Јона 1:1-17

  • Јона покушава да побегне од Јехове (1-3)

  • Јехова проузрокује снажну олују (4-6)

  • Јона узрок невоље (7-13)

  • Јона бачен у узбуркано море (14-16)

  • Велика риба гута Јону (17)

1  Ово је Јеховина реч која је дошла Јони*,+ Аматијевом сину: 2  „Иди у Ниниву,+ велики град, и објави јој осуду, јер сам видео колико су њени становници зли.“ 3  Али Јона је одлучио да побегне у Тарсис, далеко од Јехове. Спустио се у Јопу и нашао брод који је пловио за Тарсис. Платио је пут и укрцао се да би отишао у Тарсис, далеко од Јехове. 4  Тада је Јехова послао јак ветар на море, па је настала тако велика олуја да је изгледало да ће се брод разбити. 5  Морнари су се много уплашили и свако је почео да призива у помоћ свог бога. Почели су да бацају у море ствари с брода да би га растеретили.+ А Јона је још раније сишао у потпалубље, легао и чврсто заспао. 6  Капетан брода је дошао до њега и рекао му: „Зашто спаваш? Устани, призивај свог бога! Можда ће нам се прави Бог смиловати, па нећемо изгинути.“+ 7  Тада су морнари рекли једни другима: „Хајде да бацимо жреб+ да сазнамо због кога нас је снашла ова невоља!“ Тако су бацали жреб и жреб је пао на Јону.+ 8  И рекли су му: „Молимо те, кажи нам јеси ли ти крив за невољу која нас је снашла. Којим се послом бавиш и одакле долазиш? Из које си земље и из ког си народа?“ 9  Он им је одговорио: „Ја сам Јеврејин и служим* Јехови, Богу небеском, који је створио море и копно.“ 10  Тада су се они још више уплашили, па су га питали: „Шта си то учинио?“ (Наиме, сазнали су да он бежи од Јехове, јер им је то сам рекао.) 11  Пошто је олуја на мору бивала све јача, упитали су га: „Шта да радимо с тобом да се море смири?“ 12  Он им је одговорио: „Баците ме у море и оно ће се смирити! Јер знам да се због мене ова велика олуја подигла на вас.“ 13  Људи су и даље снажно веслали да би вратили брод до копна, али нису могли јер је олуја на мору бивала све јача. 14  Тада су почели да призивају Јехову: „О, Јехова, молимо те, не дај да изгинемо због овог човека! Немој нас сматрати кривима за смрт* невинога, јер је све ово по твојој вољи, Јехова!“ 15  Затим су бацили Јону у море и оно се смирило. 16  Тада је људе обузео велики страх од Јехове,+ па су принели жртву Јехови и учинили завете. 17  А Јехова је послао велику рибу да прогута Јону. И тако је Јона био у утроби рибе три дана и три ноћи.+

Фусноте

„Јона“ значи „голуб“.
Дословно: „бојим се“.
Дословно: „крв“.