се 1919. у потпуни пораз јер је остатак помазаника, припадника „Јованове класе“, доживео духовно ускрсење и поново ојачао. Вавилон Велики је пао у том смислу што више није могао да држи Божји народ у заробљеништву. Христова помазана браћа су попут скакаваца изашла из бездана, спремна за деловање (Откривење 9:1-3; 11:11, 12). Они су данашњи „верни и разборити роб“ ког је Господар поставио над свим својим имањем на земљи (Матеј 24:45-47). Чињеница да је њима поверена та улога доказује да је Јехова потпуно одбацио цркве хришћанског света, премда оне тврде да су његови заступници на земљи. Обновљено је чисто обожавање Јехове и све је било спремно да се доврши обележавање преосталих припадника 144 000 помазаника — преосталих потомака жене, вековног непријатеља Вавилона Великог. Све је то указивало на катастрофалан пораз сатанске религиозне организације.

Од светих се захтева истрајност

13. (а) Шта објављује трећи анђео? (б) Како ће Јехова казнити оне који имају жиг звери?

¹³ А сада се оглашава и трећи анђео. О њему се каже: „За њим је ишао још један анђео, трећи, који је говорио јаким гласом: ’Ако се ко поклони звери и њеном лику и прими жиг на чело или на руку, он ће такође пити вино Божјег гнева које је неразводњено наточено у чашу јарости његове‘“ (Откривење 14:9, 10а). У Откривењу 13:15-17 било је речено да ће они који се током Господовог дана не буду клањали лику звери трпети невоље, па чак и бити убијени. Али, сада смо сазнали да је  Јехова одлучио да казни оне који ’имају жиг — име звери или број њеног имена‘. Они ће морати да пију горку „чашу јарости“ Јеховине. Шта ће то значити за њих? Године 607. пре н. е., када је Јехова присилио Јерусалим да пије „чашу његовог гнева“, град је доживео „пустошење и затирање, глад и мач“ од руку Вавилонаца (Исаија 51:17, 19). Слично томе, када они који идолизују земаљске политичке силе и њихов лик, Уједињене нације, буду пили из чаше Јеховиног гнева, снаћи ће их страшна невоља (Јеремија 25:17, 32, 33). Биће потпуно уништени.

14. Шта ће и пре самог уништења доживети они који се клањају звери и њеном лику и како то Јован описује?

¹⁴ Међутим, и пре него што се то догоди, они који имају жиг звери осетиће болне последице Јеховиног неодобравања. Говорећи о оном ко се клања звери и њеном лику, анђео каже Јовану: „И биће мучен ватром и сумпором пред светим анђелима и пред Јагњетом. И дим њиховог мучења дизаће се у сву вечност. Ни дању ни ноћу неће имати починка они који се клањају звери и њеном лику и сви који су примили жиг њеног имена“ (Откривење 14:10б, 11).

15, 16. На шта указују речи ’ватра и сумпор‘ из Откривења 14:10?

¹⁵ Неки сматрају да су ватра и сумпор који се овде спомињу доказ да постоји пакао. Али кратко разматрање једног сличног пророчанства показује шта те речи заиста значе у овом контексту. У време пророка Исаије, Јехова је упозорио едомски народ да ће бити кажњен због свог непријатељског понашања према Израелу. Рекао је: „Потоци Восоре претвориће се у смолу, њена прашина у сумпор, а њена земља биће као смола у пламену. Ни ноћу ни дању неће се гасити, довека ће се дизати дим са њеног згаришта. Из нараштаја у нараштај остаће спаљена, никада више нико неће њоме пролазити“ (Исаија 34:9, 10).

¹⁶ Да ли је Едом био бачен у неки митски пакао како би тамо заувек горео? Наравно да није. Уместо тога, тај народ је нестао с лица земље, као да је био потпуно спаљен ватром и сумпором. Коначна последица те казне није било вечно мучење, већ ’пустош и празнина‘ (Исаија 34:11, 12). То је сликовито приказано речима да ће се ’довека дизати дим‘ с његовог згаришта. Када кућа изгори, дим се, након што је ватра угашена, још неко време диже из пепела и тако подсећа посматраче да се догодио страшан пожар. Божји народ још и данас памти поуку која се може извући из уништења које је задесило Едом. Тако се, симболично говорећи, ’дим с његовог згаришта‘ још увек диже.

