Дух

Дефиниција: Хебрејска реч руах и грчка реч пневма, које се често преводе као „дух“, имају више значења. Сва она указују на нешто невидљиво људским очима и на силу која је активна или је у покрету. Та хебрејска и грчка реч указују на (1) ветар, (2) активну животну силу у земаљским створењима, (3) покретачку силу која потиче из фигуративног срца човека и наводи га да нешто каже или учини, (4) надахнуте изјаве које потичу из невидљивог извора, (5) духовне особе и (6) силу којом се Бог служи, то јест свети дух. Овде ћемо размотрити нека од ових значења у повезаности с питањима која се могу појавити у служби проповедања.

Шта је свети дух?

Упоређивање библијских стихова који указују на свети дух показује да се за њега каже да може ’испунити‘ људе, да они могу бити ’крштени‘ тим духом и да могу бити ’помазани‘ њиме (Лука 1:41; Мат. 3:11; Дела 10:38). Ниједан од ових израза не би био примерен уколико би свети дух био особа.

Исус је свети дух означио и као „помоћника“ (грчки: параклетос) и рекао је да ће тај помоћник ’поучавати‘, „посведочити“, „говорити“ и ’чути‘ (Јов. 14:16, 17, 26; 15:26; 16:13). Није необично да се у Светом писму нешто персонификује. На пример, каже се да мудрост има ’децу‘ (Лука 7:35). За грех и смрт се каже да ’краљују‘ (Римљ. 5:14, 21). Иако се у неким стиховима каже да је дух „говорио“, на основу других стихова је очигледно да се то догађало преко анђела или људи (Дела 4:24, 25; 28:25; Мат. 10:19, 20; упореди Дела апостолска 20:23 са  21:10, 11). У 1. Јовановој 5:6-8 се каже да „сведочи“ не само дух већ и „вода и крв“. Дакле, ниједан од израза који се налазе у овим стиховима не доказује да је свети дух особа.

Исправан одговор на питање шта је свети дух мора се уклопити у све стихове који говоре о том духу. Имајући то у виду логично је закључити да је свети дух сила којом се Бог служи. То није особа већ моћна сила која потиче од самог Бога да би извршила његову свету вољу (Пс. 104:30; 2. Петр. 1:21; Дела 4:31).

Види и страну 391, под насловом „Тројство“.

 На основу чега се може закључити да неко заиста има свети дух?

Лука 4:18, 31-35: „[Исус је читао из свитка пророка Исаије:] ’Јеховин дух је на мени, јер ме је Бог помазао да објавим добру вест‘... Затим је отишао у Капернаум, град у Галилеји. И поучавао их је на сабат, а они су били задивљени његовим учењем, јер је говорио као онај који има ауторитет од Бога. А у синагоги је био један човек опседнут духом, нечистим демоном. И повикао је на сав глас... Исус га је прекорио: ’Умукни и изађи из њега!‘ Тада је демон пред њима оборио човека и изашао из њега, а да му није наудио.“ (На основу чега се могло закључити да је Исус имао Божји дух? Извештај не каже да је он дрхтао, викао или да је пао у ватру, већ каже да је говорио као онај који има ауторитет. Вредно је запазити да је том приликом демонски дух учинио да човек виче и да падне на земљу.)

У Делима апостолским 1:8 каже се да ће Исусови следбеници сведочити о њему кад буду примили свети дух. Према извештају из Дела апостолских 2:1-11, када су Исусови следбеници примили тај дух, посматрачи су били импресионирани чињеницом да сви ти Галилејци говоре о величанственим Божјим делима на језицима које су разумели многи од присутних странаца. У извештају се не каже да је међу онима који су примили тај дух било неких излива осећања.

Вредно је запазити да је Јелисавета примила свети дух и „на сав глас узвикнула“ када је изразила  добродошлицу својој рођаки, а не на неком верском скупу (Лука 1:41, 42). Према извештају из Дела апостолских 4:31, када су ученици примили свети дух затресло се место на коме су били окупљени, али свети дух није проузроковао да се ученици тресу или да се бацају по земљи, већ је проузроковао да ’одважно говоре Божју реч‘. Исто тако и данас, ако неко одважно говори Божју реч и ако ревно учествује у делу проповедања, то пружа доказ да та особа има свети дух.

