Исус Христ

Дефиниција: Божји јединорођени Син, једини син кога је Јехова сам створио. Тај Син је прво што је Бог створио. Посредством њега створено је све друго на небу и на земљи. Он је после Јехове најзначајнија особа у свемиру. Јехова га је послао на земљу да положи свој живот као откупнину за човечанство и да тако отвори могућност да Адамови потомци који исказују веру добију вечни живот. Тај исти Син који поново има небеску славу сада влада као Краљ и има власт да уништи све зло и да на земљи спроведе у дело првобитну намеру свог Оца. Хебрејски облик имена Исус значи „Јехова је спасење“. Христ је еквивалент за хебрејски израз машиах (Месија), што значи „Помазаник“.

Да ли је Исус Христ био стварна, историјска личност?

Сама Библија је главни доказ да је Исус Христ заиста постојао. Извештаји из Јеванђеља нису неке нејасне приче о догађајима који су се десили у неко неодређено време и на неком непознатом месту. Она јасно и детаљно говори о времену и месту догађаја. На пример, погледај стихове из Луке 3:1, 2, 21-23.

Историчар из првог века Јосиф Флавије говорио је о каменовању „Јакова, брата Исуса кога су звали Христ“ (The Jewish Antiquities, Јосиф Флавије, 20. књига, одељак  200). Неки су оспорили директна и веома похвална указивања на Исуса која се налазе у 18. књизи у 63. и 64. одељку, тврдећи да су их касније додали или улепшали хришћани, али је утврђено да су и речи и стил карактеристични за Јосифа Флавија, и ти одломци се налазе у свим доступним рукописима.

Римски историчар Тацит, који је живео у другој половини првог века н. е., написао је следеће: „Христ, од кога потиче назив [хришћани], претрпео је најтежу казну за време владавине Тиберија, од једног од наших прокуратора, Понтија Пилата“ (The Complete Works of Tacitus, Њујорк, 1942, „The Annals“, 15. књига, одломак 44).

Када је реч о раним историјским указивањима на Исуса која потичу из нехришћанских извора, једна енциклопедија каже следеће: „Ови независни извештаји доказују да у древно доба чак ни противници хришћанства никада нису оспоравали постојање Исуса. Његово постојање је први пут неосновано оспорило неколико аутора крајем 18, током 19. и почетком 20. века“ (The New Encyclopædia Britannica,1976, Macropædia, 10. том, страна 145).

Да ли је Исус Христ био само један добар човек?

Занимљиво је да је Исус прекорио једног човека који му се обратио са „Учитељу добри“, јер је Исус сматрао да је његов Отац мерило доброте, а не он лично (Мар. 10:17, 18). Међутим, да би према људским мерилима био добар, Исус је свакако морао говорити истину. Да је говорио истину потврдили су чак и његови непријатељи (Мар. 12:14). Рекао је да је постојао пре постанка човека, да је јединствени Божји Син, да је Месија, то јест онај чији је долазак био проречен у хебрејском делу Светог писма. Или је био оно што је рекао или је био велики варалица, али ниједна од ових могућности не допушта гледиште да је био само добар човек (Јов. 3:13; 10:36; 4:25, 26; Лука 24:44-48).

 Да ли је Исус био само пророк који је имао сличан утицај какав су имали Мојсије, Буда, Мухамед и друге верске вође?

Сам Исус је говорио да је он јединствени Божји Син (Јов. 10:36; Мат. 16:15-17), да је проречени Месија (Мар. 14:61, 62), да је живео на небу пре него што је постао човек (Јов. 6:38; 8:23, 58), да ће бити убијен и да ће трећег дана ускрснути и вратити се на небо (Мат. 16:21; Јов. 14:2, 3). Да ли је све то било тачно, и да ли се зато стварно разликовао од свих других правих Божјих пророка и одударао од свих самозваних верских вођа? Истина о томе била би очигледна трећег дана после његове смрти. Да ли је Бог ускрснуо Исуса Христа из мртвих и тако потврдио да је говорио истину и да је заиста био Божји јединствени Син? (Римљ. 1:3, 4). Више од 500 људи заиста је видело Исуса после његовог ускрсења, а његови верни апостоли су били очевици његовог узласка на небо када га је облак заклонио од њихових погледа (1. Кор. 15:3-8; Дела 1:2, 3, 9). Они су били потпуно уверени да је Исус ускрснуо и зато су многи од њих ставили свој живот на коцку да би о томе причали другима (Дела 4:18-33).

