МАЛО која риба плени пажњу као риба кловн. Многима је симпатична због својих јарких шара налик бојама на лицу циркуског кловна. Код ње је занимљиво и то што за станиште бира отровне пипке морске сасе. Из тог разлога је добила још један назив — риба саса.

Попут холивудске звезде, риба кловн нема ништа против тога да је фотографишу. Пошто се осећа безбедно јер се углавном креће у близини свог дома и пошто није стидљива, она радо „позира“ рониоцима.

Можда на први поглед изгледа да риба кловн својим избором станишта себе доводи у опасност. С нашег становишта, то је као да неко живи међу змијама отровницама. Али риба кловн и морска саса коју она изабере постају нераздвојне. У чему је тајна њиховог пријатељства?

Као што то обично бива међу пријатељима, и риба кловн и морска саса нешто дају а нешто примају. Од тог пријатељства им чак зависи опстанак.  Хидробиолози су утврдили да риба кловн не може преживети у дивљини без свог домаћина. Ове рибице су лоши пливачи и биле би остављене на милост и немилост грабљивицама да није сасе која их штити. Али пошто риба кловн има скровиште у које може побећи кад јој запрети опасност, у дивљини може да поживи и до десет година.

У сасином окриљу, риба кловн се безбедно мрести. Она полаже своја јаја на најближу тврду површину скривену сасином меснатом основом. Ту родитељи брижно бдију над својим потомством. После неког времена, цела породица се може видети како парадира испред своје „куће“.

Шта морска саса има од овог пријатељства? Риба кловн се поставља заштитнички када се приближи риба лептир, која се храни сасиним пипцима. Најмање једна врста сасе не може опстати без свог „телохранитеља“. Када су истраживачи раздвојили рибе кловнове од саса, за само 24 сата сасе су скоро потпуно нестале. Највероватније су рибе лептири искористиле прилику да се почасте.

Претпоставља се да риба кловн свог домаћина снабдева енергијом. Амонијак који ова риба излучује поспешује сасин раст. А када ова рибица плива међу сасиним пипцима, доноси јој воду богату кисеоником.

Риба кловн је отпорна на сасино жарење захваљујући слузи на површини свог тела. Зато је саса прихвата као припадника своје врсте.

Нека истраживања показују да када риба кловн бира свог домаћина, мора проћи кроз процес прилагођавања. Примећено је да када ова рибица први пут дође у контакт с неком морском сасом, неколико сати „испитује терен“ повремено је додирујући. Изгледа да јој то омогућава да створи заштитни слој отпоран на отров баш те сасе. Могуће је да се током тог процеса риба кловн мало ожари. Али после тога се сасвим добро слажу.

Сарадња тако различитих створења одличан је пример тимског рада. У многим пројектима, људи из разних култура и средина постижу изванредне резултате удружујући своје снаге. Попут рибе кловна, можда нам треба неко време да се прилагодимо онима с којима сарађујемо, али су резултати и те како вредни труда.