Исусови противници нису успели да га ухвате у замку и предају Римљанима (Лука 20:20). Још увек је био 11. нисан и Исус је још увек био у храму. Тамо је својим противницима упутио изазов и открио свој прави идентитет. Прво им је поставио питање: „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“ (Матеј 22:42). Било је добро познато да Христ, то јест Месија, треба да дође из Давидове породичне лозе. Тако су и они одговорили (Матеј 9:27; 12:23; Јован 7:42).

Исус их је затим упитао: „Како га онда Давид под надахнућем назива ’Господом‘ кад каже: ’Јехова је рекао мом Господу: „Седи мени с десне стране, док не положим непријатеље твоје под ноге твоје“‘? Ако га, дакле, Давид назива ’Господом‘, како му је онда син?“ (Матеј 22:43-45).

Фарисеји нису знали шта да кажу јер су очекивали да ће обећани Давидов потомак бити човек који ће их ослободити римске власти. Међутим, Исус је показао да Месија неће бити само обичан владар. Он се позвао на Давидове речи из Псалма 110:1, 2, где је за Месију речено да је Давидов Господ. Кад се заврши време током ког ће седети с Божје десне стране, он ће показати своју моћ. Исусов одговор је ућуткао његове противнике.

Ту су били и ученици и многи други који су га слушали. Он се сада обратио њима, упозоравајући их на писмозналце и фарисеје, који су ’сели на Мојсијеву столицу‘ да би поучавали народ Божјем Закону. Зато је посаветовао своје слушаоце: „Чините и држите се свега што вам кажу, али не чините по њиховим делима, јер говоре, а не чине“ (Матеј 23:2, 3).

Затим је навео примере у којима је било очигледно лицемерство верских вођа. Прво је за њих рекао: „Повећавају своје филактерије.“ То су биле кутијице за чување делова текста Мојсијевог закона, које су неки Јудејци носили на челу и на руци као амајлије. Фарисеји су правили веће кутијице да би се приказали како су ревни за Мојсијев закон. Исус је рекао и да су ’продужавали ресе на својим хаљинама‘. Израелци су морали имати ресе на својим хаљинама, али су их фарисеји правили да буду прилично дуге (Бројеви 15:38-40). Циљ им је био „да их виде људи“ (Матеј 23:5).

Чак је и на Исусове ученике могла утицати жеља за истакнутошћу и зато им је он рекао: „Не дозволите да вас зову учитељима, јер један је ваш учитељ, а ви сте сви браћа. И никога на земљи не зовите оцем, јер један је ваш Отац — онај који је на небесима. Не дозволите ни да вас зову вођама, јер је ваш Вођа један — Христ.“ Како је онда требало да ученици гледају на себе и да се понашају? Исус им је рекао: „Највећи међу вама нека вам буде слуга. Ко се узвисује, биће понижен, а ко се понизује, биће узвишен“ (Матеј 23:8-12).

Затим је тим лицемерним писмозналцима и фарисејима изнео низ осуда: „Тешко вама, писмозналци и фарисеји, лицемери, јер затварате небеско краљевство пред људима! Сами не улазите, а онима који желе да уђу то не дозвољавате“ (Матеј 23:13).

Исус је осудио фарисеје јер нису имали цењење за духовне вредности. То су показали оним што им је било важније. На пример, говорили су: „Ако се неко заклиње храмом, то није ништа, али ако се неко заклиње храмским златом, обавезан је да испуни заклетву.“ Тиме су показали колико су слепи, јер им је било важније храмско злато од духовне димензије места на ком се обожавао Јехова. Такође су ’занемарили  оно што је у Закону важније: правду, милосрђе и верност‘ (Матеј 23:16, 23; Лука 11:42).

Исус је тим фарисејима рекао: „Слепе вође, који цедите пиће да не бисте прогутали комарца, а гутате камилу!“ (Матеј 23:24). Имали су обичај да цеде вино како не би прогутали комарца, који је био нечист по Закону. Међутим, начин на који су показали непоштовање према важнијим стварима у Закону био је као да су гутали камилу, која је такође била нечиста животиња, само много већа (Левитска 11:4, 21-24).