Након што је ућуткао свештеничке главаре и старешине народа, који су довели у питање његову власт, Исус им је испричао још једну причу. У њој је разоткрио њихово право лице. Почео је овако:

„Један човек је имао два сина. Пришао је првом и рекао: ’Сине, иди данас да радиш у винограду.‘ Он му је одговорио: ’Нећу.‘ Али после му је било жао па је отишао. Затим је пришао другом и рекао му исто тако. А овај му је одговорио: ’Хоћу, господару‘, али није отишао. Који је од те двојице извршио очеву вољу?“ (Матеј 21:28-31, превод Нови свет, енглеско издање из 2013). Одговор је очигледан — први син је извршио очеву вољу.

Зато је Исус рекао својим противницима: „Заиста, кажем вам, порезници и блуднице иду испред вас у Божје краљевство.“ Порезници и блуднице баш попут првог сина у почетку нису били послушни Богу. Међутим, после су се покајали и почели да му служе. С друге стране, верске вође су биле попут другог сина. Тврдиле су да служе Богу, а у ствари нису. Након тога им је Исус рекао: „Јован [Крститељ] је дошао к вама и показао вам пут праведности, а ви му нисте веровали. Али порезници и блуднице су му веровали, а ви, иако сте то видели, нисте се после покајали и нисте му поверовали“ (Матеј 21:31, 32).

После ове приче, Исус је испричао још једну. Овог пута је показао да верске вође нису само оманули у томе што нису служили Богу. Они су заправо били зли. Због тога је Исус испричао следећу причу: „Један човек је засадио виноград и поставио ограду око њега, ископао је место за винску пресу и подигао стражарску кулу. Дао га је у закуп виноградарима и отпутовао у туђину. Кад је дошло време, послао је једног роба к виноградарима да узме од њих део виноградског рода. Али они су га ухватили, истукли и послали назад празних руку. Послао им је и другог роба. Њему су разбили главу и осрамотили га. Послао је и трећег, а њега су убили. Тако и многе друге, од којих су неке истукли, а неке побили“ (Марко 12:1-5).

Да ли ће они који су слушали Исуса разумети ову причу? Можда су се сетили Исаијиних отрежњавајућих речи: „Виноград Јехове над војскама дом је Израелов, људи су Јудини расадник који је волео. Правди се надао, а ево, закон се крши“ (Исаија 5:7). Исусова прича је доста слична овим речима. Власник винограда је Јехова, а виноград представља израелски народ, који је ограђен и заштићен Божјим Законом. Јехова је слао пророке да поуче његов народ и помажу му да доноси добар плод.

Међутим, „виноградари“ су малтретирали и убили „робове“ које им је он слао. Исус је то овако објаснио: „[Власник винограда] имао је још једног, вољеног сина. Њега је последњег послао к њима, рекавши: ’Поштоваће мог сина.‘ Али ти виноградари су међу собом рекли: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ Тада су га ухватили, убили и избацили из винограда“ (Марко 12:6-8).

Сада је поставио следеће питање: „Шта ће урадити власник винограда?“ (Марко 12:9). Верске вође су одговориле: „Злочинце ће немилосрдно погубити, а виноград ће дати у закуп другим виноградарима који ће му давати плодове у своје време“ (Матеј 21:41).

Овим речима су несвесно себи изрекли пресуду, јер они спадају у те ’виноградаре‘ у Јеховином ’винограду‘, то јест израелском народу. Плод који је Јехова с правом очекивао  од ’виноградара‘ укључивао је и веру у његовог Сина, Месију. Исус је након тога погледао право у њих и рекао: „Зар никада нисте читали ове речи из Писма: ’Камен који су градитељи одбацили постао је главни угаони камен. То је Јеховино дело, и дивно је у нашим очима‘?“ (Марко 12:10, 11). Затим је јасно нагласио суштину својих речи: „Зато вам кажем: Божје краљевство узеће се од вас и даће се народу који доноси његове плодове“ (Матеј 21:43).

Писмозналци и свештенички главари су схватили да је Исус „ово поређење испричао имајући њих на уму“ (Лука 20:19). Више него икада раније, хтели су да га убију, јер је био законит „наследник“. Али пошто су се плашили народа, који је Исуса сматрао пророком, нису га убили.