Како се стање у земљи стабилизовало, објавитељи су почели да се враћају у своја места, надајући се да је бар нешто остало од њиховог дома. Скупштине које су се расуле током рата поново су формиране, нарочито на разореном истоку Сијера Леонеа. Специјални пионири из једног подручја су известили: „На првом састанку је било 16 људи, на следећем 36, а потом 56. На Спомен-свечаност је дошло њих 77. Били смо одушевљени!“ Основано је девет нових скупштина тако да је укупан број порастао на 24. У земљу је пристигло и девет нових мисионара из Галада, што је дало додатни подстицај проповедању. Обележавању Христове смрти 2004. присуствовале су 7 594 особе — што је преко пет пута више од укупног броја објавитеља! Сличан пораст одвијао се и у Гвинеји.

Водеће тело је брзо ставило на располагање новчана средства како би се повратницима помогло да наставе с нормалним животом (Јак. 2:15, 16). Тимови добровољаца изградили су или обновили 12 Дворана Краљевства. Обновљена је и Конгресна дворана у Коиндуу. Такође су саграђене 42 скромне куће од опеке, за смештај породица које су у рату остале без крова над главом. Једној 70-годишњој сестри, која је удовица, саграђена је нова кућа с квалитетним кровом. Са сузама радосницама, стајала је поред ње и понављала: „Хвала ти, Јехова, хвала ти! Хвала вам, браћо!“

 Подружница је такође почела да гради Дворане Краљевства користећи фонд за земље које немају довољно новчаних средстава. Сајду Џуана, старешина и пионир из скупштине Бо-Запад, прича: „Једна сестра ми је рекла: ’Ако чујем да ћемо добити нову дворану, скакаћу од радости!‘ Кад сам прочитао обавештење да ћемо имати нову Дворану Краљевства, она је скочила са свог места и почела да тапше и игра, баш као што је рекла!“

Скупштина Вотерлу је 2010. одржала посвећење нове Дворане Краљевства, која се за покрајинске састанке може проширити у простор са 800 места. Истог дана кад су браћа купила плац на ком је саграђена, власница је добила бољу понуду од другог купца. Међутим, рекла је: „Више волим да на мом имању буде дворана за верске скупове, него да се користи за трговину.“

У оквиру програма за земље са ограниченим средствима, у Сијера Леонеу је подигнуто 17, а у Гвинеји 6 Дворана Краљевства. Након што су изграђене те једноставне, али достојанствене дворане, број присутних на састанцима знатно се повећао.

Проповедање је добијало све већи замах, па је подружница организовала двомесечну акцију у ретко обрађиваним подручјима. Објавитељи су уручили скоро 15 000 књига и водили много лепих разговора. Људи су их питали да ли ће у неком оближњем месту бити основана скупштина. С временом су основане две нове скупштине. У једном забаченом селу, браћа су нашла две сестре које су се ту склониле због рата и изгубиле контакт са организацијом. Браћа су одмах почела  редовно да одржавају састанке и проучавају Библију са сељанима.

Године 2009, подружница је сазнала да дубоко у гвинејским шумама постоји село у ком има Јеховиних сведока. Шта су открила браћа која су послата да то провере? Било је то родно место једног брата који се ту вратио по одласку у пензију. Пре него што је умро, проучавао је Библију с више мештана. Један од њих је почео да верује у Јехову и да преноси другима оно што је научио из Библије. Такође је одржавао састанке, користећи публикације преминулог брата. Група људи у том месту је 20 година служила Јехови како је знала, а онда је један објавитељ случајно наишао на њих. Подружница је одмах послала тамо браћу да им помогну у духовном погледу. У том селу је 2012. године на обележавању Христове смрти било 172 присутних.

У новије време, многе ’изгубљене овце‘ вратиле су се у Божје стадо. То су особе које су се удаљиле од скупштине или су биле искључене. Многи од њих су се променили и вратили у истину. Јеховин народ их је срдачно примио назад (Лука 15:11-24).

