Јевреји

Дефиниција: У данашњој употреби овај израз се односи на људе јеврејског порекла и на оне који су се обратили на јудаизам. Библија скреће пажњу на чињеницу да постоје хришћани који су у духовном смислу Јевреји и који сачињавају „Израел Божји“.

Да ли су данашњи Јевреји Божји изабрани народ?

Многи Јевреји верују у то. У једној енциклопедији пише: „ИЗАБРАНИ НАРОД, уобичајен назив за израелски народ, којим се изражава идеја да су Израелци у посебном и јединственом односу с врховним божанством. То је била централна идеја кроз читаву историју јеврејске мисли“ (Encyclopaedia Judaica, Јерусалим, 1971, 5. том, колона 498; види Поновљене законе 7:6-8; Излазак 19:5).

Многи у хришћанском свету имају слично гледиште. У једном часопису у рубрици „Религија“ писало је следеће: „Насупрот вековним учењима цркава да је Бог ’одбацио свој народ Израел‘ и заменио га ’новим Израелом‘, он [Пол. М. Ван Бјурен, теолог са Универзитета Темпл у Филаделфији] каже да цркве сада тврде да је ’савез између Бога и јеврејског народа вечан. Тај запањујући преокрет подстакли су протестанти и католици са обе стране Атлантика‘“ (Journal and Constitution, Атланта, 22. јануар, 1983, страна 5-Б). У још једном часопису је речено: „’Евангелистички покрет је фасциниран Израелом и веровањем да све што Израел чини треба подупирати јер је Бог на страни Израела‘, рекао је Тимоти Смит, професор теологије на Универзитету Џон Хопкинс и методиста“ (The New York Times, 6. фебруар, 1983, страна 42). Неки у хришћанском свету очекују обраћење и коначно спасење свих Израелаца. Други сматрају да је одувек постојала нераскидива веза између Бога и Израела, и зато према њиховом гледишту једино паганима треба помирење преко Христа.

 Размисли о следећем: Након изгнанства у Вавилон, када су се Израелци вратили у своју земљу, имали су задатак да обнове обожавање истинитог Бога у земљи коју им је он дао. Један од првих подухвата била је обнова Јеховиног храма у Јерусалиму. Међутим, од када су Римљани разорили Јерусалим 70. године н. е., храм никада није био обновљен. И не само што није био обновљен већ се на подручју где је некада био храм сада налази исламско светилиште. Да су данашњи Јевреји у Јерусалиму, који тврде да су под Мојсијевим Законом, заиста Божји изабрани народ зар онда не би био обновљен његов храм?

Мат. 21:42, 43: „Исус им је рекао [свештеничким главарима и старешинама у Јерусалиму]: ’Зар никад нисте читали у Писмима: „Камен који су градитељи одбацили постао је главни угаони камен. То је Јеховино дело, и дивно је у нашим очима“? Зато вам кажем: Божје краљевство узеће се од вас и даће се народу који доноси његове плодове.‘“

Мат. 23:37, 38: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и каменујеш оне који су послати к теби! Колико сам пута хтео да скупим твоју децу, као што квочка скупља своје пилиће под крила! А ви нисте хтели. Ево, ваша кућа вам се оставља напуштена.“

Да ли Божји савез са Аврахамом пружа гаранцију да су Јевреји и даље Божји изабрани народ?

Гал. 3:27-29: „Сви ви који сте се крстили да будете у јединству с Христом, Христом сте се оденули. Нема више ни Јудејца ни Грка, нема ни роба ни слободњака, нема ни мушког ни женског, јер ви сте сви једно у јединству с Христом Исусом. А ако сте Христови, онда сте Аврахамово потомство, наследници по обећању.“ (Дакле, према Божјем гледишту припадност Аврахамовом семену више није условљена тиме да ли је неко Аврахамов потомак.)

Да ли ће се сви Јевреји обратити на веру у Христа и постићи вечно спасење?

Римљ. 11:25, 26: „Не желим, браћо, да будете у незнању у погледу свете тајне, како не бисте сами себе сматрали разборитима: некима од Израела отврдло је  срце док не уђе пуни број људи из других народа. И тако [грчки: хутос] ће сав Израел бити спасен.“ (Вредно је запазити да се спасавање ’свег Израела‘ не постиже обраћењем свих Јевреја, већ ’уласком‘ људи из других народа. Неки преводиоци су 26. стих превели овако: „И онда после тога остатак Израела ће се спасти.“ Међутим, према једном лексикону хутос значи: „на тај начин, дакле, тако“ [A Manual Greek Lexicon of the New Testament, Единбург, 1937, Г. Абот-Смит, страна 329].)

Да бисмо исправно разумели оно што је записано у Римљанима 11:25, 26, треба да узмемо у обзир и раније изјаве из посланице Римљанима: „Прави Јудејац није онај који је то споља нити је право обрезање оно које је споља, на телу, него је прави Јудејац онај ко је то изнутра и његово обрезање је обрезање срца по духу, а не по писаном закону“ (2:28, 29). „Нису Израел сви који потичу од Израела“ (9:6).

Да ли је неопходно да Јевреји верују у Исуса Христа да би се спасли?

У Исаији 53:1-12 проречено је да ће Месија својом смрћу ’понети грехе многих и заузети се за преступнике‘. У Данилу 9:24-27 долазак Месије и његова смрт повезани су с тим да ће се ’учинити крај греху и очистити кривица‘. Ови стихови показују да је Јеврејима било потребно такво посредништво и опроштење. Да ли би могли да одбаце Месију и да у исто време очекују наклоност Онога ко га је послао?

