Библија не каже да свако од нас има свог анђела чувара. Истина, Исус је рекао: „Пазите да не презрете једног од ових малих [хришћана], јер кажем вам да њихови анђели на небу увек гледају лице мог Оца који је на небу“ (Матеј 18:10). Али то не значи да имамо анђеле чуваре, већ једноставно да су анђели заинтересовани за сваког верног Божјег слугу. Зато се прави хришћани не упуштају у ризичне или опасне подухвате рачунајући на заштиту анђела.

Да ли то значи да нам они не помажу? Не (Псалам 91:11). Неки, попут Кенета из првог чланка, имају снажан осећај да их је Бог у одређеним ситуацијама заштитио или усмерио преко анђела. Не можемо ништа са сигурношћу тврдити, али могуће је да су у праву. Јеховиним сведоцима се често дешава да док проповедају доживе нешто за шта се тешко може рећи да је пука случајност. Додуше, пошто анђеле не видимо, не можемо знати када су нам помогли. У сваком случају, нећемо погрешити ако захвалимо Свевишњем Богу на његовој помоћи, без обзира да ли ју је пружио преко анђела или на неки други начин (Колошанима 3:15; Јаковљева 1:17, 18).