Зашто већина Јудејаца није прихватила Исуса као Месију?

У једној енциклопедији пише следеће: „Јудејци који су живели у римском периоду веровали су да ће Бог подићи [Месију] који ће сломити пагански јарам и владати обновљеним израелским краљевством“ (Encyclopaedia Judaica, Јерусалим, 1971, 11. том, колона 1407). Хтели су да се ослободе римског јарма. Историчари тог доба сведоче да је било Јудејаца који су на основу месијанског пророчанства забележеног у Данилу 9:24-27 очекивали да се Месија појави током првог века н. е. (Лука 3:15). Али то пророчанство је његов долазак повезало и с тим да ће се ’учинити крај греху‘, а 53. поглавље Исаијине књиге показује да ће Месија умрети како би то омогућио. Међутим, већина Јудејаца није сматрала да неко треба да умре за њихове грехе. Сматрали су да су праведни пред Богом зато што су  Аврахамови потомци. У једном делу се каже следеће: „Аврахамова [заслуга] је толико велика да може окајати сву таштину и лажи изречене у Израелу у овом свету“ (A Rabbinic Anthology, Лондон, 1938, К. Монтефјоре и Х. Лоу, страна 676). Одбацивши Исуса као Месију, Јудејци су испунили пророчанство у коме је за њега речено: „Презрен беше, одбачен од људи“ (Иса. 53:3, Ба).

Пре него што је умро, Мојсије је прорекао да ће народ одступити од обожавања истинитог Бога и да ће због тога доживети пропаст. (Прочитај Поновљене законе 31:27-29.) Књига о Судијама сведочи да се то стално дешавало. У данима пророка Јеремије, народ је због неверства био изгнан у Вавилон. Зашто је Бог дозволио да 70. године н. е. Римљани разоре Јерусалим и храм у њему? За какво је то неверство народ био крив па их Бог није заштитио као што је то чинио кад су се уздали у њега? Пре него што се то десило они су одбацили Исуса као Месију.

Да ли је Исус Христ у ствари Бог?

Јов. 17:3, Ба: „[Исус се молио свом Оцу] Живот је вечни у томе да тебе познају, тебе, јединога истинитога Бога, и онога кога си ти послао, Исуса Христа.“ (Запази да Исус није за себе, већ за свог Оца на небу рекао да је ’једини истинити Бог‘.)

Јов. 20:17, Ба: „Рече јој [Марији Магдалени] Исус: Не дохватај ме се, јер се још не вратих к Оцу своме. Него иди к браћи мојој, и реци им да се уздижем к Оцу своме и Оцу вашему, и Богу своме и Богу вашему.“ (Дакле, ускрснулом Исусу Отац је био Бог, баш као што је био Отац и Марији Магдалени. Занимљиво је да се у Светом писму ни на једном месту Отац не обраћа свом Сину као „свом Богу“.)

Види и стране 395, 401, 402, под насловом „Тројство“.

Да ли Јован 1:1 потврђује да је Исус Бог?

Јов. 1:1, Ба: „У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог.“ (Слично пише и у ДК, Ча, ССП.) Међутим, у Преводу Нови свет именица „бог“ написана  је малим почетним словом, и превод гласи: „Реч је била бог.“ Неки преводи на другим језицима, на пример на француском, енглеском и немачком кажу исто. (Види Додатак 9, на страни 1697, у Преводу Нови свет.)

