Смрт

Дефиниција: Престанак свих животних функција. Кад престане дисање, куцање срца и мождана активност, животна сила постепено престаје да делује у ћелијама тела. Смрт је супротност животу.

Да ли је Бог створио човека да умре?

Не, напротив. Јехова је упозорио Адама да ће умрети уколико буде непослушан (Пост. 2:17). Касније је Бог рекао Израелцима какво ће их понашање водити до превремене смрти (Језек. 18:31). С временом је послао свог Сина да да̂ свој живот за човечанство како би они који исказују веру у откупнину добили вечни живот (Јов. 3:16, 36).

У Псалму 90:10 пише да је просечан животни век 70 до 80 година. Тако је било када је Мојсије записао те речи, али на почетку људске историје није било тако. (Упореди с Постанком 5:3-32.) У Јеврејима 9:27 пише да је „људима одређено да једном умру“. И то је било тачно у време када је записано. Али ситуација није била таква пре него што је Бог изрекао осуду Адаму када је згрешио.

 Зашто старимо и умиремо?

Јехова је створио савршен први људски пар, намеравајући да живе вечно. Били су обдарени слободном вољом. Да ли ће бити послушни свом Створитељу из љубави и захвалности због свега што је учинио за њих? То су сигурно могли. Бог је рекао Адаму: „С дрвета спознања добра и зла не смеш јести, јер оног дана када будеш јео с њега, сигурно ћеш умрети.“ Користећи змију, Сатана је навео Еву да прекрши Јеховину заповест. Адам није прекорио своју жену, већ јој се придружио тако што је јео забрањени плод. Као што га је и упозорио, Јехова је Адаму изрекао смртну пресуду, али пре него што је погубио тај грешни пар, Јехова им је милосрдно дозволио да имају децу (Пост. 2:17; 3:1-19; 5:3-5; упореди с Поновљеним законима 32:4 и Откривењем 12:9).

Римљ. 5:12, 17, 19: „Преко једног човека [Адама] у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили... Због преступа једног човека смрт [је] краљевала... Непослушношћу једног човека многи [су] постали грешници.“

1. Кор. 15:22: „У Адаму сви умиру.“

Види и наслов „Судбина“.

Зашто деца умиру?

Пс. 51:5: „Грешан сам рођен, у греху ме је зачела мајка моја.“ (Види и Јов 14:4; Постанак 8:21.)

Римљ. 3:23; 6:23: „Сви су сагрешили и не одражавају Божју славу... Плата за грех је смрт.“

Бог не „узима“ децу од њихових родитеља, као што је некима речено. Премда земља производи обиље хране, због себичних политичких и комерцијалних система та храна често не стигне до оних којима је најпотребнија, што доводи до смрти због неисхрањености. Нека деца страдају у несрећама, баш као и одрасли. Али сви смо наследили грех, и сви смо несавршени. Рођени смо у свету у коме сви — и добри и зли — на  крају умиру (Проп. 9:5). Али Јехова једва чека да врати децу њиховим родитељима посредством ускрсења, и с љубављу се постарао да то буде могуће (Јов. 5:28, 29; Јов 14:14, 15; упореди с Јеремијом 31:15, 16; Марком 5:40-42).

Где се налазе мртви?

Пост. 3:19: „У зноју свог лица јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу, од које си и узет. Јер си прах и у прах ћеш се вратити.“

Проп. 9:10: „Све што ти дође под руку да чиниш, чини то свом снагом својом, јер нема ни рада, ни размишљања, ни знања, ни мудрости у гробу у који идеш.“

У каквом се стању налазе мртви?

Проп. 9:5: „Живи су свесни тога да ће умрети, а мртви нису свесни ничега.“

Пс. 146:4: „Дух његов изађе из њега, и он се у прах враћа, тог дана пропадну све мисли његове.“

Јов. 11:11-14: „’Наш пријатељ Лазар је заспао, али идем да га пробудим‘... Тада им је Исус отворено рекао: ’Лазар је умро.‘“ (Види и Псалам 13:3.)

