Постанак 48:1-22
48 После неког времена јавили су Јосифу: „Твој отац је све слабији.“ Тада је он са собом повео своја два сина, Манасију и Јефрема, и отишао код Јакова.+
2 Јакову су јавили: „Дошао је твој син Јосиф.“ Он* је скупио снагу и сео на постељу.
3 Јаков је рекао Јосифу:
„Свемоћни Бог појавио ми се у Лузу, граду у хананској земљи, и благословио ме.+
4 Тада ми је рекао: ’Даћу ти много потомака, па ће од тебе настати многи народи*.+ Твојим потомцима даћу ову земљу и она ће заувек бити њихова.‘+
5 Нека сада твоја два сина, која су ти се родила овде у Египту пре него што сам дошао код тебе, буду моји.+ Јефрем и Манасија нека буду моји као што су моји Рувим и Симеон.+
6 А деца коју ћеш имати после њих нека буду твоја. Носиће имена двојице своје браће и добиће део њиховог наследства.+
7 Кад сам се враћао из Падана, умрла ми је Рахела+ у хананској земљи, док смо још били на путу. Пошто смо још били далеко од Ефрате,+ сахранио сам је на путу за Ефрату, то јест Витлејем.“+
8 Тада је Израел угледао Јосифове синове и упитао га: „Јесу ли то твоја деца?“
9 Јосиф је одговорио свом оцу: „Да, то су синови које ми је Бог дао у овој земљи.“+ Тада је он рекао: „Молим те, доведи их ближе да их благословим.“+
10 Израелу је од старости ослабио вид па је био скоро слеп. Зато је Јосиф довео своје синове до њега, а он их је пољубио и загрлио.
11 Израел је рекао Јосифу: „Нисам се надао да ћу те више икада видети,+ а ево, Бог ми је дао да видим и твоју децу.“
12 Јосиф их је тада одмакао од Израелових колена и поклонио се лицем до земље.
13 Затим је Јосиф обојицу приближио Израелу. Јефрема+ је поставио Израелу с леве стране, а Манасију+ с десне стране.
14 Израел је десну руку ставио на Јефремову главу, иако је био млађи, а леву руку на Манасијину главу. Намерно је тако положио руке иако је Манасија био првенац.+
15 Тада је благословио Јосифа и рекао:+
„Прави Бог, ком су служили моји очеви Аврахам и Исак,+прави Бог, који се попут пастира целог мог живота бринуо за мене,+
16 Бог који ме је преко свог анђела избављао из сваке невоље,+ нека благослови ове дечаке.+
Нека они носе моје име и име мојих очева, Аврахама и Исака,и нека имају много потомака.“+
17 Кад је Јосиф видео да је његов отац ставио десну руку на Јефремову главу, то му се није допало, па је покушао да премести очеву руку на Манасијину главу.
18 Рекао је оцу: „Не тако, оче, јер овај је првенац.+ Стави десну руку на његову главу.“
19 Али његов отац то није хтео, него је рекао: „Знам, сине, знам. И од њега ће постати народ и он ће бити велик. Али његов млађи брат ће ипак бити већи од њега+ и његово потомство биће бројно попут великих народа.“+
20 Тог дана+ их је благословио рекавши:
„Нека вас Израелци спомињу кад благосиљају један другог, говорећи:’Нека те Бог благослови као Јефрема и Манасију.‘ “
Тако је поставио Јефрема испред Манасије.
21 Затим је Израел рекао Јосифу: „Ја ћу ускоро умрети,+ али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу ваших предака.+
22 А теби дајем један део земље више него твојој браћи, део који сам узео од Амореја мачем и луком.“