Шта то преводиоци виде у грчком тексту због чега не кажу „Реч је била Бог“? Одређени члан појављује се испред првог појављивања теос (Бог), али не и испред другог. Именица уз коју се налази одређени члан указује на идентитет, на особу (идентификација), док именица у једнини у служби предиката која се налази испред глагола и нема испред себе одређени члан указује на својство особе (квалификација). Дакле, Јованова изјава да је Реч (Исус) била „бог“, то јест „божанске природе“, не значи да је Реч била исто што и Бог код ког се налазила. (Види додатак бр. 9 у Светом писму — превод Нови свет.)

Шта је апостол Јован мислио када је написао речи из Јована 1:1? Да ли је сматрао да је Исус Бог или да је можда Исус један Бог са Оцем? У том истом поглављу, у 18. стиху (Ба) Јован је написао: „Бога није нико никад видео. Јединорођени Син, који је у наручју Очевом, он га објави.“ Да ли је ико од људи видео Исуса Христа, Сина? Наравно да јесте! Да ли је онда Јован рекао да је Исус Бог? Очигледно није. Пред крај свог Јеванђеља, Јован сажима све то и каже: „Ова [чуда] су записана да бисте веровали да је Исус заиста Христ, [не Бог, већ] Син Божји, и да верујући имате живот у његовом имену“ (Јов. 20:31, Ба).

Да ли оно што је Тома рекао према Јовану 20:28 доказује да је Исус заиста Бог?

Јов. 20:28: „Тома му на то рече: ’Мој Господ и мој Бог!‘“

Нема ничег погрешног у томе што је Тома указао на Исуса као на ’Бога‘, уколико је то уопште имао у мислима. То би било у складу са оним што је Исус рекао када је цитирао Псалам у коме се о моћним људима, судијама, говори као о ’боговима‘ (Јов. 10:34, 35; Пс. 82:1-6). Наравно, Христ је на много вишем положају од било ког човека. У Јовану 1:18 о Исусу се говори као о  ’јединорођеном богу‘ зато што је његов положај у односу на Јехову јединствен. У Исаији 9:6 Исус је пророчански описан као „Моћни Бог“, али не и као Свемоћни Бог. Све је то у складу са описом који налазимо у Јовану 1:1, наиме да је Исус „бог“, то јест „божанске природе“ (НС, АТ).

Контекст нам помаже да извучемо исправан закључак. Непосредно пре него што је Исус умро, Тома га је чуо како се у молитви обраћа свом Оцу као ’једином истинитом Богу‘ (Јов. 17:3). Када је ускрснуо, Исус је поручио својим апостолима, укључујући и Тому: „Узлазим к свом... Богу и вашем Богу“ (Јов. 20:17). Након што је записао оно што је Тома рекао када је видео и дотакао ускрснулог Христа, апостол Јован је рекао: „Ова [чуда] су записана да бисте веровали да је Исус заиста Христ, Син Божји, и да верујући имате живот у његовом имену“ (Јов. 20:31). Дакле, ако је неко на основу онога што је Тома рекао закључио да је Исус ’једини истинити Бог‘ или да је Исус део неког Тројства као „Бог Син“, онда треба поново да погледа оно што је сам Исус рекао (у 17. стиху) и закључак који је апостол Јован јасно изнео (у 31. стиху).

Да ли стих из Матеја 1:23 указује на то да је Исус био Бог док је био на земљи?

Мат. 1:23: „Ево, девица ће затруднети и родиће сина и даће му име Емануило“, што значи: ’с нама је Бог‘.“

Када је Јеховин анђео најавио Исусово рођење, да ли је рекао да ће то дете бити сам Бог? Није, него је рекао: „Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега“ (Лука 1:32, 35). Исус никада за себе није рекао да је Бог, већ да је ’Божји Син‘ (Јов. 10:36). Бог је послао Исуса на земљу, тако да је посредством свог јединорођеног Сина Бог био с људима (Јов. 3:17; 17:8).

Није било необично да хебрејска имена у себи садрже реч „Бог“ или чак скраћени облик Божјег личног имена. На пример, Елијата значи „мој Бог је дошао“, Јуј значи „Јехова је Он“, Илија значи „мој Бог је Јехова“. Али ниједно од тих имена не подразумева да је њихов носилац сам Бог.