17, 18. (а) Шта ће бити с онима који су примили жиг звери? (б) У ком смислу су они који се клањају звери изложени мукама? (в) У ком смислу ће се ’дим њиховог мучења дизати у сву вечност‘?

¹⁷ Они који имају жиг звери такође ће бити потпуно уништени, као да су спаљени ватром. Као што пророчанство касније указује, њихова мртва тела неће бити сахрањена, већ ће бити остављена за храну птицама и другим животињама (Откривење 19:17, 18). Из тога можемо јасно закључити да они неће бити дословно мучени у сву вечност. Али у ком смислу бивају ’мучени ватром и сумпором‘? У том смислу што се објављивањем истине разоткривају њихови поступци и што бивају упозорени на предстојећи Божји суд. Због тога они клевећу Божји народ и, кад год то могу, лукаво наводе политичку звер да прогони, па чак и убија Јеховине сведоке. На крају ће ти противници бити потпуно уништени, као да су спаљени ватром и сумпором. „Дим њиховог мучења дизаће се у сву вечност“ у том смислу што ће Божја осуда коју ће они доживети служити као преседан у случају да ико икада поново доведе у питање Јеховин суверенитет, то јест његово право да буде Врховни Владар. На тај начин ће то спорно питање бити заувек решено.

¹⁸ Ко у данашње време преноси ту мучну поруку? Присетимо се да симболични скакавци имају власт да задају муку људима  који немају Божји печат на својим челима (Откривење 9:5). Очигледно су они ти који под анђеоским вођством „муче“ људе. Упорност тих симболичних скакаваца је толика да ’они који се клањају звери и њеном лику и сви који су примили жиг њеног имена немају починка ни дању ни ноћу‘. На крају, након њиховог уништења, „дим њиховог мучења дизаће се у сву вечност“, као величанствени доказ да је потврђено Јеховино право да буде Врховни Владар. Припадници „Јованове класе“ треба да истрају све док то право не буде у потпуности потврђено, као што показују анђелове закључне речи: „То захтева истрајност од светих, оних који се држе Божјих заповести и вере у Исуса“ (Откривење 14:12).

19. Зашто се од светих захтева истрајност и које их Јованове речи храбре?

¹⁹ ’Од светих се захтева истрајност‘ у том смислу што треба да преко Исуса Христа обожавају Јехову и буду одани искључиво њему. Порука коју преносе није популарна. Због ње доживљавају противљење, прогонство, па чак и мученичку смрт. Али охрабрени су следећим Јовановим речима: „И зачуо сам глас с неба како говори: ’Пиши: Срећни су они који од сада умиру у јединству с Господом. Да, говори дух, нека почину од свог рада, јер с њима иду дела њихова‘“ (Откривење 14:13).

20. (а) У ком смислу је обећање о ком је писао Јован сагласно с Павловим пророчанством о Исусовој присутности? (б) Коју посебну предност имају помазаници који умиру након Сатаниног збацивања с неба?

²⁰ То обећање је у складу с Павловим пророчанством о Исусовој присутности: „Прво ће устати они који су мртви у јединству с Христом. Затим ћемо ми живи, који останемо [они помазаници који буду живи током Господовог дана], бити заједно с њима однесени у облацима да се сретнемо с Господом у ваздуху“ (1. Солуњанима 4:15-17). Након Сатаниног збацивања с неба, они који су умрли у јединству с Христом ускрснули су први. (Упоредити с Откривењем 6:9-11.) Помазаници који умиру током Господовог дана имају посебну предност. Они одмах, „у трен ока“, ускрсавају у духовни живот на небу (1. Коринћанима 15:52). То је заиста чудесно! Њихова праведна дела настављају се на небу.

Земаљска жетва

21. Шта Јован каже о ’земаљској жетви‘?