Дела 4:11, 12: „[Апостол Петар је био подстакнут светим духом да јудејским поглаварима и старешинама у Јерусалиму каже за Исуса Христа следеће:] Он је ’камен који сте ви градитељи сматрали безвредним, а који је постао угаони камен‘. И ни у ком другом нема спасења, јер нема другог имена под небом датог људима по коме можемо бити спасени.“ (Премда данашњи Израелци више нису у повлашћеном односу с Богом, појединци из тог народа, као и сви људи, имају могућност да буду спасени посредством Месије Исуса.)

 Да ли је оно што се данас дешава у Израелу испуњење библијских пророчанстава?

Језек. 37:21, 22: „Овако каже Суверени Господ Јехова: ’Ево, узећу Израелове синове из народа у које су отишли и сакупићу их са свих страна и довешћу их у њихову земљу. Учинићу од њих један народ у земљи, на Израеловим горама, и над свима њима краљеваће један краљ.‘“ (Данашњим Израелом не влада краљ из Давидове краљевске лозе. Израел је република.)

Иса. 2:2-4: „У последњим данима гора Јеховиног дома биће утврђена изнад горских врхова и уздизаће се изнад брегова, и к њој ће се стицати сви народи. Многи ће народи ићи и говориће: ’Дођите! Пођимо на Јеховину гору, у дом Јаковљевог Бога! Он ће нас поучавати својим путевима, и ходићемо његовим стазама.‘... Они ће прековати своје мачеве у раонике и своја копља у српове. Неће више народ подизати мач на народ нити ће се више учити ратовању.“ (У данашњем Јерусалиму, на подручју некадашњег храма нема никаквог ’дома Јаковљевог Бога‘, већ се ту налази исламско светилиште. А ни Израелци ни околни народи нису ’прековали своје мачеве у раонике‘. Њихов опстанак зависи од војне спремности.)

Иса. 35:1, 2: „Радоваће се пустиња и безводни крај, веселиће се пуста земља и процветаће као шафран. Цветаће и веселиће се, клицаће од радости и весеља. Даће јој се слава Ливана и лепота Кармила и Сарона. Људи ће видети Јеховину славу, лепоту нашег Бога.“ (У Израелу су успешно спроведене изванредне акције пошумљавања и наводњавања земљишта. Али заслугу за то његови владари не приписују Богу. Као што је бивши премијер Давид Бен-Гурион изјавио: „Израел ће... победити пустињу и омогућити да она процвета помоћу науке и пионирског духа, и претвориће земљу у упориште демократије“.)

Зах. 8:23: „У то време десет људи из свих језика којима говоре народи ухватиће једног Јудејца за скут и говориће: ’Идемо с вама, јер смо чули да је Бог с вама.‘“ (О ком Богу се говори у овом пророчанству? Само у тој књизи Светог Писма на хебрејском језику његово име [יהוה,  које се обично преноси као Јехова] појављује се више од 130 пута. Када неко данас спомене то име да ли се одмах претпоставља да је та особа Јеврејин? Не. Јеврејски народ у целини се вековима устручавао да изговара Божје лично име због празноверја. Велико верско интересовање око данашњег Израела не уклапа се у ово пророчанство.)

Како, дакле, треба гледати на догађаје у данашњем Израелу? Једноставно као на део свеопштег развоја догађаја који је проречен у Библији. То подразумева ратове, безакоње, недостатак љубави према Богу и похлепу за новцем (Мат. 24:7, 12; 2. Тим. 3:1-5).

На коме се данас испуњавају пророчанства о обнови Израела?

Гал. 6:15, 16: „Није важно ни обрезање ни необрезање, него ново створење. А на свима који буду по овом правилу живели, на њима нека буде мир и милосрђе — на Израелу Божјем.“ (Дакле, припадност „Израелу Божјем“ више није условљена тиме да ли је неко обрезан чиме би испунио услове који су били постављени Аврахаму за све мушкарце у његовом домаћинству. Као што је записано у Галатима 3:26-29, они који припадају Христу и који су духом рођени Божји синови заиста су „Аврахамово потомство“.)

Јер. 31:31-34: „’Ево, долазе дани‘, говори Јехова, ’кад ћу с Израеловим домом и с Јудиним домом склопити нови савез... Неће више пријатељ пријатеља учити нити брат брата, говорећи: „Упознајте Јехову!“ Јер ће ме сви познавати, од најмањег до највећег‘, говори Јехова.“ (Тај нови савез није склопљен с људима који су пореклом Израелци, већ с верним следбеницима Исуса Христа који имају наду у небески живот. Када им је Исус заповедио да обележавају његову смрт, пружио им је чашу вина и рекао: „Ова чаша представља нови савез на основу моје крви“ [1. Кор. 11:25].)

Откр. 7:4: „Чуо сам број оних обележених печатом — сто четрдесет и четири хиљаде, обележених печатом из свакога племена синова Израелових.“ (Међутим, у наредним стиховима спомиње се ’Левијево племе‘  и ’Јосифово племе‘. Они нису били укључени у списак 12 Израелових племена. Занимљиво је запазити да иако се каже да ће људи бити ’обележени печатом из сваког племена‘, не спомиње се Даново и Јефремово племе. [Упореди с Бројевима 1:4-16.] Овде се сигурно говори о Божјем духовном Израелу, о онима за које Откривење 14:1-3 каже да ће бити с Христом у његовом небеском Краљевству.)

Јевр. 12:22: „Ви сте, напротив, приступили гори Сиону и граду живог Бога, небеском Јерусалиму, и десетинама хиљада анђела.“ (Према томе, прави хришћани очекују да ће ’небески Јерусалим‘, а не земаљски, испунити Божја обећања.)