 Шта значе речи из Јована 5:18?

Јов. 5:18: „Зато су Јудејци још више тражили прилику да га убију, јер не само да је кршио сабат него је и Бога називао својим Оцем, изједначавајући се с Богом.“

Јудејци који нису веровали у Исуса сматрали су да он покушава да себе изједначи с Богом тврдећи да је Бог његов Отац. Премда је с правом рекао да је Бог његов Отац, Исус никада није тврдио да је једнак Богу. Он је искрено рекао Јудејцима: „Заиста, заиста, кажем вам, Син не може ништа да учини сам од себе, него само оно што види да Отац чини.“ (Јован 5:19; види и Јована 14:28 и 10:36). Ти Јудејци су такође тврдили да Исус крши Сабат, али ни ту нису били у праву. Исус се савршено држао Закона, и рекао је: „На сабат се сме чинити добро“ (Мат. 12:10-12).

Да ли чињеница да се неки клањају Исусу доказује да је он Бог?

У Јеврејима 1:6 анђелима је заповеђено да се „поклоне“ Исусу (НС, ДК, Ба, Ча, ССП). У Матеју 14:33 за Исусове ученике се каже да су му се ’поклонили‘ (НС, ДК, Ба, ССП); други преводи кажу да су ’пали пред њега‘ (Ча, ДС).

Грчка реч преведена изразом „поклонити се“ гласи проскинео, и за њу један лексикон каже да је „означавала обичај да се поклони пред неком особом и да јој се пољубе ноге, руб њене одеће, земља“ (A Greek-English Lexicon of the New Testament and Other Early Christian Literature, Чикаго, 1979, Бауер, Арнт, Гингрич, Данкер; друго енглеско издање; страна 716). Тај израз је коришћен у Матеју 14:33 да би се показало шта су ученици учинили пред Исусом; у Јеврејима 1:6 показује шта су анђели учинили пред Исусом; у Постанку 22:5 у грчкој Септуагинти описује шта је Аврахам учинио пред Јеховом и у Постанку 23:7 описује шта је Аврахам учинио у складу са обичајима тог доба пред људима с којима је пословао; у 1. Краљевима 1:23 у Септуагинти тај израз описује шта је пророк Натан учинио када се појавио пред краљем Давидом.

 Према Матеју 4:10 Исус је рекао: „Јехову, свог Бога, обожавај [од проскинео] и једино њему служи.“ (У стиху из Поновљених закона 6:13, који Исус очигледно овде цитира, појављује се Божје лично име, тетраграм.) У складу са овим долазимо до закључка да се у смислу обожавања треба клањати само Богу.

Да ли чуда која је Исус чинио доказују да је он Бог?

Дела 10:34, 38: „Тада је Петар проговорио:... Бог [је Исуса из Назарета] помазао светим духом и силом, а он је пролазио земљом чинећи добро и лечећи све које је Ђаво тлачио, јер је Бог био с њим.“ (Дакле, на основу чуда која је Исус чинио Петар није закључио да је Исус Бог, већ да је Бог са Исусом. Упореди с Матејем 16:16, 17.)

Јов. 20:30, 31: „Исус је пред ученицима учинио и многа друга чуда, која нису записана у овом свитку. А ова су записана да бисте веровали да је Исус заиста Христ, Син Божји, и да верујући имате живот у његовом имену.“ (Дакле, исправан закључак који можемо донети на основу тога што је Исус чинио чуда јесте да је он „Христ“, Месија, „Син Божји“. Израз „Син Божји“ веома се разликује од израза „Бог Син“.)

Пророци из претхришћанског доба као што су били Илија и Јелисеј чинили су слична чуда као и Исус. Али то свакако није доказ да је Илија био Бог нити да је Јелисеј био Бог.

Да ли је Исус исто што и Јехова у „Старом завету“?

Види стране 161, 162, под насловом „Јехова“.

Да ли је веровање у Исуса Христа све што је потребно за спасење?

