ПРОЛАЗИ година за годином — 10, 20, 30, 39 година! Ипак, Израелци су још увек били у пустоши. Међутим, Јехова се све те године старао за свој народ. Хранио их је маном. Дању их је водио стубом од облака, а ноћу стубом од ватре. И током свих тих година, њихова одећа се није похабала, нити се обућа подерала.

Сада је био први месец 40. године откако су изашли из Египта. Израелци су се поново улогорили код Кадиса. То је било управо оно место одакле су скоро 40 година раније послали 12 ухода да извиде хананску земљу. У Кадису је умрла Мојсијева сестра Марија. И као и раније, опет су се појавили проблеми.

Народ није могао да нађе воду. Зато су се жалили Мојсију: ’Боље да смо умрли. Зашто си нас довео из Египта на ово страшно место где ништа не расте? Нема ни жита, ни смокава, ни грожђа, ни нарова. Нема чак ни воде за пиће.‘

Када су Мојсије и Арон отишли до шатора састанка да се помоле, Јехова је рекао Мојсију: ’Сакупи народ. Затим пред свима проговори тој стени. Из стене ће потећи довољно воде за сав народ и све њихове животиње.‘

Зато је Мојсије сакупио народ и рекао: ’Слушајте ви који немате веру у Бога! Хоћете ли да вам Арон и ја дамо воду из ове стене?‘ Потом је Мојсије двапут ударио штапом у стену, и из ње је потекло пуно воде. Било је довољно воде за све људе и њихове животиње.

Међутим, Јехова је био љут на Мојсија и Арона. Да ли знаш зашто? Зато што су рекли да ће они извести воду из стене. Али то је у ствари урадио Јехова. И пошто Мојсије и Арон нису казали праву истину о томе, Јехова је рекао да ће их казнити. ’Нећете ви увести мој народ у Ханан‘, рекао је.

Ускоро су Израелци отишли из Кадиса. Убрзо су дошли до планине Ор. Тамо је, на врху планине, умро Арон. Имао је 123 године. Израелци су били веома тужни, и цео народ је 30 дана плакао за Ароном. Следећи израелски првосвештеник постао је Аронов син Елеазар.