САХАРСКИ сребрни мрав (Cataglyphis bombycina) спада у копнене животиње које најбоље подносе високе температуре. Кад подневно сунце у Сахари припече и непријатеље овог мрава примора да се сакрију у хлад, он накратко напушта мравињак у потрази за храном — инсектима који су угинули услед превелике врућине.

Размислите о следећем: Сахарски сребрни мрав са стране и одозго има посебне длаке, али не и на трбуху. Због њих он има сребрни одсјај. Шупље су и имају троугласти попречни пресек. Она страна длаке која иде уз тело је равна, док друге две имају микроскопски ситне бразде. То је корисно из два разлога. Као прво, то омогућава длаци да одбија сунчеве зраке (како видљиве тако и инфрацрвене). Као друго, мрав се лакше ослобађа топлоте коју је накупио. У исто време, његов гладак трбух одбија топлоту којом зрачи усијано пустињско тло, то јест средње инфрацрвене зраке. *

Захваљујући томе, телесна температура сахарског сребрног мрава не прелази 53,6 степени Целзијуса, што је максимална телесна температура коју овај мрав може да поднесе. Ово мало створење инспирише истраживаче да осмисле начине на које би могли да побољшају пасивно хлађење, то јест хлађење без расхладних уређаја.

До каквог сте закључка дошли? Да ли је способност сахарског сребрног мрава да подноси велику топлоту настала еволуцијом или је дело Створитеља?