Док је преносио добру вест, апостол Павле је ’свима био све‘ (1. Кор. 9:22, 23). По угледу на њега, Јеховини сведоци у Сијера Леонеу и Гвинеји прилагођавају свој приступ различитим људима. Примера ради, погледајмо како неки објавитељи разговарају с толерантним људима који припадају исламу, најзаступљенијој религији у обе земље.

Сајду Џуана, који је раније био муслиман, каже: „Муслимани верују да је Адам створен од праха,  али да је најпре живео у рају на небу. Да бих им помогао да дођу до исправног закључка, питам их: ’Где се налази прах?‘

„’На земљи‘, кажу они.

„’Где је онда Адам морао бити створен?‘

„’На земљи.‘

„Да бих усмерио разговор, прочитам Постанак 1:27, 28 и питам: ’Да ли небеска бића имају децу?‘

„’Немају. Анђели нису ни мушког ни женског пола‘, кажу моји саговорници.

„’Где су се онда налазили Адам и Ева кад им је Бог рекао да рађају децу?‘

„’На земљи.‘

„’Према томе, кад Бог обнови рај, где ће то бити?‘, питам на крају.

„’Овде на земљи‘, следи одговор.“

Сајду каже: „Овакво резоновање на темељу Писма подстакло је многе истинољубиве муслимане да нас саслушају и узму библијску литературу.“

Момо је био предан исламу и надао се да ће једног дана постати имам. Овај трговац се заинтересовао за Библију након једног разговора с мисионарима. Присуствовао је једном делу дводневног покрајинског састанка и допало му се оно што је чуо. После четири дана је са супругом Рамату и њихово петоро деце дошао на Спомен-свечаност. Момо је после тога почео озбиљно да проучава Библију. Убрзо је престао да продаје цигарете. Рекао је својим муштеријама да је пушење штетно и да га Бог не одобрава. Такође је почео да проучава Библију са женом и децом, и то у својој радњи. Кад би у таквој  прилици наишле муштерије, замолио би их да седну и сачекају, уз објашњење да је његовој породици проучавање веома важно. Осим тога, он и Рамату су озаконили свој брак. Премда су им се њихове породице жестоко противиле, њих то није застрашило. Одважно су сведочили рођацима, који су с временом почели да их поштују због доброг понашања. Момо се крстио 2008, а Рамату 2011.

Јеховин народ чврсто заступа Јеховина морална мерила, укључујући и његово гледиште о крви (Дела 15:29). Тај њихов став уважава све већи број лекара и медицинског особља у Сијера Леонеу и Гвинеји.

 Браћа су 1978. уручивала брошурицу Јеховини сведоци и питање крви лекарима, болничарима и осталом болничком особљу, адвокатима и судијама у целом Сијера Леонеу. Недуго после тога, код једне сестре је уочи порођаја дошло до унутрашњег крварења. Било је тешко наћи некога ко би решио тај проблем без давања трансфузије. Међутим, захваљујући корисним и логичним информацијама из брошурице, један лекар је пристао да помогне. Сестра је донела на свет здравог дечака и потпуно се опоравила.

Доктор Баширу Корома, хирург у болници у Кенеми, прочитао је 1991. брошуру Како ти крв може спасити живот? Она је оставила дубок утисак на њега, па је почео да проучава Библију и долази на састанке Јеховиних сведока. Када је деветогодишњем сину једног брачног пара Сведока услед несрећног случаја пукла слезина, лекари су одбили да га оперишу без крви. Рекли су родитељима: „Водите своје дете кући, да тамо умре!“ Њих двоје су се обратили за помоћ доктору Короми, који је успешно извршио операцију.

Није прошло много и доктор Корома је постао брат Корома — чврсти поборник бескрвног лечења. Други лекари су га осуђивали због тога, али његови пацијенти су се успешно опорављали. Касније су неке колеге почеле да траже његову помоћ приликом тешких хируршких захвата.

Одељење за сарадњу с болницама у подружници у Фритауну започело је 1994. са оснивањем Одбора̂ за односе с болницама у Сијера Леонеу и Гвинеји. Браћа која служе у тим одборима помогла су многим Сведоцима и уверила на десетине медицинских стручњака да уваже наше гледиште о крви.