²¹ У том дану суда и други ће осетити благослове, јер Јован даље каже: „И погледао сам, кад гле — бели облак, а на облаку седи неко као син човечји, са златном круном на глави и оштрим српом у руци. И један други анђео [четврти] изашао је из храмског светилишта вичући на сав глас ономе који седи на облаку: ’Замахни српом својим и жањи, јер је дошао час да се жање, зрела је земаљска жетва!‘ И онај који седи на облаку замахнуо је српом на земљу и земља је била пожњевена“ (Откривење 14:14-16).

22. (а) Ко је особа која има златну круну и седи на белом облаку? (б) Када је врхунац жетве и како се она врши?

²² Нема сумње у то ко је особа која седи на белом облаку. Пошто седи на облаку, изгледа као син човечји и има златну круну, очигледно се ради о Исусу, Месијанском Краљу ког је и Данило видео у визији (Данило 7:13, 14; Марко 14:61, 62). Али, шта је жетва која је овде проречена? Док је био на земљи, Исус је стварање ученика упоредио са светском жетвом човечанства (Матеј 9:37, 38; Јован 4:35, 36). Врхунац те жетве одвија се у Господовом дану, у време када је Исус постављен за Краља и када извршава пресуде у име свог Оца. Тако је време његовог краљевања, које је започело 1914, уједно и радосно раздобље током ког се прикупља род. (Упоредити с Поновљеним законима 16:13-15.)

23. (а) Од кога долази заповест да жетва може почети? (б) Које се сакупљање одвија од 1919. па све до данас?

²³ Премда је Краљ и Судија, Исус чека да му његов Бог, Јехова, заповеди да почне  са жетвом. Та заповест долази из „храмског светилишта“, а преноси је један анђео. Исус одмах послушно реагује. Прво су, почевши од 1919, његови анђели пожели, то јест сакупили, 144 000 помазаника (Матеј 13:39, 43; Јован 15:1, 5, 16). Затим је почело сакупљање великог мноштва других оваца (Јован 10:16; Откривење 7:9). Историја показује да се у раздобљу од 1931. до 1935. појавио приличан број тих других оваца. Године 1935, Јехова је омогућио припадницима „Јованове класе“ да разумеју ко је у ствари велико мноштво из Откривења 7:9-17. Отада се велика пажња посвећује сакупљању тог мноштва. Године 2005, било је преко шест милиона припадника тог мноштва, а њихов број и даље расте. Можемо са сигурношћу рећи да онај који изгледа као син човечји радосно жање обилну жетву током овог времена краја. (Упоредити с Изласком 23:16; 34:22.)

Гажење земаљске лозе

24. Шта пети анђео има у руци, а на шта позива шести анђео?

²⁴ Када се заврши жетва оних који ће се спасти, наступиће време за једно друго сакупљање. Јован о томе каже: „Још један анђео [пети] је изашао из светилишта небеског храма. И он је имао оштар срп. И још је један анђео [шести] изашао од олтара и имао је власт над ватром. Он је повикао јаким гласом ономе који је имао оштар срп: ’Замахни својим оштрим српом и одсеци гроздове земаљске лозе, јер је сазрело њено грожђе!‘“ (Откривење 14:17, 18). Војске анђела треба да током Господовог дана обаве велико сакупљање плодова, раздвајајући оно што је добро од оног што је лоше.

25. (а) На шта указује детаљ да је пети анђео изашао из храмског светилишта? (б) Зашто је разумљиво да заповест о почетку бербе преноси анђео који је „изашао од олтара“?

²⁵ Пети анђео је изашао из храмског светилишта где се налази Јехова. Из тога се може закључити да се и завршно сакупљање одвија по Јеховиној вољи. Тај анђео је добио заповест од једног другог анђела који је „изашао од олтара“ да започне с бербом. Тај детаљ је веома важан јер је Јован у једној ранијој визији видео верне душе у подножју олтара како кажу: „Колико још, Суверени Господе, свети и истинити, нећеш судити и осветити нашу крв на онима који живе на земљи?“ (Откривење 6:9, 10). Кад буду побрани гроздови те земаљске лозе, биће удовољено овом позиву на освету.

