КАО што вероватно знаш, људи старе, разболевају се и умиру. Чак и нека деца умиру. Да ли треба да се плашиш смрти или некога ко је умро?— Да ли знаш шта се дешава кад умремо?—

Па, ниједан човек који данас живи није био мртав па се вратио у живот да би нам испричао шта се дешава после смрти. Али када је Велики Учитељ живео на земљи, постојао је један такав човек. Док будемо читали о том човеку, сазнаћемо шта се дешава са онима који умру. Тај човек је био Исусов пријатељ и живео је у Витанији, једном градићу недалеко од Јерусалима. Звао се Лазар и имао је две сестре, Марту и Марију. Хајде да видимо шта се догодило према ономе што каже Библија.

Једнога дана, Лазар се јако разболео. Исус је у то време био далеко. Зато су Марта и Марија послале једног човека да каже Исусу да је њихов брат Лазар болестан. Оне су знале да Исус може да дође и да га излечи. Исус није био доктор, али је имао моћ од Бога па је могао да излечи сваку врсту болести (Матеј 15:30, 31).

Али, пре него што је Исус дошао, Лазар се толико разболео да је умро. Међутим, Исус је рекао својим ученицима да Лазар спава и да он иде да га пробуди. Ученици нису разумели шта је Исус тиме мислио. Зато им је он отворено рекао: „Лазар је умро.“ Шта нам то говори у вези са смрћу?— Да, говори нам да је смрт слична  дубоком сну. То је толико дубок сан да човек чак ништа и не сања.

Исус је стигао код Марте и Марије. Тамо су се већ налазили многи пријатељи те породице. Они су дошли да утеше ове две сестре јер им је умро брат. Када је Марта чула да Исус долази, кренула му је у сусрет. И Марија је такође изашла да види Исуса. Она је била јако жалосна и плакала је. Дошла је до Исуса и клекла пред њим. И други људи који су ишли с Маријом такође су плакали.

Велики Учитељ их је питао где су ставили Лазара. Народ је тада одвео Исуса до једне пећине у коју су сахранили Лазара. Када је Исус видео све те људе како плачу, и он се расплакао. Он је знао како је болно када умре нека драга особа.

Пошто је улаз у пећину био затворен једним каменом, Исус је рекао: „Одмакните камен.“ Да ли ће људи то урадити?— Марта је мислила да то не би требало да ураде, па је зато рекла: „Господе, сада већ сигурно заудара, јер је четврти дан.“

Међутим, Исус јој је казао: „Зар ти нисам рекао да ћеш, ако будеш веровала, видети Божју славу?“ Исус је мислио да ће Марта видети нешто што ће донети славу Богу. Шта је он затим урадио? Када су уклонили камен, Исус се наглас помолио Јехови. Затим је јаким гласом повикао: „Лазаре, изађи!“ Да ли је Лазар изашао? Да ли је могао да изађе?—

Па, да ли ти можеш да пробудиш некога ко спава?— Можеш. Ако га гласно позовеш, он ће се пробудити. Али да ли можеш пробудити некога ко спава смртним сном?— Не можеш. Ма колико ти гласно викао, онај ко  је мртав не може те чути. Ни ти, ни ја, ни било ко други не можемо ништа да учинимо да бисмо пробудили некога ко је мртав.

Али Исус је другачији. Он има посебну моћ од Бога. Када је зовнуо Лазара, десило се нешто задивљујуће. Човек који је четири дана био мртав, изашао је из гроба! Оживео је! Могао је поново да дише, да хода и да говори! Да, Исус је подигао Лазара из мртвих (Јован 11:1-44).

Размисли сада о следећем: Шта се десило с Лазаром када је умро? Да ли је неки део њега — нека душа или неки дух — напустио његово тело и наставио да живи негде другде? Да ли је Лазарева душа отишла на небо? Да ли је он четири дана био тамо с Богом и са светим анђелима?—

Не, није. Сећаш се да је Исус рекао да Лазар спава. Како изгледа кад спаваш? Кад си у дубоком сну, ти не  знаш шта се дешава око тебе, зар не?— А када се пробудиш, не знаш колико дуго си спавао све док не погледаш на сат.

Тако је и с људима који су мртви. Они ништа не знају. Ништа не осећају. И ништа не могу да раде. У таквом стању је био и Лазар када је био мртав. Смрт је слична дубоком сну након кога се човек ничега не сећа. Библија каже: „Мртви нису свесни ничега“ (Проповедник 9:5, 10; NW).

Размисли такође и о следећем: Да је Лазар та четири дана био на небу, зар не би нешто рекао о томе?— И да је стварно био на небу, зар би га Исус приморао да се с тог прелепог места врати на земљу?— Наравно да не би!

Па ипак, многи људи кажу да ми имамо душу и да та душа живи после смрти тела. Они кажу да је Лазарева душа живела на неком другом месту. Али Библија не говори то. Она каже да је Бог створио првог човека Адама као ’живу душу‘. Адам је био душа. Осим тога, када је Адам згрешио, Библија каже да је он умро. Он је постао „мртва душа“ и вратио се у прах од ког је био створен. Библија такође каже да су сви Адамови потомци наследили  грех, а тиме и смрт (Постање 2:7; 3:17-19; Бројеви 6:6; Римљанима 5:12).

Јасно је онда да немамо душу која је одвојена од тела. Ми сами смо душе. И пошто су људи наследили грех од првог човека Адама, Библија каже: „Душа која згреши она ће умрети“ (Језекиљ 18:4).

Неки људи се плаше смрти. Они не воле да пролазе поред гробља јер мисле да мртви имају душу која је одвојена од тела и да могу повредити оне који су живи. Али да ли мртав човек може повредити некога ко је жив?— Не, не може.

Неки људи чак верују да мртви могу да се врате као духови и да посећују живе. Зато остављају храну за мртве. Али ти људи у ствари не верују у оно што Бог каже у вези с мртвима. Ако верујемо у оно што Бог каже, нећемо се плашити мртвих. Такође, ако смо заиста захвални Богу што нам је дао живот, онда ћемо то и показати радећи оно што се њему допада.

Али, можда се питаш: ’Да ли ће Бог вратити у живот децу која су умрла? Да ли он то стварно жели?‘ Нека то буде наша следећа тема.