Ако некога желимо да боље упознамо, добро је да сазнамо шта је све постигао у животу и које је проблеме савладао. Слично томе, ако желимо да упознамо Бога, треба да сазнамо шта је он учинио. Можда ће вас изненадити шта је он све учинио у прошлости. Видећете колико нам то значи већ данас и како нам то пружа наду у бољу будућност.

Јехова Бог је Величанствени Створитељ и „његова невидљива својства [...] јасно се виде још од стварања света, будући да се разабиру по ономе што је створено“ (Римљанима 1:20). „Он је својом силом земљу начинио, мудрошћу својом плодно тло је учврстио и разумом својим небеса разапео“ (Јеремија 10:12). Али у ономе што је створено можемо запазити још нешто – колико му је стало до нас.

Јехова нам је омогућио да имамо испуњен живот тиме што нас је створио „по својој слици“ (Постанак 1:27). То значи да у одређеној мери можемо да испољавамо његове узвишене особине. Обдарио нас је способношћу да разумемо како он гледа на ствари и зашто је поставио одређена мерила. Док се трудимо да живимо по тим мерилима, истински смо срећни и наш живот има смисао. Штавише, омогућио нам је да будемо његови пријатељи.

Наша планета и све што је створено на њој такође показује да је Богу стало до нас. Као што је апостол Павле рекао, Бог нас „није оставио без сведочанства о себи чинећи добро, дајући [нам] кишу с неба и плодоносна времена, пунећи [наша] срца до ситости јелом и весељем“ (Дела апостолска 14:17). Он нам није дао само оно што је неопходно за преживљавање. Дао нам је свега у изобиљу како бисмо могли да уживамо у животу. Али то није све што је учинио за нас.

Јехова је створио земљу како би људи могли вечно да живе на њој. У Библији пише: „Земљу је дао синовима људским“ и „није [је] створио  узалуд, већ ју је обликовао да буде настањена“ (Псалам 115:16; Исаија 45:18). Колико дуго ће бити настањена и ко ће живети на њој? „Праведници ће поседовати земљу, и заувек ће на њој живети“ (Псалам 37:29).

Када је Јехова створио први људски пар, Адама и Еву, сместио их је у рајски врт да га обрађују и да се брину о њему (Постанак 2:8, 15). Бог им је дао задатак у ком су могли да пронађу задовољство. Рекао им је: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и себи је подложите“ (Постанак 1:28). Дакле, пред Адамом и Евом је стајала могућност да вечно живе на земљи. Нажалост, одлучили су да буду непослушни Богу и због тога су изгубили прилику да буду међу праведницима који ће поседовати земљу. Али због њихових поступака се Јеховина намера у вези са земљом и људима није променила, као што ћемо касније и видети. Најпре осмотримо шта је Бог још урадио за нас.

Библија је позната и као Божја Реч. Зашто нам је Јехова дао Библију? Пре свега да бисмо могли да учимо о њему (Пословице 2:1-5). Истина је да се у Библији не налази одговор на свако питање о Богу – то је просто немогуће за једну књигу (Проповедник 3:11). Па ипак, све што је записано у њој помаже нам да упознамо Бога. Можемо много сазнати о њему док читамо како се опходио с људима. Запажамо какве особе воли, а какве не (Псалам 15:1-5). Сазнајемо како жели да га обожавамо. Такође сазнајемо његово гледиште о моралу и о материјалним стварима. А најдетаљнији опис његове личности добијамо док читамо шта је говорио и радио његов Син, Исус Христ (Јован 14:9).

Још један разлог зашто нам је Јехова дао своју Реч, Библију, јесте да бисмо имали срећан и смисаон живот. Преко ње нам говори како можемо имати срећну породицу, како да будемо задовољни у животу и како да се изборимо с бригама. Поред тога, као што ће бити објашњено у овом часопису, Библија нам пружа одговоре на важна животна питања. Међу њима су: Зашто има толико патње? Шта нам доноси будућност? Такође нам објашњава шта је Бог предузео да би се испунило оно што је у почетку намеравао.

Постоје још многе чињенице које показују да је Библија посебна књига и да потиче од Бога. Иако ју је писало око 40 људи у периоду од 1 600 година, она има само једну главну тему зато што је њен аутор Бог (2. Тимотеју 3:16). За разлику од других древних књига, њен садржај се није променио током векова, што потврђује на хиљаде древних рукописа. Штавише, опстала је упркос томе што су многи покушавали да спрече да се она преводи, дистрибуише и чита. Она је данас најраспрострањенија и најпревођенија књига. Чињеница да је Библија опстала све до данас потврђује да „реч нашег Бога остаје довека“ (Исаија 40:8).

Бог је учинио нешто посебно како би загарантовао да ће се испунити оно што је у почетку намеравао. Као што је раније поменуто, он је намеравао да људи вечно живе на земљи. Међутим, када је Адам одлучио да буде непослушан Богу и тиме згрешио, изгубио је прилику да живи вечно. Самим тим, ту прилику су изгубили и његови будући потомци. „Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12). Због Адамове непослушности, изгледало је као да се Јеховина намера неће остварити. Како је он реаговао?

Јехова је поступио у складу са својим особинама. Због тога што је праведан, казнио је Адама и Еву за њихове поступке, али љубав га је навела да мисли на њихове будуће потомке.  Мудрост је показао тиме што је одмах пронашао и обзнанио решење за проблем који се појавио (Постанак 3:15). Избављење од греха и смрти доћи ће преко његовог Сина, Исуса Христа. Шта ће то значити?

Да би откупио човечанство од Адамовог греха, Јехова је послао Исуса на земљу да поучава људе о путу који води у вечни живот и да „свој живот да као откупнину за многе“ a (Матеј 20:28; Јован 14:6). Исус је могао дати откупну жртву јер је био савршен човек, попут Адама. Међутим, за разлику од Адама, Исус је у свему остао послушан Богу, чак до смрти. Пошто није учинио ништа због чега би морао да умре, Јехова га је ускрснуо за живот на небу. Тада је Исус могао да учини оно што је требало да Адам уради – да послушним људима омогући вечни живот. „Као што су непослушношћу једног човека многи постали грешници, тако ће и послушношћу једнога многи постати праведни“ (Римљанима 5:19). Бог ће путем Исусове откупне жртве испунити своје обећање да људима омогући вечни живот на земљи.

Много учимо о Јехови из тога како је решио проблеме који су се појавили због Адамове непослушности. Видимо да га ништа не може спречити да учини оно што је наумио. Његова реч ће извршити „оно због чега [ју] је послао“ (Исаија 55:11). Такође увиђамо колико нас он воли. „По овоме се показала Божја љубав према нама: Бог је послао свог јединорођеног Сина у свет да преко њега добијемо живот. Љубав је у овоме: нисмо ми волели Бога, него је он волео нас и послао свог Сина као жртву помирења за наше грехе“ (1. Јованова 4:9, 10).

Пошто Бог „није поштедео ни сопственог Сина, него га је предао за све нас“, сигурни смо да ће нам „подарити и све остало“ што је обећао (Римљанима 8:32). Шта је Бог обећао да ће учинити за нас? О томе ће бити речи у наредном чланку.