Филозофија

Дефиниција: Реч филозофија изведена је из грчких речи које значе „љубав према мудрости“. У смислу у ком се овде користи, филозофија се не темељи на веровању у Бога, већ има циљ да људима пружи свеобухватно објашњење о свемиру и да их наведе да размишљају критички. У потрази за истином углавном се ослања на размишљање, а не на посматрање.

Како свако од нас може стећи право знање и мудрост?

Посл. 1:7; Пс. 111:10: „Страх од Јехове почетак је знања... и мудрости.“ (Ако свемир не би био производ интелигентног Створитеља већ неке слепе, ирационалне силе, тада не би било могуће објаснити како је настао свемир, зар не? Не може се назвати мудрошћу ништа што је резултат проучавања нечег ирационалног. Они који покушавају да разумеју како је настао свемир или сам живот, а да при том не узму у обзир Бога и његову намеру, никако не успевају да постигну тај циљ. Они погрешно тумаче оно што сазнају и погрешно примењују чињенице које сакупе. Ако се порекне веровање у Бога, заобилази се једини пут који води до тачног сазнања и немогуће је имати неки заиста доследан концепт размишљања.)

Посл. 2:4-7: „Ако све то тражиш као сребро и ако трагаш за свим тим као за скривеним благом, тада ћеш разумети шта значи имати страх од Јехове и знање о Богу наћи ћеш. Јер Јехова даје мудрост, из његових уста долази знање и разборитост. Честитима помаже да поступају мудро.“ (Јехова пружа потребну помоћ путем своје писане Речи и видљиве организације. Искрена жеља и лични труд, уз конструктивно коришћење способности просуђивања, такође су неопходни.)

 Да ли је реално очекивати да ћемо пронаћи апсолутну истину уколико се обратимо Створитељу?

2. Тим. 3:16; Јов. 17:17: „Све је Писмо надахнуто од Бога.“ „[Исус је свом небеском Оцу рекао:] Твоја реч је истина.“ (Зар није логично да Створитељ свемира има потпуно знање о свемиру? У Библији нам он не говори све о свемиру, али оно што је записано није нагађање, већ истина. Он је такође у Библији навео каква је његова намера са земљом и човечанством и како ће је остварити. Његова свемоћна сила, узвишена мудрост и непогрешива правда, као и огромна љубав, гарантују нам да ће он у потпуности испунити своју намеру, и то на најбољи могући начин. Његове особине нас тако уверавају да је оно што је рекао о својој намери сасвим поуздано; то је истина.)

Какво је порекло људских филозофија?

Оне потичу од људи, који имају своја ограничења: Библија нам каже: „Човек који ходи не може да управља својим корацима“ (Јер. 10:23). Историја потврђује да покушаји да се игноришу људска ограничења нису довели до добрих резултата. Једном приликом, „Јехова из вихора рече Јову: ’Ко то замрачује замисли Божје речима без знања? Молим те, подвиј скутове хаљине своје као човек, ја ћу те питати, а ти ме поучи. Где си био кад сам земљу утемељио? Реци ми, ако то разумеш‘“ (Јов 38:1-4). (Људи сами по себи имају ограничења. Осим тога, њихово животно искуство је обично кратко и ограничено на једну културу и једну средину. Зато је знање које људи поседују ограничено, а све с чиме се сусрећу је у толикој мери међусобно повезано да они стално наилазе на нека питања која још нису довољно проучили. У свакој људској филозофији примећују се та ограничења.)

Потичу од несавршених људи: „Сви су сагрешили и не одражавају Божју славу“ (Римљ. 3:23). „Неки се пут човеку чини исправним, али на крају води у смрт“ (Посл. 14:12). (Због несавршености, људске  филозофије често одражавају себичност која можда тренутно може водити до задовољства, али такође и до разочарања и несреће.)

На њих утичу демонске силе: „Цео свет је у власти Злога“ (1. Јов. 5:19). „[Онај] који се зове Ђаво и Сатана... заводи цео свет“ (Откр. 12:9). „Некада [сте] живели како живи овај свет, по вољи владара који влада ваздухом, духом који сада делује у синовима непослушности“ (Еф. 2:2). (Филозофија која наводи људе да не буду послушни Божјим праведним и корисним захтевима одражава такав утицај. Није чудо што су људске филозофије и замисли често наносиле патњу великом делу човечанства, што историја увелико потврђује.)

Зашто је разумно проучавати Исусова учења а не људске филозофије?

Кол. 1:15-17: „Он [Исус Христ] је слика невидљивог Бога, првенац свега што је створено. Јер је преко њега све било створено на небесима и на земљи... Све је створено преко њега и за њега. Он је пре свега другог и све је преко њега постало.“ (Пошто има тако близак однос с Богом, он може да нам помогне да сазнамо истину о Богу. Штавише, као онај преко кога је све настало, Исус веома добро познаје цео створени свемир. Ниједан филозоф не може да се похвали тиме.)

Кол. 1:19, 20: „Божја воља [је] била да сва пунина пребива у њему [Исусу Христу] и да преко њега — успоставивши мир његовом крвљу проливеном на мученичком стубу — помири са собом све.“ (Исус Христ је једини преко кога је Бог намеравао да цело стварство поново доведе у јединство са собом. Бог је Исусу поверио владање над целом земљом, као што се види из Данила 7:13, 14. Дакле, наши изгледи за живот у будућности зависе од тога да га упознамо и да му будемо послушни.)

Кол. 2:8: „Пазите да вас неко не одмами филозофијом и празном преваром, што је засновано на  људском предању, на начелима овог света, а не на Христовим учењима.“ (Како би било жалосно изабрати преварне људске филозофије уместо да стичемо праву мудрост као ученици Исуса Христа, онога који је после Бога највећа особа у свемиру!)

Како Бог гледа на „мудрост“ људске филозофије?

1. Кор. 1:19-25: „Јер писано је: ’Уништићу мудрост мудрих, и одбацићу умност умних.‘ Где су мудраци овог света? Где су писмозналци? Где су они што воле расправе? Зар Бог није мудрост света претворио у лудост? Јер Божја мудрост се огледа у овоме: Свет својом мудрошћу није упознао Бога, али Бог је одлучио да лудошћу [како је свет сматра] онога што се проповеда спасе оне који верују... Јер је Божја ’лудост‘ [по светском мишљењу] мудрија од људи и Божја ’слабост‘ [како је свет види] јача је од људи.“ (Такво Божје гледиште сигурно није произвољно нити неразумно. Он је у Библији, најраспрострањенијој књизи на свету, јасно обзнанио своју намеру. Послао је своје сведоке да о њој говоре свима који желе да слушају. Како је само неразумно да иједно створење мисли да поседује већу мудрост него Бог!)