РАНИЈЕ се сматрало да арктичке чигре пређу отприлике 35 200 километара током сеобе од Арктика до Антарктика и назад. Међутим, недавним истраживањима је утврђено да оне заправо преваљују много дужи пут.

Кретање ових птица је праћено геолокаторима, које су носиле на себи. Ови мали уређаји, лаки попут спајалице, открили су колику раздаљину арктичке чигре заиста прелазе. На свом путовању од северног до јужног пола и назад, оне у просеку превале 90 000 километара! Једна арктичка чигра је прешла скоро 96 000 километара! Сеоба арктичке чигре је најдужа сеоба међу свим животињама. Зашто се ови нови подаци толико разликују од претходних?

Утврђено је да, без обзира на тачку поласка, арктичке чигре не иду најкраћим могућим путем. Путања којом најчешће лете преко Атлантског океана је у облику латиничног слова S. Како то да им дужи пут више одговара? Ваздушне струје се крећу у том правцу, те арктичке чигре штеде снагу пуштајући да их оне носе.

Током свог животног века који у просеку траје 30 година, једна арктичка чигра пређе више од 2,4 милиона километара. То је као да три или четири пута оде до Месеца и врати се! „Ово је невероватан подухват за птичицу која тежи свега 100 грама“, каже један истраживач. Захваљујући миграцијама, арктичке чигре два пута годишње имају лето, „проводећи тако на дневном светлу вероватно више времена него било које друго биће“, стоји у Великој илустрованој енциклопедији: Животиње.