Гал. 5:22, 23: „Плод духа је: љубав, радост, мир, дуготрпљивост, љубазност, доброта, вера, благост, самосавладавање.“ (Када желимо да нађемо људе који заиста имају Божји дух, код њих треба да уочимо тај плод, а не изливе религиозних осећања.)

Да ли способност да неко с великим усхићењем говори језик који никада раније није учио доказује да има Божји дух?

Види наслов „Говорење језицима“.

Да ли се чудотворна исцељења данас обављају посредством Божјег духа?

Види наслов „Лечење“.

Ко је крштен светим духом?

Види страну 192, под насловом „Крштење“, као и наслов „Поновно рођење“.

Да ли постоји духовни део човека који наставља да живи после смрти тела?

Језек. 18:4: „Душа која греши, она ће умрети.“ (У овом стиху и ДК и Ба преводе хебрејску реч нефеш као „душа“, чиме у ствари кажу да душа умире. Неки преводи који у другим стиховима реч нефеш преводе као „душа“, у овом стиху користе изразе „човек“ или „особа“. Према томе, нефеш, то јест душа, јесте сама особа, а не неки нематеријални део који наставља да живи када тело умре.) (Даљње појединости можеш наћи под насловом „Душа“.)

 Пс. 146:4: „Дух његов изађе из њега, и он се у прах враћа, тог дана пропадну све мисли његове.“ (Хебрејска реч која је овде преведена као „дух“ јесте изведеница од речи руах. Неки преводиоци је преводе као „дах“. Када тај руах, то јест активна животна сила, напусти тело, нестају све човекове мисли; оне не настављају да постоје у неком другом подручју.)

Проп. 3:19-21: „Какав је крај синовима људским, такав је крај и животињама — свима је исти крај. Како умиру они, тако умиру и оне. И сви имају исти дух, па човек није бољи од животиње, јер је све испразност. Сви иду на исто место. Сви су од праха постали и сви се у прах враћају. Ко зна да ли дух синова људских узлази горе, а дух животиња силази доле у земљу?“ (Пошто су људи наследили од Адама грех и смрт, сви умиру и враћају се у прах, баш као и животиње. Али да ли сваки човек поседује неки дух који наставља да живи као разумна особа кад престану све животне функције тела? Не. У 19. стиху се каже да и људи и животиње „имају исти дух“. Нико не може само на основу посматрања меродавно одговорити на питање које је у вези с духом постављено у 21. стиху. Али Божја реч каже да људи приликом рођења не добијају ништа што их у тренутку смрти чини бољима од животиња. Међутим, због свог милосрђа Бог је преко Христа пружио људима који исказују веру, а не животињама, могућност да живе вечно. Многима ће то бити омогућено посредством ускрсења, када их активна животна сила која потиче од Бога буде поново оживела.)

Лука 23:46: „Исус је повикао из свег гласа: ’Оче, у твоје руке поверавам свој дух [грчки: пневма]!‘ Кад је то рекао, издахнуо је.“ (Запази да се каже да је Исус издахнуо. Када је његов дух изашао, он није био на путу за небо. Исус је био ускрснут тек трећег дана након смрти. А затим, као што то показује извештај из Дела апостолских 1:3, 9, тек после 40 дана узашао је на небо. Шта онда значе Исусове речи које је изрекао када је умирао? Он је тиме рекао да је свестан тога да када умре његов будући живот у потпуности зависи од Бога. Још неки коментари у вези са изразом ’дух се враћа Богу‘ налазе се на страни 106, под насловом „Душа“.)

 Ако неко каже:

’Да ли ви имате свети дух?‘

Можеш одговорити: ’То што смо данас на вашим вратима је доказ да га имамо (Дела 2:17, 18).‘

Или можеш рећи: ’То је оно што ми помаже да учествујем у проповедању. Али приметио сам да постоје разна гледишта о томе како се може препознати да ли неко заиста има Божји дух. Шта би по вама био доказ за то?‘ Затим можеш додати: (Поразговарај о неким информацијама које се налазе на  странама 97, 98.)