Дела 16:30-32: „’Господо, шта морам радити да бих се спасао?‘ Они [Павле и Сила] су рекли: ’Веруј у Господа Исуса и бићеш спасен, и ти и твој дом.‘ Тако су објавили Јеховину реч њему и свима у његовом дому.“  (Да ли се под тим да ’верује у Господа Исуса‘ подразумевало само да искрено каже да верује? Павле је показао да је потребно нешто више — наиме, стећи знање и прихватити Божју Реч, коју су Павле и Сила почели да проповедају затворском чувару. Да ли би особа искрено веровала у Исуса уколико не би обожавала Бога ког је Исус обожавао, уколико не би примењивала оно што је Исус научавао о томе какве особе треба да буду његови ученици или уколико не би обављала задатак који је Исус поверио својим ученицима? Ми не можемо зарадити спасење; оно је могуће само на основу вере у вредност Исусове откупне жртве. Али наш живот мора бити у складу с нашом вером, чак и када нам то доноси тешкоће. У Матеју 10:22 Исус је рекао: „Ко истраје до краја, тај ће бити спасен.“)

Да ли је Исус живео на небу пре него што је постао човек?

Кол. 1:15-17: „Он [Исус] је слика невидљивог Бога, првенац свега што је створено... Све је створено преко њега и за њега. Он је пре свега другог.“

Јов. 17:5: „[Исус је у молитви рекао:] Оче, прослави мене код себе славом коју сам имао код тебе пре него што је свет постао.“ (Види и Јована 8:23.)

Да ли Исус на небу има своје физичко тело?

1. Кор. 15:42-50: „Тако је и ускрсење мртвих. Сеје се у распадљивости, а ускрсава у нераспадљивости... Сеје се телесно тело, а ускрсава духовно тело... Тако је и написано: ’Први човек, Адам, постао је жива душа.‘ Последњи Адам [Исус Христ, који је био савршен човек као што је и Адам на почетку био савршен] постао је дух који даје живот.... Ово кажем, браћо: Тело и крв не могу наследити Божје краљевство, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост.“

1. Петр. 3:18: „И Христ је једном заувек умро за грехе... он који је убијен у телу, али је оживљен у духу.“ (Види и страну 418.)

 Пример: Ако би неко платио дуг за свог пријатеља, али би одмах затим узео новац натраг, дуг очигледно не би био подмирен. Исто тако, да је Исус после ускрсења узео натраг своје људско тело од крви и меса које је жртвовао да би платио откупнину, како би се то одразило на све оно што је учинио да би верне људе ослободио дуга, то јест греха?

Тачно је да се Исус после ускрсења појавио својим ученицима у физичком телу. Али зашто га онда у неким ситуацијама нису одмах препознали? (Лука 24:15-32; Јов. 20:14-16). Једном приликом, да би се Тома уверио, Исус се појавио у телу са ранама од клинова на рукама и од копља на боку. Али како је било могуће да се том приликом изненада појавио међу њима када су врата била закључана? (Јов. 20:26, 27). Када се појављивао својим ученицима Исус је очигледно узимао различита тела, као што су то некада радили и анђели када су се појављивали људима. За Бога није био никакав проблем да уклони Исусово физичко тело након што га је ускрснуо. Занимљиво је да иако Бог није оставио у гробу Исусово физичко тело (очигледно зато да би ученици били уверени да је он заиста ускрснуо), ланено платно у које је тело било умотано остало је тамо, али се ускрснули Исус увек појављивао потпуно одевен (Јов. 20:6, 7).

Да ли је Исус Христ у ствари арханђео Михаило?

Тај Михаило се у Библији спомиње по имену само пет пута. За славну духовну особу која носи то име каже се да је „један од највиших кнезова“, ’велики кнез који помаже синовима [Даниловог] народа‘, и „арханђео“ (Дан. 10:13; 12:1; Јуда 9). Михаило значи „ко је као Бог?“ То име очигледно означава Михаила као особу која предњачи у подупирању Јеховиног права да буде Врховни владар и која предводи приликом уништавања Божјих непријатеља.

