Марко 11:1-33
11 Кад су се приближили Јерусалиму, Витфаги и Витанији+ на Маслинској гори, послао је двојицу својих ученика+
2 и рекао им: „Идите у село које видите пред собом. Чим будете ушли у село, наћи ћете привезано магаре, на ком још нико није јахао. Одвежите га и доведите овамо.
3 Ако вам неко каже: ’Зашто то радите?‘, реците: ’Господу треба и одмах ће га вратити.‘ “
4 Тако су отишли и нашли магаре привезано код врата, напољу на улици, и одвезали су га.+
5 Неки од оних који су тамо стајали упитали су их: „Зашто одвезујете магаре?“
6 Они су им одговорили онако како им је Исус рекао. И пустили су их да иду.
7 Довели су Исусу магаре,+ ставили на њега своје огртаче и он је сео на њега.+
8 Многи су простирали своје огртаче по путу, а други су секли гране с дрвећа у пољима и стављали их на пут пред њим.+
9 Људи који су ишли пред њим и за њим узвикивали су: „Спаси га, молимо те!+ Благословљен је онај који долази у Јеховино* име!+
10 Благословљено је Краљевство нашег оца Давида+ које долази! Спаси га, молимо тебе који си на висинама!“
11 Кад је стигао у Јерусалим, отишао је у храм. Разгледао је све унаоколо и, пошто је већ било касно, отишао је у Витанију с дванаесторицом.+
12 Сутрадан, кад су одлазили из Витаније, огладнео је.+
13 Издалека је угледао смокву која је имала лишће и отишао је да види може ли се на њој наћи плод. Али кад је дошао до ње, није нашао ништа сем лишћа, јер није било време смоквама.
14 Тада јој је рекао: „Нека нико више никада не једе твој плод.“+ А његови ученици су то чули.
15 Кад су дошли у Јерусалим, Исус је отишао у храм. Почео је да истерује оне који су продавали и куповали у храму и испревртао је столове мењачима новца и клупе онима који су продавали голубове.+
16 И никоме није дозволио да пронесе било какву ствар кроз храм.
17 Поучавао је народ и говорио: „Зар није писано: ’Мој дом зваће се дом молитве за све народе‘?+ А ви сте од њега направили разбојничку пећину.“+
18 То су чули свештенички поглавари и познаваоци Закона, па су тражили прилику да га убију,+ јер су га се бојали, пошто је сав народ био задивљен његовим учењем.+
19 Увече су Исус и његови ученици изашли из града.
20 Кад су рано ујутру пролазили поред оне смокве, видели су да се осушила до корена.+
21 Петар се сетио Исусових речи, па му је рекао: „Учитељу*, погледај! Осушила се она смоква коју си проклео.“+
22 Исус им је рекао: „Имајте веру у Бога.
23 Верујте ми, ко каже овој гори: ’Дигни се и баци се у море‘, и не посумња у свом срцу, него верује да ће се догодити оно што каже, биће му тако.+
24 Зато вам кажем: Верујте да сте већ добили све за шта се молите и што тражите, и добићете то.+
25 И кад стојите и молите се, опростите све што имате против некога, да би и ваш Отац који је на небесима опростио вама ваше преступе.“+
26 * ——
27 Опет су дошли у Јерусалим. И док је ишао по храму, пришли су му свештенички поглавари, познаваоци Закона и старешине.
28 Упитали су га: „Одакле ти власт да то чиниш? Ко ти је дао ту власт?“+
29 Исус им је одговорио: „Нешто ћу вас питати. Одговорите ми, па ћу и ја вама рећи одакле ми власт да ово чиним.
30 Одакле је Јован+ добио власт да крштава? С неба или од људи? Одговорите ми.“+
31 Тада су почели да говоре међу собом: „Ако кажемо: ’С неба‘, рећи ће: ’Зашто му онда нисте веровали?‘
32 А да кажемо: ’Од људи‘?“ Али бојали су се народа, јер су сви сматрали да је Јован заиста био пророк.+
33 Зато су одговорили Исусу: „Не знамо.“ А Исус им је рекао: „Ни ја вама нећу рећи одакле ми власт да ово чиним.“
Фусноте
^ Видети Додатак А5.
^ Или: „Раби; Рави“. Титула којом се исказивало поштовање јудејским учитељима.
^ Видети Додатак А3.