26. Кога представља ’земаљска лоза‘?

²⁶ Али кога представља ’земаљска лоза‘? У хебрејском делу Библије о јеврејском народу се говори као о Јеховиној лози (Исаија 5:7; Јеремија 2:21). Слично томе, о Исусу Христу и онима који ће с њим служити у Божјем Краљевству говори се као о лози (Јован 15:1-8). У том контексту је значајно то што винова лоза доноси плод, а прави хришћани, предочени виновом лозом, доносе обилан плод на славу Јехови (Матеј 21:43). Дакле, ’земаљска лоза‘ не представља ту праву лозу, већ Сатанину имитацију те лозе — то јест покварени систем људских власти и његове различите „гроздове“ у виду демонских плодова које рађа већ вековима. Вавилон Велики, у ком отпадничко хришћанство игра веома важну улогу, имао је и има велик утицај на ту отровну лозу. (Упоредити с Поновљеним законима 32:32-35.)

27. (а) Шта се десило када је анђео са српом одрезао земаљску лозу? (б) Која пророчанства из хебрејског дела Библије указују на размере те жетве?

²⁷ Казна мора бити извршена. „Анђео је замахнуо српом према земљи и одсекао земаљску лозу, па је заједно с грожђем бацио у велику винску пресу Божјег гнева. И грожђе у преси се газило изван града и крв је потекла из пресе подигавши се коњима све до узда, на даљину од хиљаду шестсто стадија“ (Откривење 14:19, 20). Већ давно је било најављено да ће Јехова излити свој гнев на ту лозу (Софонија 3:8). Пророчанство из књиге пророка Исаије јасно показује  да ће цели народи бити уништени кад се буде газила винска преса (Исаија 63:3-6). И Јоило је прорицао да ће цела „мноштва“, то јест читави народи, бити изгажени у ’винској преси, у долини одлуке‘ (Јоило 3:12-14). Биће то заиста запањујућа берба која се више никада неће поновити. Јован у визији види да не само што је грожђе обрано већ је и цела симболична винова лоза одрезана и  бачена у пресу да буде изгажена. Дакле, земаљска лоза биће изгажена и више никада неће поново израсти.

28. Ко гази земаљску лозу и шта значи чињеница да се грожђе у преси ’гази изван града‘?

²⁸ У визији лозу газе коњи, јер се крв која тече из лозе подиже „коњима све до узда“. Пошто се реч „коњи“ обично повезује с ратовањем, овде је сигурно реч о неком рату. За небеске војске, које ће пратити Исуса у завршном рату против Сатаниног света, каже се да ће ’газити пресу жестоког гнева Свемоћног Бога‘ (Откривење 19:11-16). Очигледно ће онда оне газити земаљску лозу. Грожђе се гази у преси „изван града“, то јест изван небеског Сиона. Да, логично је да земаљска лоза буде гажена на земљи. Осим тога, лоза ће бити ’гажена изван града‘ у том смислу што преостали женини потомци, који представљају небески Сион на земљи, неће доживети никакво зло. Они ће заједно с великим мноштвом бити на сигурном, сакривени унутар Јеховине земаљске организације (Исаија 26:20, 21).

29. Колико је дубока крв која тече из пресе, на којој се удаљености протеже и шта све то значи?

²⁹ Ова упечатљива визија може се упоредити са сном описаним у Данилу 2:34, 44 који говори о уништавању земаљских краљевстава које ће изазвати камен који представља Божје Краљевство. Визија указује на потпуно уништење. Река крви која тече из пресе веома је дубока — допире коњима све до узда — и протеже се на 1 600 стадија. a Тај огроман број, добијен множењем броја четири на квадрат и броја десет на квадрат (4 х 4 х 10 х 10), недвосмислено преноси поруку да ће уништење захватити целу земљу (Исаија 66:15, 16). Оно ће бити потпуно и неопозиво. Никада више на земљи неће никнути Сатанина лоза (Псалам 83:17, 18).

30. Шта су плодови Сатанине лозе и шта не смемо допустити?

