Библија не говори о томе да ли истополни парови треба да имају законско право на склапање брака. Међутим, њено гледиште о хомосексуалности је јасно.

Многи мисле да знају шта Библија каже о хомосексуалности. Али пошто нису пажљиво осмотрили шта у њој пише, њихова мишљења се потпуно разликују. Неки кажу да Библија јасно осуђује хомосексуалност. Други тврде да заповест „воли свог ближњег“ значи да Библија даје потпуну слободу када је у питању сексуална оријентација (Римљанима 13:9).

Шта мислите, која је од наведених изјава тачна?

1.  Библија осуђује хомосексуалне поступке.

2.  Библија одобрава хомосексуалне поступке.

3.  Библија подстиче на хомофобију, то јест гајење мржње или предрасуда према хомосексуалцима.

ОДГОВОРИ:

1.  ТАЧНО. У Библији стоји: „Мушкарци који лежу с мушкарцима [...] неће наследити Божје краљевство“ (1. Коринћанима 6:9, 10). Исто важи и за жене (Римљанима 1:26).

2.  НЕТАЧНО. Из Библије се јасно види да је Бог одредио да полне односе имају само мушкарац и жена, и то једино у браку (Постанак 1:27, 28; Пословице 5:18, 19).

3.  НЕТАЧНО. Иако Библија осуђује хомосексуалне поступке, она не подстиче на предрасуде и мржњу према хомосексуалцима, нити одобрава да их други на било који начин малтретирају (Римљанима 12:18). ^[1]

Јеховини сведоци су уверени да библијска морална мерила помажу људима да имају срећан и квалитетан живот и зато су одлучили да живе по њима (Исаија 48:17). ^[2] Због тога се клоне сваке врсте полног неморала, укључујући и хомосексуалне поступке (1. Коринћанима 6:18). ^[3] То је њихов избор и на то имају право.

Јеховини сведоци се труде да буду у миру са свима (Јеврејима 12:14). Иако они сами прихватају библијско гледиште, не намећу га другима. Такође, нису хомофобични и насилни према хомосексуалцима нити им је драго када чују да се тако поступа према њима. Јеховини сведоци се држе Златног правила, опходећи се према другима онако како би желели да се други опходе према њима (Матеј 7:12).

Неки мисле да Библија ствара предрасуде према хомосексуалцима и да су они који се држе њених мерила нетолерантни. Можда кажу нешто попут: „Библија је писана у време када су људи били уских схватања. Данас се залажемо за једнакост међу људима свих раса, националности и сексуалних оријентација.“ Они сматрају да је одбојност према хомосексуалном начину живота исто што и одбојност према људима друге боје коже. Да ли је такво поређење адекватно? Није. Зашто то можемо рећи?

Постоји велика разлика између одбацивања хомосексуалаца као особа и неодобравања њиховог начина живота. Библија нас подстиче да поштујемо све људе (1. Петрова 2:17). ^[4] Међутим, то не значи да треба да одобравамо свачији начин живота.

Размислите о следећем примеру: Претпоставимо да сматрате да је пушење штетно и имате одбојност према њему. Да ли би било на месту да вас колега који је пушач окарактерише као нетолерантну особу само због тога што се ваше гледиште о пушењу разликује од његовог? Да ли би то што нисте пушач аутоматски значило да имате предрасуде према њему? Ако би инсистирао да промените свој став према пушењу, зар онда не би он био ускогруд и нетолерантан?

Јеховини сведоци су изабрали да живе по библијским моралним мерилима. Они не одобравају поступке које Библија забрањује, али и не исмевају нити омаловажавају особе које поступају другачије од њих.

Шта ако је неко кога привлачи исти пол једноставно тако рођен? Зар не би било безосећајно бранити му да следи своје нагоне?

Библија се не бави тиме зашто неко има склоност ка хомосексуалности. Она признаје чињеницу да су неке људске склоности, као што је хомосексуалност, дубоко укорењене, али нам ипак каже да треба да им се одупиремо да бисмо угодили Богу (2. Коринћанима 10:4, 5).

Неки сматрају да је ово библијско гледиште исувише круто. По њиховом мишљењу, не треба зауздавати своје пориве, нарочито не сексуалне. Штавише, они мисле да се ти нагони не могу контролисати. Међутим, Библија уважава достојанство човека тако што показује да се он може одупрети неисправним сексуалним жељама. За разлику од животиња, он може одлучити да се не препусти својим нагонима (Колошанима 3:5). ^[5]

Размислите о следећем примеру: Неки стручњаци кажу да су поједине карактерне црте, као што је агресивност, једноставно  урођене. Библија се не бави генетиком, али признаје да су неке особе склоне гневу и да се лако љуте (Пословице 22:24; 29:22). Па ипак, она их саветује да се не препуштају својим склоностима и каже: „Одбаци гнев и одагнај срџбу“ (Псалам 37:8; Ефешанима 4:31).

Већина људи не доводи у питање овај савет нити каже да је безосећајно тражити од агресивне особе да обузда своју нарав. Чак и стручњаци на пољу психологије који верују да неки људи имају генетске предиспозиције ка гневу настоје да им помогну да држе под контролом своје емоције.

Јеховини сведоци нису селективни када је у питању послушност библијским моралним мерилима. Они сматрају да је свако кршење библијских начела подједнако погрешно, без обзира да ли је реч о сексуалним односима између особа истог пола или о ванбрачним сексуалним односима између особа супротног пола. То потврђује и следећи библијски савет: „Свако од вас [треба да] зна да овлада својим телом у светости и части, а не у необузданој полној пожуди“ (1. Солуњанима 4:4, 5).

У првом веку су многи морали да направе велике промене у животу да би постали хришћани. Неки од њих су раније били блудници, идолопоклоници, прељубници или хомосексуалци (1. Коринћанима 6:9-11).

Да ли то значи да се онима који су престали са хомосексуалним начином живота више никад нису појавиле хомосексуалне жеље? Да је било тако, у Библији се не би налазио следећи подстицај: „По духу живите, па нећете удовољавати жељама тела“ (Галатима 5:16).

Дакле, Библија не каже да се хришћанима који промене начин живота више никад неће јавити нека неприкладна жеља, већ да јој не морају удовољити. Да би у томе успели, они морају држати под контролом своје жеље тако што их неће потхрањивати (Јаковљева 1:14, 15). ^[6]

У Библији се прави разлика између склоности и поступака (Римљанима 7:16-25). Особа може имати неке склоности, али не мора поступати по њима. Дакле, неко ко има хомосексуалне склоности, може их држати под контролом, баш као што може контролисати и неке друге погрешне жеље, на пример, жељу да искали бес, да учини прељубу или да нешто украде (1. Коринћанима 9:27; 2. Петрова 2:14, 15).

Јеховини сведоци су уверени да су библијска морална мерила најбоља. Међутим, они не намећу свој став другима нити се буне против закона донесених у корист оних који имају другачија опредељења. Они радо преносе једну позитивну поруку свима који желе да је чују (Дела апостолска 20:20).