Исаија 6:1-13
6 Оне године кад је умро краљ Озија,+ видео сам Јехову како седи на високом и узвишеном престолу,+ а доњи део његове хаљине испуњавао је храм.
2 Изнад њега су стајали серафими. Сваки је имао шест крила – два да покрије своје лице, два да покрије своје ноге и два да њима лети.
3 И говорили су један другом:
„Свет, свет, свет је Јехова над војскама!+
Цела земља је пуна његове славе.“
4 Довраци на праговима затресли су се од гласа оних који су узвикивали, а дом се испунио димом.+
5 Тада сам рекао: „Тешко мени!
Погинућу*,јер сам човек нечистих усанаи живим међу народом нечистих усана,+а својим очима сам видео Краља, Јехову над војскама!“
6 Тада је један од серафима долетео до мене, држећи у руци комад ужареног угља+ који је машицама узео са олтара.+
7 Дотакао ми је уста и рекао:
„Ево, ово ти је дотакло усне.
Твоја кривица је уклоњенаи твој грех је опроштен*.“
8 Затим сам чуо Јеховин глас како каже: „Кога ћу послати? Ко ће за нас ићи?“+ А ја сам одговорио: „Ево мене, мене пошаљи!“+
9 На то је он рекао: „Иди и реци том народу:
’Увек изнова ћете слушати,али нећете разумети,увек изнова ћете гледати,али ништа нећете схватати.‘+
10 Учини да срце тог народа буде неосетљиво,+покриј им уши+и затвори им очи,да очима не виде,да ушима не чују,да срцем не разумејуи да ми се не врате и не оздраве.“+
11 Тада сам упитао: „Докле, Јехова?“ А он ми је одговорио:
„Док се градови не претворе у рушевине без становника,док куће не остану без људии док земља не буде разорена и опустошена.+
12 Док Јехова не протера људе далеко+и док земља сасвим не опусти.
13 „У земљи ће остати десети део људи, али ће и они ипак бити спаљени, као велико дрво и као храст од којих, кад се посеку, остане само пањ. Тај пањ биће свето семе*.“