³⁰ Будући да живимо на самом крају овог поретка, ова визија о земаљској жетви и берби земаљске лозе има велики значај  за нас. Треба само да погледамо око себе и видећемо плодове Сатанине лозе. То су абортуси и други облици убистава; хомосексуалност, прељуба и други облици неморала; непоштење и безосећајност према другима. Зато је овај свет мрзак Јехови. Сатанина лоза рађа отрован плод и пелен. Њен зао и идолопоклонички начин поступања срамоти Великог Створитеља људског рода (Поновљени закони 29:18; 32:5; Исаија 42:5, 8). Заиста је велика част активно сарађивати с припадницима „Јованове класе“ у жетви здравих плодова које Исус доноси на славу Јехови (Лука 10:2). Не смемо допустити да нас упрља лоза овог света, како не бисмо били изгажени заједно с њом када Јехова буде над њом извршавао своју осуду!

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

[Оквир на 208. страни]

’Вино њеног блуда‘

Важан део Вавилона Великог је Римокатоличка црква. Њом управља папа у Риму, а она тврди да је сваки папа наследник апостола Петра. Навешћемо неколико објављених чињеница о тим „наследницима“:

Формоз (891-896): „Девет месеци након Формозове смрти његово мртво тело су ексхумирали из папске крипте и одржали му постхумно суђење пред саветом којим је председао Стефан [нови папа]. Покојни папа је био оптужен за неумерену тежњу за папским положајем и све његове одлуке су биле проглашене неважећим... Са леша су скинули папску одећу, а прсте на десној руци одсекли“ (New Catholic Encyclopedia).

Стефан VI (896-897): „За само неколико месеци [од суђења Формозовом лешу] насилно се завршио понтификат папе Стефана. Били су му одузети папски симболи, а затим је био бачен у тамницу и задављен“ (New Catholic Encyclopedia).

Сергије III (904-911): „Његова два непосредна претходника... била су задављена у тамници... У Риму га је подржавала Теофилактова породица, а с једном од његових ћерки, Мароцијом, наводно је имао сина (који је касније постао папа Јован XI)“ (New Catholic Encyclopedia).

Стефан VII (928-931): „Током последњих година свог понтификата папа Јован X... навукао је на себе гнев Мароције, познате као “Donna Senatrix“ Рима, па је био бачен у тамницу и убијен. Мароција је затим дала папску титулу папи Лаву VI, који је умро након шест и по месеци свог понтификата. Наследио га је Стефан VII, који је на тај положај вероватно дошао захваљујући Мароцијином утицају... Током две године свог понтификата био је политички немоћан јер је Мароција имала власт над њим“ (New Catholic Encyclopedia).

Јован XI (931-935): „Након смрти Стефана VII... Мароција, из Теофилактове породице, осигурала је папски положај за свог сина Јована, који је тада имао тек нешто више од 20 година... Као папа, Јован је био под утицајем своје мајке“ (New Catholic Encyclopedia).

Јован XII (955-964): „Још није имао ни осамнаест година, а извештаји из тог времена говоре да је био незаинтересован за духовне вредности, склон простачким задовољствима и необузданом и раскалашном животу“ (The Oxford Dictionary of Popes).

Бенедикт IX (1032-1044; 1045; 1047-1048): „Био је општепознат по томе што је продао папство свом куму, а затим се двапут вратио на тај положај“ (The New Encyclopædia Britannica).

Дакле, уместо да су следиле пример верног Петра, ове и друге папе су шириле зао утицај. Допустили су да кривица за крв, духовни и дословни блуд и Језавељин утицај искваре цркву којом су управљали (Јаков 4:4). Године 1917, у књизи Свршена тајна, коју су издали Истраживачи Библије, детаљно су и отворено изнесене многе од тих чињеница. Био је то један од начина на који су Истраживачи Библије у оно време ’ударали земљу сваком врстом невоље‘ (Откривење 11:6; 14:8; 17:1, 2, 5).

[Слика на 206. страни]

Устоличени Христ извршава казну уз помоћ анђела

[Слика на 207. страни]

Након пада Вавилона 539. пре н. е. његови заробљеници су били ослобођени