У Јужноафричкој Републици је од 1948. па све до почетка 1990-их на снази био апартхејд a. Током тог периода многи људи су се лоше опходили према припадницима других раса. Кели, ког је друштво у то време третирало као припадника обојених, каже: „И међу обојенима су постојале етничке групе које се међусобно нису баш подносиле.“

 Међу Јеховиним сведоцима у Јужноафричкој Републици има припадника различитих етничких група. Како су се они поставили током апартхејда? И шта ми можемо научити од њих?

 Они који су били против расне сегрегације, организовали су протесте. Многи од њих су завршили у затвору, а неки су чак били убијени. Међутим, то их није зауставило. Напротив, постали су још насилнији. С друге стране, Јеховини сведоци су поштовали закон и нису учествовали у таквим протестима, нити су на било који други начин пружали подршку онима који су покушавали да смене власт. На тај начин су следили пример хришћана из првог века који су били подложни властима (Римљанима 13:1, 2).

 Јеховини сведоци су много пута били под притиском да стану на нечију страну. Али ако би то урадили, тиме би се уплели у насилне политичке сукобе или би се чак борили против својих суверника. На пример, „током 1976. многи средњошколци су били приморавани да учествују у демонстрацијама“, каже Темси. „Бунтовни ученици су ишли од врата до врата и захтевали од других средњошколаца да им се придруже. Некима који су то одбили спалили су кућу или су их чак претукли на смрт.“ Један од вођа побуњеника је рекао нашем брату по имену Теофилус: „Кад средимо белце, убићемо те, јер ви Сведоци нећете да се борите за своју земљу.“

 Упркос потешкоћама које је проузроковао апартхејд, Сведоци у Јужноафричкој Републици су наставили да се састају (Јеврејима 10:24, 25). Неке скупштине нису могле да изграде Дворану Краљевства зато што су многи због расне сегрегације били сиромашни. b „Годинама смо морали да изнајмљујемо објекте који су били у веома лошем стању“, каже Енвер. „Зато је мој отац понудио браћи да се састанци одржавају у нашој кући. Два пута недељно смо преуређивали кућу у Дворану Краљевства. Понекад је чак 100 људи ту некако стало. Моја породица је била веома гостољубива и често су сви који су дошли на састанак после остајали да се мало дружимо.“

 Браћа су изналазила врло домишљата решења за проблеме које им је апартхејд стварао. На пример, један брат који је био белац требало је да одржи говор на покрајинском састанку у покрајини Лимпопо, али није добио дозволу да дође на подручје где су живели црнци. Зато је одлучио да разговара са власником фарме који је био белац и чије имање се граничило са местом где је требало да се одржи покрајински састанак. Замолио га је да му дозволи да одржи говор са његовог поседа црнцима с друге стране ограде.

 Током апартхејда, свака раса је живела на засебном подручју. Зато је свака скупштина проповедала на подручју где су живели људи исте расе. Јеховини сведоци су били приморани да службу проповедања организују у складу са законом о расној сегрегацији. Објавитељи су понекад због тога морала да се жртвују. То је био случај када су проповедали на недодељеним подручјима. „Често у близини није било места где би они који нису били белци могли да преноће, тако да смо спавали у нашим колима или под неким дрветом“, каже Криш, који је Индијац. „Ујутро бисмо отишли до тоалета на некој бензинској пумпи где бисмо се умили и мало средили. Понекад су чак и на тим тоалетима стајали натписи на којима је писало: ’Само за белце‘. Упркос свему томе, објавитељи су ревно ишли у службу и уживали да разговарају са многим заинтересованим особама на тим удаљеним подручјима.“

 Није било лако проповедати у тим условима, али број Јеховиних сведока је стално растао. Када је закон о расној сегрегацији ступио на снагу 1948, Јужноафричка Република је имала 4 831 објавитеља, а када је тај закон укинут 1994, достигнут је број од 58 729 објавитеља. У наредним годинама тај број је наставио да расте и тако је 2021. забележен највећи број од 100 112 објавитеља.

 Јеховини сведоци у Јужноафричкој Републици су годинама живели у расно разједињеном друштву. Али иако нису сви били исте расе, успели су да међу собом сачувају љубав и јединство и чак су се трудили да у свом окружењу шире такав дух. У томе су успели зато што су се чврсто држали библијских начела и зато што су ревно проповедали (Дела апостолска 10:34, 35). Мржња којом су били окружени није нарушила њихово јединство јер се оно заснивало на љубави (Јован 13:34, 35).

 Јеховини сведоци су 1993. у Јужноафричкој Републици одржали конгрес ком су присуствовали људи различитих раса. Један истакнути политичар који је посматрао Јеховине сведоке како на аеродрому срдачно дочекују и грле делегате из других земаља, рекао им је: „Да смо ми били тако уједињени, данас не бисмо ни имали ове проблеме.“