Образовање које се темељи на Библији има невероватну моћ да нечији живот промени набоље. Размотримо два примера: Рикарда и Андреса.

РИКАРДО. Са само 15 година постао сам члан банде. Моји нови пријатељи имали су јак утицај на мене. Чак сам себи поставио циљ да проведем десет година у затвору. Можда то звучи бесмислено, али у мом крају људи су с поштовањем и дивљењем гледали на оне који су били у затвору. Желео сам да и на мене тако гледају.

Живот ми се вртео око свега онога што је типично за једног члана банде: дроге, секса и насиља. Једне ноћи сам учествовао у пуцњави. Мислио сам да ћу погинути, али извукао сам се неповређен. Након тога сам почео озбиљније да размишљам о свом животу и својим циљевима, па сам одлучио да се променим. Али како то да урадим? Ко ће ми помоћи?

Већина мојих рођака била је несрећна. Имали су много проблема. Али породица једног мог ујака била је другачија. Знао сам да су добри људи и да живе по Библији. Од њих сам чак сазнао да се Бог зове Јехова. Зато сам се убрзо након оне пуцњаве молио Јехови, обраћајући му се по имену и тражећи помоћ. Нисам могао да верујем кад ми је наредног дана један Јеховин сведок покуцао на врата. Он је почео да проучава Библију са мном.

Убрзо сам се нашао пред великим проблемом. Неки из мог старог друштва често су ме звали да изађем с њима. Иако ми није било лако, одбијао сам их. Био сам решен да наставим да проучавам Библију и драго ми је због тога. Мој живот је постао много бољи и пронашао сам праву срећу.

Сећам се да сам једном у молитви рекао Богу да сам био спреман да проведем десет година у затвору да би ме други у банди поштовали. Зато сам га сада молио да ми дозволи да се десет година потпуно посветим помагању људима да га упознају, као што су и мени други помогли. Бог је одговорио на моју молитву јер то радим већ 17 година. А могу и да додам да никада нисам био у затвору.

Многи од оних с којима сам се некада дружио служе дуге затворске казне. Неки су мртви. Када се осврнем на свој живот, захвалан сам својим рођацима који су Сведоци. Нису се устезали да буду другачији и да живе по Библији. Поштујем их више него што сам икада поштовао било кога у банди. Изнад свега сам захвалан Богу што ме је научио како да заиста уживам у животу.

 АНДРЕС. Рођен сам и одрастао у сиромашном крају, где су дрога, рекет, убиства и проституција били уобичајена појава. Отац ми је био алкохоличар и зависник од кокаина. Он и мајка су се стално свађали и тукли.

Веома рано сам почео да пијем и да се дрогирам. Већи део времена сам проводио на улици где сам крао и затим продавао оно што сам украо. Кад сам био мало старији, отац је покушао да се зближи са мном, али на сасвим погрешан начин. Научио ме је да шверцујем дрогу и другу робу коју бисмо затим заједно продавали. Брзо сам зарадио доста новца. Онда је једног дана полиција дошла на моја врата. Ухапшен сам и осуђен на пет година затвора због покушаја убиства.

Једног јутра су путем разгласа затвореници били позвани да присуствују библијским предавањима која су организовали Јеховини сведоци. Одлучио сам да одем. Оно што сам чуо било је логично и зато сам почео да проучавам Библију с њима. Они нису разводњавали оно што пише у Библији, него су ми показали Божја висока морална мерила.

Убрзо сам схватио да нећу моћи да се променим без ичије помоћи, посебно када су почели да ми прете затвореници којима се није допадало оно што радим. Зато сам се молио за снагу и мудрост и Јехова ми је помогао. Чак сам кренуо у „контранапад“ тако што сам другима говорио о ономе што сам учио из Библије.

Када је дошло време да будем ослобођен, био сам толико нервозан да сам просто пожелео да још останем у затвору. Док сам одлазио, многи затвореници су ми махали. Неки су ми пријатељски говорили: „Срећан пут, учитељу.“

Обузме ме страх када помислим како би мој живот изгледао да нисам дозволио Богу да ме поучава. Веома сам му захвалан што ме воли и што није дигао руке од мене. *