Чини вам се да сте до јуче држали своје новорођенче у наручју, а сада је оно у посебно изазовном периоду. Још увек је дете, али се налази на прагу света одраслих. То је пубертет.

Како можете помоћи свом сину или ћерки да добро поднесе то време пуно збуњујућих осећања и помало трауматичних промена на путу ка полној зрелости?

Пубертет има своје време. Он може почети већ у осмој години, или тек након четрнаесте. У једном приручнику за родитеље о адолесценцији пише: „Нормално је да период пубертета варира од детета до детета“ (Letting Go With Love and Confidence).

Пубертет може проузроковати несигурност. Адолесценти могу бити веома осетљиви кад је реч о томе како их други виде. „Био сам оптерећен својим изгледом и својим понашањем“, присећа се младић по имену Јован. * „Кад год бих био у неком друштву, питао бих се да ли мисле да сам чудан.“ Самопоуздање може додатно пасти ако се појаве акне. „Имала сам осећај као да ми је нешто напало лице“, каже 17-годишња Катарина. „Знам да сам често плакала и говорила себи како сам ружна.“

Рани пубертет носи специфичне изазове. То је посебно случај код девојчица, које могу бити мета изругивања кад почну да им расту груди и да добијају облине. У једној књизи намењеној родитељима тинејџера стоји следеће: „Такође постоји ризик да ће девојчице привући пажњу старијих младића који су већ сексуално активни“ (A Parent’s Guide to the Teen Years).

Пубертет није исто што и зрелост. „Лудост је привезана детету за срце“, пише у Пословицама 22:15. То се не мења у пубертету. Иако млада особа има физичке одлике одрасле особе, „то ништа не говори о њеној способности да доноси промишљене одлуке, да се понаша одговорно, да испољава самоконтролу или друге одлике зрелости“, каже др Лоренс Стајнберг у својој књизи (You and Your Adolescent).

Разговарајте о пубертету пре него што наступи. Ваше дете треба да зна шта да очекује, посебно када је реч о менструацији, ако је девојчица, и истицању семена током ноћи, ако је дечак. За разлику од осталих промена које настају постепено, ове се десе изненада и могу збунити или чак уплашити дете. Док разговарате о тим темама, будите позитивни. Објасните детету да у пубертету долази до корисних промена које су нормалан део физичког сазревања. (Библијска мисао: Псалам 139:14.)

Будите отворени. „Кад су родитељи разговарали са мном о пубертету, били су прилично неодређени“, каже младић по имену Џон. „Волео бих да су били директнији.“ Ања, која има 17 година, каже нешто слично: „Мама ми је помогла да разумем шта се дешава с мојим телом“, објашњава она, „али волела бих да ми је рекла нешто и о томе како да се изборим са осећањима.“ У чему је поента? Колико год да вам је непријатно, разговарајте с дететом о свим аспектима пубертета. (Библијска мисао: Дела апостолска 20:20.)

Постављајте питања да бисте започели разговор. Да бисте пробили лед, питајте дете како се његови вршњаци осећају због пубертета. На пример, можете питати ћерку: „Да ли твоје другарице помињу да су добиле менструацију?“ „Да ли се деца ругају девојчицама које су почеле рано да се развијају?“ Сина можете да питате: „Да ли се деца смеју онима који се развијају спорије од других?“ Кад дете буде причало о томе како то утиче на друге, биће му лакше да се отвори и каже како се оно осећа и шта доживљава. А када почне да прича, послушајте библијски савет: „Сваки човек нека буде брз да чује, а спор да говори“ (Јаковљева 1:19).

Помозите детету да стекне „мудрост и способност просуђивања“ (Пословице 3:21). Током пубертета не долази само до физичких и емоционалних промена. Тада дете треба да научи да добро просуђује, што ће му помоћи да као одрасла особа доноси мудре одлуке. Искористите овај период да у своје дете усадите праве вредности. (Библијска мисао: Јеврејима 5:14.)

Не одустајте. Многи млади делују као да не желе да разговарају с родитељима о пубертету, али немојте да вас то завара. „Адолесцент који се претвара да му је разговор досадан, да је незаинтересован, згрожен или глув, заправо може упамтити сваку вашу реч“, каже др Лоренс Стајнберг.