Да ли неки део човека и даље живи кад тело умре?

Језек. 18:4: „Душа која греши, она ће умрети.“

Иса. 53:12: „[Он] је своју душу предао смрти.“ (Упореди с Матејем 26:38.)

Види и наслове „Душа“ и „Дух“.

Могу ли мртви на било који начин помоћи или наудити живима?

Проп. 9:6: „Љубави њихове и мржње њихове и љубоморе њихове нестало је, и никада више неће имати удела ни у чему што ће се чинити под сунцем.“

Иса. 26:14: „Они су мртви, неће више живети. То су немоћни мртваци и они неће устати.“

 Шта се може рећи о причама особа које су преживеле клиничку смрт и које говоре о неком другом животу?

Када особа престане да дише и када срце престане да куца, обично прође неколико минута пре него што животна сила постепено престане да делује у ћелијама тела. Уколико је тело изложено великој хладноћи, тај процес се може одложити сатима. Зато је понекад могуће вратити особу у живот помоћу кардиопулмоналне реанимације. Та особа је била „клинички мртва“ али су ћелије тела још увек биле живе.

Многи који су преживели клиничку смрт не сећају се ничега. Други су имали осећај да лебде. Неки кажу да су видели дивне призоре, док су други преплашени својим искуством.

Да ли постоји медицинско објашњење таквих искустава?

Уредник једног медицинског часописа написао је следеће: „Када је физичка способност на најнижем нивоу, као што је то случај под анестезијом или услед болести или повреде, тада се смањује и аутоматска контрола телесних функција. Зато се неурохормони и катеколамини нервног система ослобађају у неконтролисаним количинама. Последице тога су, између осталог, халуцинације које се након враћања свести објашњавају као да је особа умрла и вратила се у живот“ (The Arizona Republic, 28. мај 1977, страна Ц-1; такође и немачки медицински часопис Fortschritte der Medizin, бр. 41, 1979; Psychology Today, јануар 1981).

Али зар сведочанство таквих особа које су преживеле клиничку смрт није потврђено њиховим изјавама да су им се појавили они коју су умрли и да су разговарали с њима?

Прочитај раније наведене стихове који говоре о стању мртвих. Шта нам Божја Реч истине говори о стању мртвих?

Ко жели да људи верују у нешто друго? Након што је Јехова упозорио наше прародитеље да ће им непослушност донети смрт, ко је томе противречио? „Змија  [коју је Сатана користио; види Откривење 12:9] рече жени: ’Не, сигурно нећете умрети‘“ (Пост. 3:4). Касније су, наравно, Адам и Ева умрли. Јасно је, дакле, ко је измислио причу да неки духовни део човека и даље живи након смрти тела. Као што смо већ видели, Божја Реч не каже тако. Према Божјем закону који је био дат древним Израелцима, комуницирање с мртвима је ’нечисто‘ и ’одвратно‘ (Лев. 19:31; П. зак. 18:10-12; Иса. 8:19). Да ли би Бог љубави осудио такве поступке ако би се радило само о томе да живи једноставно разговарају с вољеним особама које су преминуле? С друге стране, пошто се демони претварају да су умрле особе и тако заводе људе стварајући код њих утиске који потврђују лаж, зар онда није доказ љубави то што Бог штити своје слуге од таквих превара? (Еф. 6:11, 12).

Зашто Јеховини сведоци не учествују у традиционалним обичајима оплакивања мртвих?

Сасвим је нормално жалити због смрти вољене особе и такву тугу треба изразити на прикладан начин

„Исус је заплакао“ кад је његов близак пријатељ Лазар умро (Јов. 11:35). Понекад су Божје слуге још интензивније изражавале жалост због смрти неке особе (2. Сам. 1:11, 12).

Али хришћанима је због наде у ускрсење речено следеће: „Не желимо, браћо, да будете у незнању у погледу оних који су умрли, да не тугујете као други, који немају наду“ (1. Сол. 4:13).