У 1. Солуњанима 4:16 заповест Исуса Христа да започне ускрсење описана је као ’глас арханђела‘, а у Јуди 9 се каже да је тај арханђео Михаило. Да ли  би било прикладно да се Исусов заповеднички позив припише неком другом ко је на нижем положају? Онда је разумно закључити да је арханђео Михаило Исус Христ. (Занимљиво је да се израз „арханђео“ у Светом писму никада не појављује у множини, што указује на то да постоји само један арханђео.)

У повезаности с тим да је Христ добио власт која му као Краљу припада, у Откривењу 12:7-12 пише да ће Михаило и његови анђели водити рат против Сатане и збацити с неба њега и његове зле анђеле. Касније је описано како Исус предводи небеске војске у рату против народа овога света (Откр. 19:11-16). Зар није разумно закључити да ће Исус предузети акцију против онога ко је описан као „владар овог света“, то јест против Сатане Ђавола? (Јов. 12:31). У Данилу 12:1 ’устајање Михаила‘ повезује се с ’временом тескобе какве није било откако је народа па до тог времена‘. То сигурно одговара ономе што ће народи доживети када Христ као небески извршилац пресуде предузме кораке против њих. Дакле, докази показују да је Божји Син био познат као Михаило пре него што је дошао на земљу, а под тим именом је познат и откад се вратио на небо, где пребива као прослављени духовни Божји Син.

Ако неко каже:

’Ви не верујете у Исуса‘

Можеш одговорити: ’Ви очигледно верујете у Исуса. И ја верујем, иначе данас не бих био на вашим вратима.‘ Затим можеш додати: ’У ствари, у нашим публикацијама се посебно наглашава колико је важно веровати у Исуса. (Покажи одговарајуће поглавље у некој књизи и искористи то као темељ за разговор, и нагласи улогу коју он има као Краљ. Или прочитај с 2. стране Куле стражаре која је сврха тог часописа.)‘

Или можеш рећи: ’Молим вас, реците ми зашто тако мислите?‘

 Друга могућност: ’Очигледно сте то чули од некога, али морам вам рећи да то није тачно, јер ми заиста чврсто верујемо у Исуса Христа.‘ Затим можеш додати: (1) ’Али ми не верујемо у све оно што људи кажу о Исусу. На пример, неки кажу да је он био само један добар човек, а не Божји Син. Ми у то не верујемо, а ви?... Библија то не научава.‘ (2) ’Ми не верујемо у учења неких група која противрече ономе што је сам Исус рекао о томе у каквом је односу са својим Оцем (Јов. 14:28). Отац му је дао власт која данас утиче на живот свих нас (Дан. 7:13, 14).‘

’Да ли прихватате Исуса као свог личног Спаситеља?‘

Можеш одговорити: ’Библија јасно каже... (цитирај Дела апостолска 4:12). Ја верујем у то, али сам схватио да уз то иде и велика одговорност. Како то? Па, ако заиста верујем у Исуса онда не могу да верујем само у оно што мени одговара.‘ Затим можеш додати: ’Он је дао свој живот који је имао као савршен човек како бисмо ми добили опроштење греха. Али знам да је исто тако веома важно да обратимо пажњу на смернице које нам је дао у вези с одговорностима које имамо као хришћани (Дела 1:8; Мат. 28:19, 20).‘

Или можеш рећи: ’(Кад потврдиш да верујеш у Исуса као Спаситеља, и то не само као свог личног, већ и свих оних који исказују веру у њега...) Важно је да прихватимо не само оно што је он радио у прошлости већ и оно што данас ради (Мат. 24:14).‘

’Ја сам прихватио Исуса као свог личног Спаситеља‘

Можеш одговорити: ’Драго ми је што верујете у Исуса, јер данас много људи уопште не размишља о ономе што је он учинио за нас. Вероватно добро знате стих из Јована 3:16... Али где ће ти људи вечно живети? Неки ће бити с Христом на небу. Али да ли Библија каже да сви добри људи иду на небо? (Мат. 6:10; 5:5).‘