Проповедник 12:1-14
12 Сећај се свог Величанственог Створитеља у данима своје младости,+ пре него што дођу дани невоље*+ и стигну године за које ћеш рећи: „Нису ми миле“,
2 пре него што потамни светлост сунца и месеца и звезда,+ и облаци се врате после кише*,
3 кад почну да дрхте чувари куће и јаки људи се погуре, кад млинарице* престану да раде јер их је премало и кад почне да се смркава за оне које гледају кроз прозоре,+
4 кад се затворе врата која воде на улицу и стиша се звук млина, кад човек почне да се буди на птичји цвркут и све песме утихну,+
5 кад човек почне да се боји висине и да страхује на улици, кад бадем процвета+ и скакавац постане тром и бобице капра пуцају, јер човек иде у дом у коме ће дуго остати,+ а ожалошћени су већ на улици.+
6 Сећај га се пре него што се прекине сребрни ланац и разбије златна посуда, пре него што се разбије крчаг на извору и сломи се точак на бунару.
7 Тада се прах враћа у земљу,+ где је и био, а дух* се враћа правом Богу, који га је дао.+
8 „Испразност над испразностима!“, каже проповедник*.+ „Све је испразно!“+
9 Проповедник није само био мудар већ је и стално преносио знање народу,+ размишљао и темељно истраживао да би саставио збирку многих пословица.+
10 Проповедник се трудио да пронађе пријатне речи+ и да напише оно што је тачно и истинито.
11 Речи мудрих људи су као бодила*,+ а њихове изреке, кад су сакупљене, налик су забијеним клиновима. Те речи потичу од једног пастира.
12 А са оним што је преко тога, сине мој, буди опрезан: Нема краја састављању многих књига и прекомерно читање тих књига замара човека*.+
13 Закључак свега што си чуо јесте ово: Бој се правог Бога+ и држи се његових заповести,+ јер то је све што се тражи од човека.+
14 Јер прави Бог ће донети суд о сваком делу, па и о свему што је скривено, и рећи ће да ли је оно добро или зло.+
Фусноте
^ Или: „зли дани“.
^ Или можда: „с кишом“.
^ Или: „жене које мељу жито“.
^ Или: „животна сила“.
^ Или: „онај који окупља народ; онај који поучава народ“.
^ Видети Речник појмова.
^ Дословно: „тело“.