Јеховини сведоци не одбацују све обичаје који су повезани са смртним случајем

Пост. 50:2, 3: „Затим је Јосиф заповедио својим слугама, лекарима, да балсамују његовог оца... и за то им је требало пуних четрдесет дана, јер им је обично толико било потребно за балсамовање.“

Јов. 19:40: „Узели су Исусово тело и увили га у завоје с мирисним биљем, према јудејском погребном обичају.“

 Они који желе да угоде Богу избегавају обичаје који су у супротности с његовом Речју

Неким обичајима се јавно истиче нечија туга. Али Исус је рекао: „Кад постите [због туге], немојте имати жалостан израз лица као лицемери, јер они желе да им лице буде изобличено да би људи видели да посте. Заиста, кажем вам, већ су примили своју плату. А ти, кад постиш, намажи своју главу и умиј своје лице, да не виде људи да постиш, него твој Отац који је у тајности. Тада ће ти твој Отац, који види у тајности, узвратити“ (Мат. 6:16-18).

Неки обичаји одражавају веровање да човек има бесмртну душу која живи после смрти тела и која зна шта живи раде. Али Библија каже: „Мртви нису свесни ничега“ (Проп. 9:5). И још каже: „Душа која греши, она ће умрети“ (Језек. 18:4).

Многи обичаји проистичу из веровања да је мртвима потребна помоћ живих или из страха да мртви могу нашкодити живима ако их они не умире. Али Божја Реч показује да мртва особа не осећа ни бол ни задовољство. „Дух његов изађе из њега, и он се у прах враћа, тог дана пропадну све мисли његове“ (Пс. 146:4; види и 2. Сам. 12:22, 23). „Љубави њихове и мржње њихове и љубоморе њихове нестало је, и никада више неће имати удела ни у чему што ће се чинити под сунцем“ (Проп. 9:6).

Ако неко каже:

’То је Божја воља‘

Можеш одговорити: ’Многи тако мисле. Али утврдио сам да је корисно истражити шта сам Бог каже о томе.‘ Затим можеш додати: (1) ’(Прочитај Постанак 2:17.) Ако отац упозори сина да ће га неки поступак коштати живота, да ли бисте рекли да отац жели да син то учини?‘ (2) ’Какву онда намеру Бог има с људима? Исус је рекао: „Јер је воља мог Оца да свако ко види Сина [то јест увиди и призна да је Исус заиста Божји Син] и исказује веру у њега има вечни  живот, и ја ћу га ускрснути у последњи дан“ (Јов. 6:40).‘

’Људи ће увек умирати‘

Можеш одговорити: ’Чињеница је да се то догађа људима све до данашњег дана.‘ Затим можеш додати: ’Али погледајте дивно обећање које је Бог дао у Откривењу 21:3, 4 (или Исаији 25:8).‘

’Свако умире кад му дође време‘

Можеш одговорити: ’Многи тако мисле. Код нас, као и у многим другим културама, људи верују да су и живот и смрт одређени судбином. Али, да ли сте знали да је у Библији изложено сасвим другачије гледиште о животу?‘ Затим можеш додати: (1) ’(Прочитај Проповедника 9:11.) Поређење: Са зграде се може одвалити комад бетона и пасти на пешака који иде тротоаром. Да ли је то Бог проузроковао? Ако јесте, да ли је поштено оптужити власника зграде за немарност?... Према Библији, за пешака је то био непланиран и непредвиђен догађај што се баш у то време нашао на том месту.‘ (2) ’Библија каже да ћемо сачувати живот уколико избегавамо лоше понашање (Посл. 16:17). Ако сте родитељ, сигуран сам да исто то говорите својој деци. Упозоравате их на оно што би их могло коштати живота. Јехова то исто данас говори свим људима.‘ (3) ’Јехова зна шта доноси будућност. Посредством Библије говори нам како се можемо радовати животу много дуже него људи који занемарују оно што он каже (Јов. 17:3; Посл. 12:28).‘ (Види и наслов „Судбина“.)